ENG
Lucić: Europo, izem ti Evropu!
Autor/ica
Povezani članci
Integracijski razgovor Ivice Dačića i Zorana Milanovića
– Guten tag, kamarad Milanović, Ivica Dačić šprehe mit Panasonik telefon-mašine. Niks Dojče telekom, Zerbiše telekom hundert percent, feršten zi?
– Guten tag, kolege Dačić. Ih niks feršten var um du špreh Dojč.
– Ih niks feršten var um auh. Ih šprehe humoristiše šprahe. Otpisani curik, feršten zi? Tihi und Prle. Veltkrigmajsteršaft šampionen.
– Oprostite, kolega, ali zašto govorite na tom nemuštom njemačkom?
– Da nas dušmani razumeju.
– Kakvi dušmani?
– Ovi što prisluškuju šta pričamo.
– A tko prisluškuje?
– Pa Švabe, ko bi drugi?! Neće valjda Leka Ranković. Kamarad Leka kaput.
– Kako znate da nas Nijemci prisluškuju?
– A što vas ne bi prisluškivali, kad ste im prodali Telekom?! Hteli su i naš da kupe, al mi smo rekli: jok, bato! Malo morgen!
– Mislim, kolega, da malo precjenjujete to s Nijemcima.
– A ja mislim da ste vi naivni ako mislite da vas ne prisluškuju.
– Ma danas svatko prisluškuje svakoga i na to se ne treba obazirati. U vremenu WikiLeaksa ništa ne može ostati tajna.
– Pa baš zato. Evo, nek nas čuje i VikiLiks: Tihi end Prle vil rezist tugeder egejnst okupejšn end kolonijalizm!
– Oprostite, o čemu vi govorite? Kakvi Tihi i Prle, kakva okupacija?
– Ajte, ajte, nećemo da se ženiramo. Ja mogu samo da vam kažem veliko hvala zbog svega što ste uradili da vaša zemlja ne uđe u Evropsku Uniju.
– Ali ja nisam uradio ništa…
– Pa o tome i govorim. Svaka vam čast! Sad vas Švabe kinje da ste lenjština jer niste uradili domaće zadatke, a ne razumeju da ste im ga lepo smestili.
– Kome sam smjestio?
– I Švabama i njihovim kvislinzima. Pratio sam ja: ovi tuđmanovci se polomiše da uguraju Hrvatsku u Evropu, a vi, čim ste preuzeli vlast, lepo potegli ručnu, pa neka Evropa čeka. Svaka čast, kažem vam još jednom!
– Bojim se da ste u zabludi. Upravo ti, kako ih vi nazivate, tuđmanovci su glavni krivci zbog ove neželjene situacije. Oni hodaju okolo i difamiraju i mene osobno i moju vladu da smo kočničari ulaska Hrvatske u Europsku Uniju. Nažalost, uvijek se nađe netko tko će im povjerovati.
– Ako, kolega, ako. To je samo dokaz da i među tuđmanovcima ima svesnih i poštenih ljudi koji rade za našu stvar.
– Za koju to našu stvar?
– Pa da ni Hrvatska ni Srbija ne budu usisane u tu Evropsku Uniju.
– Ali ja sve radim kako bi Hrvatska postala članica Unije u predviđenom roku.
– Obesite vi to mačku o rep! Ja razumem da vi morate da govorite tako zbog ovih što vas prisluškuju, ali izvinite me, kolega, da doista radite ko što kažete da radite sve što treba, pa ne bi vam Švabe pretile. Vi ste njih uspešno razočarali i ja vam od srca čestitam na tom uspehu!
– Ali nije to nikakav uspjeh ni neuspjeh. Mi sasvim sigurno ulazimo u Uniju 1. srpnja sljedeće godine.
– Nemojte da me zasmejavate, kolega! Pa nećete valjda ko školarac-prvačić da ispunjavate one njihove moronske zadatke? I da oćete, ne možete da ih ispunite. Niti treba.
– Ja vam jamčim da će Hrvatska ispuniti sve zadaće koje se nalaze pred njom!
– Nemojte da me ubeđujete u nešto u šta ni sami ne verujete. Ja sam vas samo nazvao da vam zahvalim i da vas okuražim da nastavite dosadašnjim tempom.
