Dragana Žarevac / Vreme za umetnicu

Povezani članci

• I zvanično – povratak u 90-te
• Kronika Pozorišnog proleća (prvi dio)
• Odluke Međunarodnog suda pravde uspostavljaju istorijsku odgovornost institucija u Hrvatskoj i Srbiji za nasleđe zločina
• Temeljna postavka neoliberalne doktrine je da država nije rešenje, nego problem.
• Osamnaest godina bez “srpskog Kenedija”
• Istorija poraženih

Gradska galerija Požega11 – 28. mart 2014. godine

Otvaranje izložbe, utorak 11. mart 2014. u 19h

Dragana ŽAREVAC je likovna umetnica koja se bavi odnosom između istine i stvarnosti. Njeni radovi prikazani su na brojnim video-festivalima, izložbama i u TV programima i pozorišnim predstavama, širom Evrope i u SAD. Takođe radi kao autorka video programa, radionica koje se bave vezom između umetnosti i društva i selektor na međunarodnim video-festivalima.Dobitnica nagrade Centra za umetnost i tehnologiju medija (ZKM) u Karlsrueu (1998), Zlatne sfinge za opus na Festivalu Video Medeja u Novom Sadu (1999), nagrade Galerije „Memorijala Nadežda Petrović“ u Čačku (2005) kao i brojnih međunarodnih priznanja i stipendija. Njen rad pomogli su grad Pariz, francuska Ministarstva kulture i obrazovanja, Fond za otvoreno društvo, Gete Institut, ProHelvetia, Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, Fond Roberto Cimetta,, Ministarstvo kulture Srbije, gradski sekretarijat za kulturu Beograda i drugi. Gost-umetnik u ZKM-u, Karlsrue, CICV-u, Erimonkur i na Ilemuvant-u u Sant Antoninu, Korzika. Radovi joj se nalaze u kolekcijama Muzeja grada Beograda, ZKM-a, francuskog Ministarstva kulture, videoteke Sorbone, Univerziteta u Renu itd.

Ove godine navršava se trideset i pet godina od performansa Flautaum, prvog rada koji sam izvela u galerijskom prostoru, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Trideset pet godina rada granica je koju društvo, za sada, postavlja između aktivnog radnog veka i početka penzije za žene. Umetnice se ne penzionišu, ali trideset i pet godina svakako predstavlja trenutak kada se javlja potreba za povlačenjem preseka i osvrtanjem na prošlost. Za nekog drugog, možda, proteklo vreme i ne bi bilo razlog za preispitivanje i rezime, ali ja, koja sam ceo život provela pitajući se ko sam i šta radim, vrlo često pronađem povod za još jedno sagledavanje procesa umetničkog rada i identiteta. Ova izložba je trenutno svođenje tog kontinuiranog samoposmatranja.Svima je poznato kako se društvo menjalo od sedamdesetih godina dvadesetog veka do danas, a i da umetničko stvaralaštvo neminovno korespondira sa tim kontekstom. U ovom trenutku kada su vrednosti pobrkane, a prava uskraćena i kada retko ko veruje da je moguće živeti bolje i dostojanstvenije, nego se najčešće prepušta osećanju nemoći i apatije, najbitnije je zadržati svest o mogućnosti postojanja novog načina mišljenja, a time i o mogućnosti uspostavljanja drugačije organizacije društva. Uloga umetnice je da svojim radom i egzistencijom ukazuje na to novo i nepoznato koje u sebi sadrži potencijal za promenu i napredak. Važno je da od toga ne odustanem.

(Dragana Žarevac, Požega 2014.)