Generacija ekonomista iz 1965.

Povezani članci

• Svetislav Basara priznao: Bio sam saradnik Udbe!
• SVICI SU NAŠA BRAĆA
• Dve sahrane
• Vuk Perišić: Sloboda ili veresija?
• Krivična prijava zbog zločina na Golom brdu 1993. godine
• Bog na nebu, kralj na zemlji – pare u mantiji

Beograd – Generacija studenata Ekonomskog fakulteta upisanih 1965. godine, stekavši diplomu četiri godine kasnije, upamćena u istoriji ove značajne naučne i obrazovne institucije kao briljantna okupila se u subotu, 10. maja, u Beogradu po četrdeset i četvrti put. Mladići i devojke iz svih krajeva bivše Jugoslavije, vlasnici indeksa punih desetki, danas uživaju lični i naučni ugled i čuvaju akademski značaj ovog fakulteta.

Kako kaže Živana Olbina, svojevremeno ministarka u Vladi Srbije, predsednica Izvršnog saveta Beograda, čelnica Republičkog Zavoda za planiranje … upamćena od kolega po “kosmičkoj” energiji, ova generacija zašla u sedmu deceniju života još se ne da, još u njoj “ima  energije”. Mnogi od njih, nekadašnji stanovnici čuvenog Studenjaka, dolazili su u grad svoje mladosti svih ovih godina, a idućeg proleća  obeležiće 45. jubilarni susret.

Među četrdesetak nekadašpnjih studenata bio je i  Ante Domazet, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, poslanik u skupštini Bosne i Hercegodine, nekad ministar, kako kaže u prvoj “gradjanskoj” vladi  BiH. Došao je i Ešref Zaimbegović, bivši direktor Fabrike automobilskih stakala Uniglas, prvi čovek Bosanskog Šamca, upamćen na “B” odseku kao jedan od najboljih studenata. Zajedno sa Domazetom, perjanica fudbalskog tima Ekonomist, vicešampiona Beogradske univerzitetske lige. Bio je tu i Momčilo Živković, profesor na Megatrendu, Olga Cvetanović, devojačko Petrović, odlična studentkinja “A” odseka , sad konsultant u jednoj uglednoj trgovačkoj kući, Miloljub Cvetić, vlasnik i direktor privatne firme MCI d.o.o. koji je svoj akademski imetak i sposobnosti dokazivao  i u  Kini. Bio je tu i Vladimir Šešlija , konsultant jedne nemačke trgovačke firme…

Ešref Zaimbegović i prof. Ante Domazet

Ova “zlatna” generacija sa poštovanjem i setom oživela je sećanja na  profesore: Kostu Vasiljevića, najboljeg bilansistu u SFRJ, za čija predavanja se tražila “ulaznica više”,  Živka Kostića, profesora na katedri Ekonomika preduzeća,  Ljubišu Adamovića, sa katedre Međunarodni ekonomski odnosi, Radmilu Stojanović, čija su predavanja o teorijama privrednog razvoja punila amfiteatar 1. Na akademika  Budislava Šoškića i ostale. Sa njima nije bio Milorad Unković, pokojni gradonačelnik Beograda. Nisu došli, a pomenuti su:  Žarko Papić,  Slobodan Anđelković, profesor na Univerzitetu u Kruševcu, Srdjan Đukić, bivši ambasador u Belorusiji, Nikola Mirkov, vd direktora RTS,  Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta i predsednik Fiskalnog saveta, Vedran Kuiš, za kojim su se “okretale mnoge studentske suknje”, kasnije direktor Splitske banke, Dragica Pilipović Sefi, prvi čovek SBB i po novinarskim istraživanjima, svojevremeno, jedna od najuticajnijih žena u Srbiji. Svi oni, doneli su te daleke 1965 . u Kameničku pet, neverovatnu želju za znanjem i napredovanjem.

Slobodan Dukić, tekst i fotografije

Moja vest