Sekte i mladi (primeri destrukcije pojedinih sekti u svetu i kod nas)

Povezani članci

• Sloboda kao imperativ djelovanja ličnosti
• Intervju: Jacques Ranciere, filozof – Sistem djeluje izazivajući osjećaj nemoći kod ljudi
• Vladimir Milutinović: Libertarijančeva dilema
• Sve tvorbe pretvorbe
• Vinko Grgurev: Komunizam – V. dio
• Steve Shipside: KAPITAL Karla Marxa – Moderna interpretacija ekonomskog klasika

Najeklatantniji primer prestavlja slučaj kulta Hram naroda predvođen Dzimom Dzounsom. Dzouns je nastojao da izvrši sintezu hrišćanstva i politike, tvrdeći za sebe da je reinkarnacija Hrista, Bude i Lenjina. Svoje sledbenike odvodi u prašume Gvajane, gde ih ograđuje bodljikavom žicom. On je u svojim besedama ukazivao da će doći vreme velike nesreće – tu poruku mu prenose bića sa drugih planeta. I zaista desila se nesreća ali ne ona koju je Dzouns predviđao, već onu koju je sam inicirao naredivši sledbenicima da popiju sok koji je pomešao sa otrovom. Tada je život skončalo 913 ljudi, među preminulima bio je veliki broj dece.

Vrlo često se kao primeri navode kolektivna samoubistva, kao što je slučaj sa pripadnicima kulta Vrata Raja i Red Solarnog hrama.

Kult Vrata Raja osnovao je Herb Eplvajt. On je vršio pripremu svojih pristalica za odlazak u nebesko kraljevstvo ‘’među kosmičke civilizacije’’. Budući da je nebeskom kraljevstvu potrebna 21 žena i 18 muškaraca, Eplvajt je odabrao najpogodnije, koji su, ispivši veliku dozu narkotika umrli. Tako je život skončalo 39 osoba. Kao bolja ilustracija destrukcije poslužiće primer priadnika sekte Red Solarnog hrama koji su uzvršili kolektivno samoubistvo. Taj nemili događaj se odigrao u Kanadi i Švajcarskoj, i tom prilikom je stradalo 74 ljudi. Kao većina kultova i sekti i Red solarnog hrama je predviđao skoru apokalipsu, a spasenje je omugućeno odlaskom na planet Sirijus.

Nažalost, tragični događaji nisu mimoišli ni našu državu. Poznat je slučaj koji se zbio kada je pripadnik satanističke sekte (Loša vera, inače ogranka zloglasne Crne ruže), inače vojnik u nekadašnjoj kasarni ‘’Južnomoravske brigade’’ ubio šest vojnika i zastavnika. Ovde se samo po sebi postavlja pitanje bezbednosti omladinske populacije od delovanja sekti, ali i pitanje bezbednosti samih sekti čuvajući se pri tom da ne dođe do kršenja verskih sloboda.

Jedno od rešenja koje se nudi jeste ono poznatog profesora Sociologije religije D. Đorđevića, koji kaže da ‘’u nas misionare tzv destruktivne sekte – na primer množina drži da u tu družinu spadaju Jehovini svedoci i satanistički kultovi kao Ordo Templi Orijentis, društvo je poznvano da reaguje na tri načina:

1. Donošenjem zakona o verskim zajednicama i zasebnog podzakonskog akta da bi se regulisalo područije kvazireligijskog ispoljavanja, to jest egzistencija okrutnih, satanističkih, totalitarnih, destruktivnih grupa i udruženja onih koji su bez ikakve religijske arome u civilizacijskom poimanju reči ‘’religija’’ konačno odvojilo ‘’žito od kukolja’’, versko organizovanje od kvazi i proto reagovanja.

2. Pružanjem povoljnog ambijentalnog okvira za procvat kultivisanog/antikultivisanog pokreta, ne sprečavajući ni prokultni.

3. Ustanovljavanjem humanih institucija za reintegraciju povratnika odbeglih iz gore žigosanih (kvazi) religioznih pokreta, poštujući slobodu savesti i ličnu odluku svakog punoletnog građanina na polju vere.

Sa druge strane Evropa, kao i čitava vaseljena, nije imuna na ovaj problem te mu na najozbiljniji način prilazi u cilju njegovog rešavanja. Član 18 i član 19 ‘’Univerzalne deklaracije o pravima čoveka’’ donente na generalnoj skupštini UN’a 10.01. 1948 g. u kojima se kaže sledeće:

Član 18: svaki čovek ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti koja obuhvata promene veroispovesti ili konfesije i slobodu ispovedanja religije ili konfesije kako samostalno tako i u zajednici sa drugima, javno ili privatno, u obrazovanju, vršenju verskih poslova i verskih, ritualnih obreda’’.

Član 29: prilikom ostvarivanja svojih prava i sloboda svaki čovek treba da bude izložen samo onim ograničenjima koje predviđa zakon u cilju obezbeđenja priznavanja i poštovanja prava i sloboda drugih i zadovoljavanja opravdanih zahteva morala, društvenog poretka i opšteg blagostanja u demokratskim društvima.

(Nastaviće se)

Ka Filozofiji