Enigma o 15%

Povezani članci

• U ime nevinih žrtava Vranića
• Haos u regiji: Hrvatska zatvorila skoro sve granice prema Srbiji
• O PORODICI BARUH I O DORĆOLU
• Svetislav Besara: „Roman o Titu“ (7)
• Memento! Ubistvo Rame i stradanje Avdićevih
• ACTOPOLIS Beograd

U javnom sektoru, uključujući JP u Srbiji je zaposleno preko 700.000 ljudi.Pretpostavimo da je 15% višak. To je preko 100.000 ljudi. – Saša Radulović.

Potrebni su nam domaćinsko ponašanje, dobar sistem, regulatorni okvir, nisko poresko opterećenje i smanjeni javni sektor. Prekinuti parazitski sistem koji jede društvo – rekao je Radulović.

Piše: Vladimir Milutinović

Ovo će biti mala logička vežba. Naime, jedno od opštih mesta u programu Saše Radulovića je priča o 15% viška zaposlenih u javnom sektoru, koji su navodno posledica „parazitskog sistema“ odnosno, sugeriše se da su to ljudi koji su zaposleni po partijskoj liniji, a da potreba za njihovim radom niti postoji niti oni nešto rade. Zato je parola: „da živimo od rada, a ne od privilegija“. Ovih 15%, naime ne radi, nego živi od privilegija koje su im obezbedile partije.

Na stranu sad sam program „Dosta je bilo“, koji ima svoju posebnu logičku šemu, na stranu i podatak da naš javni sektor uopšte nije velik nego spada u manje javne sektore u Evropi. Sada ćemo se pozabaviti jednim detaljem na koji je u komentarima na ovom sajtu skrenuo pažnju Brana.

Da vidimo samo ovo: ako je tačno da je 15% zaposlenih višak i da su to oni koji su zaposleni po partijskoj liniji i da je rešenje da se tih 15% otpusti – Kako da znamo ko su ti?

Na primer, ako u nekoj vatrogasnoj stanici ima 100 vatrogasaca i ako je višak 15 vatrogasaca: kako da znamo ko su ti koji su višak?

Naime, nikome na čelu i u rešenju o radu ne piše da je zaposlen po partijskoj liniji.

Neko može da kaže, dobro onda ćemo otpustiti najgore radnike. Međutim, kao što svako zna, to što ste zaposleni preko veze, ne mora da znači da ste vi najgori radnik. Sasvim izvrstan čovek, može slučajno da ima vezu za neki posao koji je dobio.

Dakle, tvrdnje:

1) „X je zaposlen po partijskoj liniji“,

2) „X  spada u 15% najmanje dobrih radnika“

3) „Za radom X ne postoji potreba“

4) „Rad X nemamo odakle da platimo“

5) „X ništa ne radi“

 sasvim su logički odvojene tvrdnje.

Ako je ovo tačno, onda višak od 15% radnika u javnom sektoru nema nikakve veze sa pričom o „parazitskom sistemu“ koji je zapošljavao ljude u njemu, iako može biti tačno da je 15% zaposlenih višak (što nije tačno) i da su oni tu zbog toga što su partije na taj način obezbedile njihovu podršku (o ovome je pisala i Vesna Pešić, ali više kao o neminovnosti da se u slaboj privredi ljudi zaposle u javnom sektoru, jer nemaju gde drugo.)

To znači da, iako ove dve tvrdnje mogu biti tačne, one nam nikako ne mogu pomoći u smanjivanju broja zaposlenih za 15%, jer bi osim njih trebalo da znamo i KO je taj ko je zaposlen po partijskoj liniji, što ne znamo. Osim toga, činjenica da je neko zaposlen po osnovu neke veze, nije u bilo kakvoj logičkoj vezi sa njegovom sposobnošću. Tako da s jedne strane, ne možemo da otkrijemo ko je zaposlen u „parazitskom sistemu“ direktno, a ne možemo ni posredno preko sposobnosti, pošto one nisu u logičkoj vezi. A pitanje je i da li kriterijum zaposlenosti po osnovu „veze“ dobar kriterijum pri otpuštanju.

Dakle, praktične koristi od priče o „parazitskom sistemu“ koji je zaposlio višak od 15 % zaposlenih nema. Bilo da je „parazitski sistem“ sistem zapošljavanja po partijskoj liniji postojao, bilo da nije, ta informacija nam nikako ne može koristiti u razmišljanju o tome šta uraditi sa javnim sektorom.

Drugim rečima, NIŠTA nam ne garantuje da u akciji smanjivanja javnog sektora za 15% ne bi bili otpušteni oni zaposleni koji nikakve direktne veze sa navodnim „parazitskim sistemom“ nemaju.

ps.

Ipak, ne moramo se oko ovoga previše uzbuđivati. Suština „parazitstva“ i nije u nekakvih 15 % viška.

dvogled.rs