Apel protiv izbora Danice Marinković za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Povezani članci

• Mesić: Pomaci u BiH mogući, sprečiti uticaje Zagreba i Beograda, isključiti razbijače države
• Dogovor Tuđman – Milošević o podjeli Bosne
• Zmije u njedrima
• Kako se na nesrećama i zločinu pokušava graditi patriotizam (Ne)obnovljena zajednica
• POSEZANJE ZA ŽIVOTOPISOM
• Vekarić: Mladićeva odbrana laže da je on teško bolestan

Dana 21. decembra 2016. godine Administrativni odbor Skupštine Srbije je kao kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložio Danicu Marinković, bivšu istražnu sudiju Okružnog suda u Prištini tokom rata na Kosovu. O izboru kandidata odlučivaće Narodna skupština po hitnom postupku. Organizacije za ljudska prava ističu da brojni javno dostupni dokazi, izneti u knjigama, novinskim člancima, izveštajima (npr. onim Fonda za humanitarno pravo i Human Rights Watch), pa i tokom njenog svedočenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ukazuju da je za vreme obavljanja sudijske funkcije postupala politički pristrasno i neprofesionalno, te da je zbog toga Danica Marinković nedostojan kandidat za rad u nezavisnom državnom organu.

Pred MKSJ Danica Marinković se pojavila kao svedok odbrane u sva tri predmeta koja su vođena po optužnicama za zločine počinjene protiv kosovskih Albanaca 1999. godine (Milošević, Milutinović i dr. i Đorđević). U iskazima je nastojala da negira ne samo odgovornost optuženih, već je nastojala da minimizuje patnje albanskih civila na Kosovu i opravda nečinjenje istražnih pravosudnih organa u kojima je bila na dužnosti. Osim toga, tokom haških procesa moglo se čuti da je tokom sukoba na Kosovu funkciju istražnog sudije obavljala nečasno, a u presudama su njeni navodi ocenjeni kao nepouzdani i neistiniti.

Sudija Marinković je tokom iskaza u „kosovskim predmetima“ pred MKSJ branila inertnost pravosuđa u odnosu na zločine protiv kosovskih Albanaca 1998. i 1999. godine. Tokom ispitivanja u sudnici MKSJ, predočeni su dokazi da je Marinkovićeva tokom obavljanja dužnosti istražnog sudije bila pristrasna i prikrivala krivična dela nad Albancima. Primera radi, na suđenju Slobodanu Miloševiću negirala je torturu u srpskim zatvorima nad albanskim pritvorenicima, optuženim za „udruživanje radi neprijateljske delatnosti“, objašnjavajući povrede na njima međusobnim tučama i slučajnim „padovima u zatvorima“. Na suđenju Miloševiću ukazivano je da je sudija Marinković naloge za lekarske preglede premlaćivanih albanskih pritvorenika svesno izdavala sa zakašnjenjem od mesec dana, sa ciljem da povrede na njima „pomalo nestanu“.

U Srbiji nakon 2000. godine nije sprovedena lustracija, odnosno proces kojim bi se sprečilo da državne funkcije zauzimaju osobe odgovorne za kršenja ljudskih prava u prošlosti, kao jedan od najvažnijih preduslova za uspostavljanje vladavine prava i izgradnju demokratskog društva. Zakon o odgovornosti za kršenja ljudskih prava (tzv. Zakon o lustraciji) je bio na snazi punih 10 godina, a da nije primenjen niti jednom. Prema odredbi njegovog člana 9, Zakon se mogao primeniti (i trebalo ga je primeniti) i na lice koje je „u službenom svojstvu postupalo u sudskom postupku […] ako je znalo ili moralo znati da se postupak vodi isključivo radi primene političkih stavova i merila, koja se otvoreno ili prikriveno prikazuju kao pravna pravila ili merila.”

Organizacije za ljudska prava apeluju na nadležne državne institucije da na javne funkcije ne postavljaju osobe koje su u vršenju službene dužnosti doprinele sistemskom kršenju ljudskih prava. Oslobađanje od nasleđa bivšeg totalitarnog režima može se postići samo oslobađanjem i od ljudi koji su ga zastupali pošto „im se ne može verovati da vlast mogu vršiti u skladu sa demokratskim principima, jer u prošlosti nisu pokazali nikakvu posvećenost ili veru u njih” (rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope br. 1096).

Dolepotpisane organizacije za ljudska prava pozivaju poslanike Narodne skupštine da u skladu sa načelima citirane rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope odbace predlog o imenovanju Danice Marinković za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije:

Autonomni ženski centar

Centar za praktičnu politiku

Centar za unapređivanje pravnih studija

Centar za zaštitu ljudskih prava i toleranciju – Polimlje

Fond za humanitarno pravo

Građanska akcija Pančevo

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Odbor za ljudska prava Leskovac

Peščanik

Praxis

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda