Kako nastaje prezaduženost?

Povezani članci

• Konferencija: Svedočanstvo. Komemoracija. Blagostanje.
• TUĐMAN, I POSLIJE TUĐMANA (IV.dio)
• Bajtal: Sve dok razdruženi etno-podanici uz pomoć visokog predstavnika ne ustanu u svoju odbranu kao združeni građani, neće biti napretka u BiH
• Predsednički izbori u Srbiji 6. maja
• ZLOČIN I KAZNA: PRESUDA KARADŽIĆU – OGLEDALO SRBIJI
• Kad su slonovi jeli kifle

Kako tačno izgledaju obaveze Srbije u narednim godinama? Lepo bi bilo znati odgovor na ovo pitanje, ali, čini se da on, pošto verovatno postoji, nije javan. Iako znamo da javni dug sada iznosi oko 22.7 milijardi evra, ne znamo kako izgledaju rate tog duga u sledećim godinama. Inače, te rate su važne, jer jedino rate vode u prezaduženost, a ne sam iznos duga, ukoliko je on razvučen na više godina.

Piše: Vladimir Milutinović, dvogled.rs

No, važno bi bilo saznati i odgovor na pitanje koje se danas, posle izbora u Grčkoj, čini najaktuelnije: Kako nastaje prezaduženost? Kako je moguće da grčki dug iznosi više od 300 milijardi evra? Pošto mi se čini da su ekonomisti zauzeti (bave se mahom metafizikom – nužnim rerormama itd.) rešio sam da pokušam da sam, iako nisam ekonmista, odgovorim na ovo pitanje.

Pošao sam od nekoliko pretpostavki:

1) Da neka zemlja ima deficit 1 milijardu eura i da je počela da pozajmljuje da bi pokrila taj deficit,
2) Da se stanje 10 godina nije popravljalo ni pogoršavalo, odnosno da je deficit uvek bio isti,
3) Da je zemlja pozajmljivala po 5 milijardi kada je bilo potrebno, i to tako da je krajnji iznos kamate, posle 5 godina i 5 jednakih rata, bio 20%. Dakle, kada pozajmite 5 milijardi treba da vratite 6.

Šta mislite, koliko je ta zemlja dužna posle 10 godina?

Hajde da pogledamo tabelu. Ovo su pravila: počinje se sa deficitom od 1mlrd, a pozajmljuje 5. Prva godina je grejs period, a onda sledi 5 rata po 1200 miliona eura u 5 godina. Stalno se prati količina duga, i obaveze u toj godini. U gornjem redu je količina para od kredita koja je na računu na početku godine – ako je ta količina manja od obaveza u toj godini mora se pozajmljivati. Tabela je u milionima eura.

2025. na računu imate 5 milijardi, ali su vam obaveze u toj godini 7.2 milijarde, pa sledi novi zajam itd. Za deset godina, iako vam je u stvari falilo 10 milijardi, dužni ste 30 milijardi, tri puta više, a da standard niste popravili ni za jotu. U 2025. imate godišnje obaveze samo po osnovi duga 7.2 milijarde, a nemate dovoljno ni za druge potrebe, pošto vam još uvek fali i ona početna 1 milijarda godišnje. Jedino što možete je da se dalje zadužujete i da nikada ne izađete iz duga. U toku 10 godina, dobili ste 45 milijardi, na otplatu dugova ste dali 30 milijardi, sa 10 milijardi ste pokrili deficit, novu 2025. godinu čekate sa pomenutih 5 mlrd u džepu, dospevajućom ratom od 7.2 mlrd i dugom od 30 milijardi.

Naravoučenije je, valjda, da se ne treba zaduživati za pokrivanje deficita. Svakako ne stihijski. Takođe, i da ne treba davati zajmove za pokrivanje deficita. U realnosti, stvari nisu ovako uniformne, možda su krediti skuplji, a deficit varira iz godine u godinu. Ali, generalno, ova šema dosta liči na našu verovatnu šemu.

Po poslednjim podacima sa sajta Uprave za javni dug, Srbija ima ukupni dug od 23.2 mlrd eura. Pošto je stanje 12.12.2012 bilo 17.7 milijardi, poslednje dve vlade Vučića i Dačića, ako ne računamo jesen i zimu 2012, zadužile su se 5.5 milijardi (oko 2.64 mlrd po godini).

Prethodna vlada Mirka Cvetkovića je takođe bila uspešna, za 4 godine zadužila se 7.87 milijardi (1.96 mlrd po godini). Planirani deficit u 2015. godini je oko 1.6 mlrd eura, više nego u našoj simulaciji.

Više bismo znali kada bismo imali javno objavljene obaveze Srbije po godinama.

Ali to nemamo, iako imamo Upravu za javni dug.