‘Nećemo ni ‘L’ od litijuma’: Ekološki protest u Beogradu
Povezani članci
- MASTER KLASOVI U INSTITUTU ZA UMETNIČKU IGRU
- Slučaj Štrpci: Uhapšeno 15 osumnjičenih u BiH i Srbiji
- Pogled na nemirna dešavanja na Kosovu
- Mesić: Susjedi smo, upućeni smo jedni na druge, jedni od drugih pobjeći ne možemo
- Apel vlastima Srbije da odustanu od revizije istorije i poricanja sudski utvrđenih činjenica
- Slučaj Vučić
Foto: N1.rs
Ekološki aktivisti i deo građana okupili su se u nedelju, 27. novembra, u centru Beograda na protestu jer su, kako kažu, sigurni da Vlada Srbije nije odustala od namere da omogući stranim investitorima eksploataciju litijuma u Srbiji.
Vlada Srbije odlučila je 20. januara 2022. da prekine više od dve decenije dugu saradnju sa internacionalnom kompanijom Rio Tinto, sa sedištem u Londonu, koja je u Srbiji planirala eksploataciju litijuma.
Učinila je to pod pritiskom javnosti – građana i ekoloških aktivista, nakon niza protesta i blokada puteva širom Srbije.
“Poništeni su svi upravni akti u vezi sa Rio Tinto, odnosno (ćerkom firmom) Rio Sava, sve dozvole, odluke, rešenja. Ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta, i stavili tačku na Rio Tinto u Republici Srbiji”, izjavila je tada premijerka Ana Brnabić.
Ekološki aktivisti i građani koji ne veruju da je time stavljena tačka na projekat Rio Tinto, novi protest ciljano su zakazali za 27. novembar, dan kada je godinu dana ranije, održan prvi u nizu masovnih protesta.
Sa protesta u nedelju ispred zgrade Vlade Srbije, Marijana Petković iz Udruženja “Ne damo Jadar” poručila je da je uverena da projekat nije stavljena tačka, jer je, tvrdi ona, u međuvremenu “izdato još 178 istražnih dozvola da se buši sve što je naše”.
“Nećemo ni ‘L’ od litijuma u Srbiji”, poručila je Petković sa protesta i dodala:
“Zašto nam onda ne objasne kako se sad Rio Tinto bavi putem do rudnika, pa kupuje njive na trasi puta. Zašto je aktivno eksploataciono polje?”
Nakon jednočasovnog obraćanja ukupljenima, organizatori protesta pozvali su građane “da ko može, ostane” ispred zgrade Vlade “jer treba istrajati”.
Odgovarajući na kritike i tvrdnje da se od eksploatacije ove rude nije odustalo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu za televiziju Prva, 20. novembra, rekao da se “ništa ne nastavlja” ali da “niko ne može da ga spreči da kaže svoje mišljenje”. On, kako je rekao, smatra da je odustajanje od eksploatacije litijuma njegova najveća greška.
“Protiv čega protestuju, pošto nema eksploatacije litijuma? Jedino je što možete da protestujete je protiv mog slobodnog mišljenja”, rekao je Vučić.
On smatra da se zaustavljanjem projekta država “odrekla zapadne Srbije, odrekla 100 milijardi” i da će zbog svega taj deo Srbije “da nestane”.
Upitan da kaže šta misli o zahtevu da se trajno zabrani iskopavanje litijuma u Srbiji Aleksandar Vučić je odgovorio:
“Tom bi trebalo staviti ludačku košulju koji bi to uradio. Ja to da vam kažem. Nadam se da će za pet godina, deset godina da bude neko pametan i da će da ima malo neku pametniju opoziciju i ne toliko neodgovornih ljudi jer ne postoji nijedna zemlja u svetu koja se toga odrekla. Ni jedna!”
Sama kompanija Rio Tinto, povodom odluke od odustajanja od projekta, saopštila je 20. januara da je “izuzetno zabrinuta zbog prekida saradnje” i “poručila da razmatra sve pravne osnove za donošenje takve odluke”.
Nešto kasnije, 5. maja, Rio Tinto saopštio je da želi ponovo otvori pregovore sa Vladom Srbije o svom litijumskom projektu Jadar vrednom 2,4 milijarde dolara, objavila je agencija Rojters (Reuters).
Direktor kompanije Sajmon Tomson rekao na godišnjem korporativnom sastanku u Australiji da se Rio Tinto nada da će moći da razgovara o svim opcijama sa Vladom Srbije.
“Svakako razumemo zabrinutost lokalne zajednice, ali verujemo da su zapravo te brige u velikoj meri rešene procenama životne sredine i uticaja koje smo izvršili”, rekao je Tomson.
Rio Tinto je u Srbiji od 2001. godine a tokom 2004. ta kompanija je otkrila novu rudu “jadarit” – kombinaciju litijuma i bora u zapadnom delu Srbije.
Radi se o vrlo cenjenoj rudi jer se litijum danas koristi za proizvodnju baterija, pre svega, za mobilne telefone, kompjutere, električne automobile.