Pravednik

Povezani članci

• Zakon o prebijalištu ili segregaciju nema ko da spriječi
• Govoreći otvoreno: Marfijev zakon, paraelite i „funkcionalna“ Bosna i Hercegovina
• Edin Pobrić: Marsovci u Sarajevu
• VIKTOR IVANČIĆ: JAZBINA
• Sloboda i smrt
• Intervju: Egipatski politički aktivisti Abbas Adel i Omar Hammam: Borba za Egipat još traje

1. Ja sam u pravu. Ubediću te, ti ćeš razumeti i prihvatiti. Sve će biti u redu.
2. Ti si loš. Nećeš da prihvatiš, namerno!
3. Ja sam ugrožen i imam pravo da se branim od tebe.
4. Ja imam dužnost da se branim. Moram da reagujem.
5. JA sam Pravednik! Sve što radim je u redu.

U psihološkoj teoriji postoji „Koncept pravednika“. Neki delovi nisu komplikovani za razumevanje ni nama, laicima. Kao gornjih pet koraka. Mogu nam pomoći da razumemo neka ljudska ponašanja u nenormalnim uslovima kao što je rat. Na primer, za razumevanje procesa u kome su neki „obični“ ljudi, korak po korak, dolazili do tačke da su spremni da počine nezamislive stvari. U kome su dolazili do tačke da, u deliću sekunde, počine nešto sa čim će se nositi do kraja života.

Onda kada je sve oko vas postavljeno vrlo jasno, kada vam se konstantno ukazuje na to ko je „bad guy“, kada nemate dilemu da ste na strani pravde, kada vaša obaveza postaje sprovođenje te iste pravde, da spašavate svet od zlih, tada ste spremni da učinite i ono o čemu niste ni sanjali. Ratna mašinerija upravo to radi, postavlja stvari, govori vam kroz oficire za moral, informiše vas kroz medije, ohrabruje vas kroz pesme i govore, hrani vas kroz priče o prošlosti. I prolaze dani, nedelje, meseci, pa i godine. A vaše dileme nestaju. Ostaju samo postavljene stvari.

I vi postajete ugroženi zato što su „oni zli“, i hladno vam je jer „oni nisu ljudi“, i ljudi ginu oko vas jer su oni „povampirene ustaše“, i morate ih kazniti jer će inače raditi stvari koje neljudi i rade…

Vi postajete Pravednik.

I spremni ste da učinite mnogo toga. Da ubijete, da uništite, da pobedite. I da poginete.

Momak iz Novog Sada. Običan momak. Mobilisan ili dobrovoljac, svejedno. „Good guy“. Pravednik bez dileme. Na strani dobrog. Borac protiv zla…

Tokom borbi u jednom selu ušao je u polusrušenu kuću. Otvorio je vrata neke sobe i našao se oči u oči sa onim zlim, sa neprijateljem, povampirenim ustašom, nečovekom, životinjom. Na samo pola metra od njega. Obojica naoružani. I počela je borba. Bajonetima. I pobedio je. Pravednik. To mu je bila obaveza, da pobedi zlo. To je bio rat. U ratu je to tako. Normalno.

A onda je, ni sam ne zna zašto, zastao. Pogledao je nečoveka, onog zlog, povampirenog. I izvukao je nešto iz njegovog džepa. Ličnu kartu. I pročitao njegovo ime i prezime. I adresu. I video da su istih godina. I ispalo je pismo iz džepa. Od njegove supruge. Pismo u kome mu piše o njihovoj ćerci. O tome da je prehlađena. Ali da nije strašno. I da ga vole. I da se boje za njega. I da jedva čekaju da dođe kući, da ga zagrle.

Danas. Onaj momak iz Novog Sada. Čovek srednjih godina. Bivši Pravednik. Živ je, ali nije dobro. Svaki dan vidi pred očima onu ličnu kartu. I ono pismo. Svake noći ih sanja. Svakog detalja se seća. Svakog slova, broja, datuma… Pokušava da bude bolje, da razume svrhu, da razume smisao, da bude dobar otac svom detetu. Jedan osećaj ga nikad ne napušta. Krivica. Ona je došla onda kada je koncept pravednika nestao. A on uvek nestane, pre ili kasnije.