Neoliberalne mere vlade

Povezani članci

• Doživljava li Vučić Srebrenicu kao poklon?
• Predstavljanje Predloga praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji
• Europski menadžeri plaće povećali i do 190 posto
• Zakon o radu kao slika sistema
• Srpski i drugi balvani
• Konferencija: Svedočanstvo. Komemoracija. Blagostanje.

Piše: Vladimir Milutinović, Dvogled

Ovde smo rekli da neoliberalna logika sledi samo jedan stav: Ono što je javno treba da bude privatno – J→P

Sada ćemo po ovom kriterijumu analizirati najavljene mere vlade:

Prva mera – „subvencionisani krediti preko banaka, odnosno najpovoljniji mogući krediti za privatni sektor.“

Javni novac će biti iskorišćen da se pokrije razilika u kamati kredita koji banke daju privatnom sektoru. To znači da će javni novac ići privatnim bankama i privatnim firmama. Tu, doduše postoji ograničenje da će deo kamate i glavnicu ipak morati vratiti privatne firme, ali ako novac bude išao i preko Fonda za razvoj ili državnih banaka, onda ni to neće morati biti vraćeno, a niko nije rekao da neće ići. Dakle:

J→ razlike u kamatama na kredite → P

„Banke će dati milijardu i dvesta miliona evra subvencionisanih kredita. Dakle najpovoljnijih mogućih kredita koji će ići privatnom sektoru u Srbiji”
(otkud premijer zna koliko će banke kredita dati?)
Država će podstaći banke sa 60 miliona evra.

Druga mera – svaka kompanija koja ima tri ili četiri zaposlena, ako zaposli još jednog za njega će platiti svega 30 odsto obaveza, a država ostalih 70 odsto.

Šema je opet ista – privatna kompanija koja zaposli novog radnika neće za njega plaćati pune doprinose, nego samo 30% doprinosa. Ova mera je na tragu onogo što je ranije predlagao i Saša Radulović, samo što nije linearna za sve radnike nego samo za novozaposlene. Iako premijer kaže da je ova mera “fiskalno neutralna i pozitivna” šema je opet ista – Javni novac će biti iskorišten za plaćanje obaveza koje bi inače platitili privatnici. Problem je i ovde verovatno u detaljima. Ma primer, novoformirane firme će lako zaposliti nominalno nove radnike, iako to mogu biti njihovi stari radnici u prethodnim takođe njihovim firmama.

J→70% doprinosa na plate za nove radnike → P

Treća mera – besplatno zemljište – “Zato ćemo sada da donesemo odluke da država ima pravo da daje besplatno zemljište, ali da cena kvadrata bude niska”

Javno državno vlasništvo davaće se besplatno kao građevinsko zemljište za nove stanove, pod uslovom da cena kvadrata bude manja “niska”. Ovde bi logički moglo da bude tako da se javno vlasništvo daje privatnim licima pod uslovom da oni ovaj poklon ne pretvore u dobit. Kako je to moguće niko nije objasnio, odnosno kako će jeftiniji kvadrati uticati na ostalu stanogradnju koja je platila ove dažbine, odnosno, kako će se sprečiti da se poklon ipak pretoči u dobit ako se cena ovih stanova kasnije izjednači sa cenom na tržištu. Formalno gledano opet je isto:

J → oproštene dažbine za građevinsko zemljište ili samo zemljište → P

“Kod nas ne postoji visokogradnja, čak ne postoje više ni firme koje to mogu da rade.”

(ovo je zanimljivo: ne postoje firme koje mogu da naprave visoku zgradu? Energoprojekt?
Vlada predviđa da finansira preko kredita gradnju 100.000 stambenih jedinica, 10 miliona kvadrata, koji će se prodati na takav način da će mesečna rata za stan biti manja od cene rentiranja)

Ako ovome dodamo i najavljena smanjenja plata u javnom sektoru za 10% i buduće smanjenje penzija, smanjenje prava zaposlenih kroz novi Zakon o radu imamo kompletnu sliku neoliberalnih mera. Navodno, to su mere za oporavak privrede. Logika je verovatno ta da će se budžetski podsticaji privatnom sektoru nekako vratiti društvu, bilo kroz veću zaposlenost bilo kroz veće poreze, izvoz itd.

Međutim, isto je tako moguće da ćemo još malo javnog novca iz kredita potrošiti na profit ili pokrivanje gubitaka malog broja privatnih lica. Kao i do sada.

Podsećanje:

Dulić: masovna stanogradnja
Kurir utorak, 14. jul 2009.

SREMSKI KARLOVCI – Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je juče da će ovih dana biti predstavljen novi program masovne stanogradnje u Srbiji, prema kojem će godišnje biti građeno nekoliko desetina hiljada stanova.
Taj ambiciozni program pokrenut je u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, a u njega će biti uključeni i Vojska Srbije, lokalne samouprave, banke, građevinska industrija i operativa, rekao je Dulić i dodao da će ostvarivanjem tog projekta građani moći od prosečne plate da otplaćuju stambene kredite i kupuju stanove.
Programom je predviđeno da Vojska i opštine omoguće obezbeđivanje jeftinijeg građevinskog zemljišta, da država s poslovnim bankama obezbedi povoljnije kreditiranje kao i da kompletna građevinska industrija „odustane od ogromnih profita i prihvati činjenicu da cena kvadratnog metra stana u ovom vremenu nije realna“.
„Namera nam je da ovim programom, koji je u začetku, ali čiji će se rezultati veoma brzo videti, pokrenemo ne samo građevinarstvo nego i druge resore i da dođemo do jeftinijih stanova, koji će biti dostupni građanima“, istakao je Dulić.

Dogodine će se u Beogradu graditi 1,5 miliona kvadrata

Srbija | ponedeljak 15.07.2013. | 18:59
Stanogradnja u Srbiji opala za 40%
Izvor: Tanjug
Beograd — Stanogradnja u Srbiji je opala tokom prva četiri meseca ove godine za više od 40 odsto u odnosu na isti period lane, kažu u Građevinsko-industrijskoj komori.