– Oprostite, ali na čemu vi meni zahvaljujete i zašto?
– Na tome što ih drndate u zdrav mozak. I što ste nama u Srbiji otvorili oči i pokazali nam kako se to radi. Znate nas Srbe – uvek teramo neki inat, pa nam se to obije o glavu. Šta god ovi iz Evrope zatraže od nas, mi odmah dignemo galamu: Pa jeste vi normalni? Kako možete to da zahtevate od nas? Ako nas ne želite u toj vašoj Uniji, ne treba da nas ucenjujete! Što lepo ne kažete da nas nećete, pa da ni mi ni vi ne gubimo vreme… i sve tako. A onda ovi kulovi iz Brisla to shvate kao izazov da slome naš otpor, pa krenu da nam se uvlače, da nas onako snishodljivo mole da se ne ljutimo, da oni nisu hteli ništa loše, ali eto, ako nama to ne odgovara u ovom momentu, nema veze, ima vremena… Pa nam nude svoju pomoć da odradimo to što treba, naravski, kad dođe vreme i kad procenimo da smo raspoloženi, ako uopšte procenimo… Verujte mi, to smara mnogo više nego da nam zalupe vrata i pošalju nas u tri lepe.
– Ali zašto da vas pošalju?
– Pa zato da bismo mogli i dalje da teramo inat, da imamo neki povod. Ne možemo ovako, nasuvo i bez veze. Priznajte, glupo bi bilo da oni nas kume i mole, a mi da se inatimo. Vi imate mnogo efikasniji pristup.
– Kako mislite: efikasniji?
– Pa lepo. Vi njima celo vreme prodajete priču da želite da uđete u tu Uniju, da je to jedini smisao vašeg postojanja… Ne čekate da oni vama zadaju zadatke već pitate: šta još treba da uradimo? Onda oni smisle nešto pro forma, a vama, naravski, ni nakraj pameti da to odradite. A Švabama, sjajno ste ih ukapirali, nema ništa gore nego kad neko ne uradi zadatak. Oni to naprosto ne razumeju i mora da iskaču iz kože. Pa kako, pa zašto, pa nismo to očekivali od Hrvatske… Uopšte ne kapiraju da vi njih, izvinite na izrazu, trtite i uši im zavrćete.
– Bogami, ni ja ne shvaćam da mi njima radimo to što vi tvrdite da im radimo.
– Nemojte mene da farbate, ostavite malo farbe i za Švabe! Šalim se, jasno vam je… Ne sumnjam ja da vi imate farbe na bacanje. I ne sumnjam da ćete uspeti da ih izludite, da će na kraju da odustanu i od pomisli na proširenje. Alal vam vera, kolega, alal vera!
– Vama je, izgleda, uzalud objašnjavati…
– Šta ima da mi objašnjavate, kad vidite da se lepo razumemo?!
– Ali vi biste meni trebali objasniti zašto mi sve to govorite ako znate da prisluškuju ovaj razgovor… Što vam je cilj? Želite li me kompromitirati pred Europskom Unijom?
– Dajte, šta vam pada na pamet?! Pa kako ja mogu da vas kompromitujem?! Kako, čoveče, ne razumete da je to što vi radite njima potpuno nezamislivo?! Da im ja nacrtam – evo, ljudi, vidite šta vam radi moj drug Kiza Milanović – oni ne bi bili u stanju da u to poveruju. Prema tome, samo napred, dragi kolega! Imate, ako vam to nešto znači, moju punu podršku.
– Govorite vi što vam drago, ali Hrvatska će 1. srpnja sljedeće godine postati punopravna članica Europske Unije!
– Kako da ne! Postaće članica kad i Srbija.
– Kako uopće možete uspoređivati Hrvatsku i Srbiju? Vi nemate šanse da uđete sve dok ne priznate Kosovo!
– A što da ga priznamo? Vi ste požurili da ga priznate, pa svejedno niste ušli u Uniju.
– Kakav vam je to argument?
– Krunski. Kad god ovi iz Unije kažu: priznajte Kosovo, pa ćemo da vas primimo – ja vadim keca iz rukava. I kažem: jeste, jeste, primićete nas ko što ste primili i Hrvatsku.
Autor/ica
