Izveštaj Fonda za humanitarno pravo o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine

Povezani članci

• Epidemija desnila: Putinova posluga u Skupštini Srbije
• Kako nastaje propaganda?
• Regionalni festival “Na pola puta”: Užičko čudo obnavlja veze
• Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici
• ALEKSANDAR ILIĆ PREDSTAVNIK NA RESEO EVROPSKOJ KONFERENCIJI
• Antifašistička liga Republike Hrvatske: Treba se suprotstaviti prijetnjama političkih nasilnika

U četvrtak 3. marta 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine, kojim povodom je organizovana i debata. Izveštaj obuhvata analizu 27 predmeta koji su vođeni pred sudovima u Srbiji, opšte nalaze o suđenjima za ratne zločine, kao i pregled bitnih društveno-političkih događaja koji su u navedenom periodu bili od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Debatu je otvorio ambasador Švajcarske u Republici Srbiji Jean-Daniel Ruch. On je pozdravio usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i dobre rezultate u regionalnoj saradnji između tužilaštava, ali i ukazao da su ključni problemi u procesuiranju ratnih zločina sakrivanje informacija o počinjenim zločinima i mali broj procesuiranih počinilaca. Ambasador Ruch je preporučio prioritizaciju slučajeva, procesuiranje visokorangiranih počinilaca, pružanje pravičnih reparacija svim žrtvama i koordinisanu akciju država naslednica bivše Jugoslavije u pravcu pomirenja i suočavanja sa prošlošću.

Izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović naglasila je da je tokom 2014. i 2015. godine nastavljen trend malog broja optuženja, uz povećan broj nedovoljno pripremljenih optužnica, oborenih prvostepenih presuda i izostanak sudskih postupaka protiv visokorangiranih počinilaca. Izbor novog tužioca za ratne zločine ocenila je netransparentnim, sa nedovoljno jasnim kriterijumima za izbor i podložnim političkom uticaju. Orlović se osvrnula i na Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina, koja sadrži dobra rešenja za povećanje efikasnosti procesuiranja ratnih zločina pod uslovom da je institucije budu sprovodile u dobroj veri. Nedostaci Strategije ogledaju se u uslovljenosti sprovođenja vladinim merama štednje, izostankom mera za poboljšavanje ljudskih resursa kao ključnih za unapređivanje efikasnosti procesuiranja i nedostatku jasnih indikatora za merenje uspešnosti njenog sprovođenja.

Direktorka za pravna pitanja FHP-a Milica Kostić predstavila je nalaze o kaznenoj politici i procesuiranju seksualnog nasilja u ratu. Ona je ukazala da su sudovi prilikom određivanja kazne osuđenima za ratne zločine u velikom broju slučajeva cenili olakšavajuće okolnosti na strani optuženih, uključujući i „osobito olakšavajuće okolnosti”, ali su propustili da ih obrazlože i konkretizuju. Primena posebno olakšavajućih okolnosti u pojedinim slučajevima je bila osnov za izricanje kazne ispod zakonskog minimuma. Kostić je ukazala i na činjenicu da procesuiranje seksualnog nasilja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji do sada nije bio prioritet Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kao i da institucije specijalizovane za procesuiranje ratnih zločina nisu dovoljno obučene za rad sa žrtvama.

Pravna zastupnica žrtava u predmetima ratnih zločina Marina Kljaić govorila je o dugom trajanju sudskih postupaka, čestim izmenama u sastavu sudskih veća i anonimizaciji presuda kao problemima koji su tokom 2014. i 2015. godine ometali efikasno procesuiranje ratnih zločina u Srbiji. Odugovlačenje postupaka uzrokovale su nedovoljno pripremljene optužnice, nekvalitetne prvostepene i žalbene presude, kao i česte promene postupajućih sudija zbog kojih suđenje u predmetu mora da počne od početka. Dugotrajnost postupaka posebno je bila karakteristična za suđenja pred sudovima opšte nadležnosti, gde su pojedini predmeti trajali preko deset godina. Kljaić je naglasila i da je anonimizacija presuda u predmetima ratnih zločina i dalje prisutna, iako je Poverenik za informacije od javnog značaja još u martu 2014. godine doneo odluku da je ona nezakonita.

Vršilac dužnosti tužioca za ratne zločine Milan Petrović složio se da TRZ ne postupa dovoljno efikasno i ukazao da su glavni razlozi tome mali broj zamenika tužioca i njihovih pomoćnika, kao i nedostupnost dokaza. Takođe je naveo da je regionalna saradnja i saradnja sa Haškim tribunalom veoma značajna, ali i da zahteva unapređivanje. Zajedno sa procesuiranjem visokorangiranih počinilaca, navedeni problemi će biti prioriteti u radu TRZ-a u narednom periodu. U pogledu suđenja pred sudovima opšte nadležnosti, Petrović je izvestio javnost da je lično izvršio uvid u 1000 predmeta i da je za oko 400 predmeta utvrđeno da mogu biti preuzeti od strane TRZ-a.

Prema rečima predstavnika Misije OEBS-a u Srbiji Dušana Jovanovića, u Srbiji postoji solidan okvir za procesuiranje ratnih zločina, ali je za uspešno procesuiranje ratnih zločina neophodno puno sprovođenje svih normativno predviđenih mera. Prema Jovanoviću, za efikasno procesuiranje ratnih zločina u Srbiji najvažniji su usvajanje tužilačke strategije i prioritizacija predmeta, povećanje ljudskih kapaciteta TRZ-a, kontinuirana edukacija svih predstavnika specijalizovanih institucija i razvijena regionalna saradnja.

Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić ocenio je da je nedavni izbor tužioca za ratne zločine bio podložan političkim uticajima, da su kriterijumi za izbor bili previše uopšteni i fluidni a sam postupak izbora pristrasan, što je suprotno međunarodnim standardima koji propisuju objektivnost kriterijuma za izbor i nepristrasan i fer postupak izbora. Prema njegovom mišljenju, kriterijumi Vlade prilikom predlaganja kandidata Narodnoj skupštini su bili nejasni, a otvoreno je i pitanje da li je ona uopšte kompetentna da ocenjuje dostojnost i stručnost budućih tužilaca. Ilić je zbog toga preporučio izmenu Zakona o državnom veću tužilaca, koji bi jedini bio nadležan za izbor novih javnih tužilaca.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović je naglasio da je ključni kriterijum za ocenu sudskih postupaka njihova pravičnost, a tek potom efikasnost. U tom smislu je mišljenja da broj podignutih optužnica u predmetima ratnih zločina korespondira sa kapacitetima TRZ-a, da treba imati u vidu i kapacitete sudova, te nedostupnost dokaza i neadekvatnu saradnju sa Haškim tribunalom koji ne dostavlja dokumente potrebne sudovima u Srbiji.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić istakao je razliku između Nacionalne strategije procesuiranja ratnih zločina kao političkog dokumenta i tužilačke strategije kao operativnog dokumenta TRZ-a. Vekarić smatra i da je regionalna saradnja uspešna i saglasio se da je potrebno unaprediti efikasnost rada TRZ-a.

Govoreći o otežavajućim okolnostima u procesuiranju ratnih zločina, nekadašnji vojni tužilac Lakić Đorović je istakao da su u vrhu vlasti ljudi koji su pokrenuli zločinačke poduhvate, da se na čelu Generalštaba nalaze osobe koje su počinile najteže zločine, a da su zločine prikrivali i generali koji su do 2008. godine bili zamenici Republičkog tužioca.