Glavni odbor Demokratske stranke: Mogući početak raspleta

Povezani članci

• KRUNICA OKO VRATA KAO GAROTA ZA NARODE BALKANA
• ŽENE U CRNOJ HRONICI: ZLOČINKE, NASILNICE I DILERICE
• Obavještajci odlaze u raj
• Dobrica Ćosić-Ponavljač
• Čedomir Petrović: Priča o tri čoveka, jednom cuki, jednim vratima i puno vode
• Rušenje 11 najvećih mitova o Gazi, Hamasu i ratnim zločinima

Nema nagoveštaja da je lider Demokratske stranke Boris Tadić spreman da se povuče uoči subotnje sednice Glavnog odbora. Uprkos očekivanjima javnosti, ali i dela same partije, da dodje do preuzimanja odgovornosti za izborni rezultat, ali pre svega za ponašanje koje je dovelo do gubitka poverenja građana, mnogo toga ne uliva poverenje da su demokrate spremne za suštinske promene.

Posle čitavog leta provedenog u letargiji izazavanoj gubitkom vlasti demokrate će morati da se suoče jedni sa drugima, ali i svojim odlaskom u opoziciju. Izuzev nekolicine stranačkih funkcionera i dela javnosti koji su direktno upirali prstom u Borisa Tadića kao glavnog krivca, ne samo za izborni rezultat, nego i za dezoorijentisanost koja je nastupila nakon toga, veći deo rukovodstva, a ponajpre sam Tadić zabijaju glavu u pesak nespremni da se suoče sa stvarnošću.

Profesorka Srbijanka Turajlić, jedna od zagovornica belih listića i oštra kritičarka rada DS, nada se da u samoj stranci ima snage za promene, ali je ipak zabrinjavaju poslednje izjave pojedinih demokrata.

„Slušajući pre neki dan profesora Mićunovića skoro da sam se i ozbiljno uplašila pošto nekako vidim da on misli da to treba sve da ostane tako kako jeste, a to je onda više nego zabrinjavajuće“, kaže ona.

Tome možda ide u prilog i ostavka, dan uoči Glavnog odbora, potpredsednice DS Jelene Trivan, inače vrlo bliske Tadićeve saradnice, u javnostu poznate kao nekoga ko je lansirao osporavanu tezu da Srbija 6. maja bira između onih koji će je odvesti u rat i onih koji su za mir, što se demokratama prilično olupalo o glavu.

Podnoseći ostavku ona kaže da se stvarni poraz DS nije dogodio na izborima nego onda kada je DS počela da se bavi sobom.

Jelena Trivan

Druga struja u stranci, u kojoj su najglasniji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i potpredsednik vojvođanske vlade Goran Ješić traži preispitivanje i utvrđivanje odgovornosti. 

Da je DS dužna da sedne i ozbiljno porazgovara zašto je izgubila izbore smatra i profesorka Turajlić.

„Ta priča kako su oni izgubili sa dva ili tri odsto izbore je sramotna priča. To je stranka koja je izgubila podršku svih onih koji su od devedesete godine stajali uz nju i ja mislim da bi to njih moralo mnogo ozbiljnije da zabrine nego što ih je zabrinulo. I nedopustivo je ponižavajuće, skoro se lično osećam uveđenom, kad slušam i profesora Mićunovića i Tadića o ta samo 2 procenta“, kaže Turajlić. 

Alternativa da nema alternative

Prvi test za lidera demokrata Borisa Tadića koji je zbog gubitka predsedničkih izbora bio ljut na svakoga osim na sebe i svoje okruženje biće glasanje o njegovom izveštaju o radu stranke na Glavnom odboru. Već bi samo neprihvatanje tog izveštaja zaljuljalo Tadiću i poslednju fotelju koja mu je preostala, onu stranačku.

Onima za koje Tadićeva odgovornost nije diskutabilna dalja priča DS svodi se na izbor između njega i njegovog zamenika Dragana Đilasa koji je, makar jednom, otvoreno bacio rukavicu Tadiću.

Iako ne očekuje dramatične odluke na sednici Glavnog odbora politički nalitičar Zoran Stojiljković ocenjuje da ovo jeste početak promena.

“To je početak raspleta jer će se nešto morati reći nakon dugog pokušaja da se ćuti, da se indirektno reaguje na situaciju. Izeštaj će verovatno uz različite sugestije biti usvojen, ali će istovremeno biti i otvoren proces koji vodi ka izbornoj skupštini”, procenjuje Stojiljković.

Čak i pojedinci u stranci javno upozoravaju da ona neće biti pošteđena cepanja ukoliko ne dođe do suštinskih promena, ali je izgleda diskutabilno šta demokrate smatraju pod promenama: praznu priču o principima kao do sada ili radikalne rezove u smislu smenjivanja ljudi odgovornih ne samo za izborne rezultate već i za političku samovolju u prethodne četiri godine koja je iritirala dobar deo javnosti.

Glavnu odgovornost za neprilike u kojima je DS nosi onaj ko je bio glavni u stranci, a to je Boris Tadić, kaže socilog Dušan Bogdanović.

“Ako se DS prepusti da nastavi da se brčka u ovom brlogu u kojem se sada brčka zahvaljujući pre svega sopstvenoj neodlučnosti, kompromiserstvu, taktiziranju, cenjkanju, nagodbama, onda je demokratija u Srbiji, koja je ionako krhka, još u većoj opasnosti. Mislim da bi bilo sasvim dovoljno, ali za to je malo kasno, da je na vreme rekao ja sam kriv, ja sam odgovoran, koncentrisao sam u svojim rukama toliko puno vlasti, a nisam zanao šta da radim sa njom i to je dovelo do ovoga u čemu smo sada, evo sad sam rešio da se promenimo, hajde da radimo da ovu partiju preporodimo, reformišemo, a on to nije uradio. Da je na vreme rekao ja sam kriv, hajde da zajedno menjamo stranku verovatno se sada ne bi postavljalo pitanje njegovog političkog opstanka”, kaže Bogdanović.

Boris Tadić se naprotiv nakon gubitka predsednčkih izbora i izmicanja premijerske fotelje skoro isključio iz političkog života. Nasuprot njemu Dragan Đilas, osokoljen izbornim rezultatom u Beogradu, javno je prozivao, u prvi mah činilo se samog Tadića da ovo nije “leto u kojem DS treba da bude u kupaćim gaćama”, jer se baš tih dana pojavila Tadićeva fotografija u novinama sa plaže na Visu, da bi kasnije spustio loptu objašanjavajući  da nije mislio ni na koga pojedinačno.

Međutim, profesorka Srbijanka Turajlić, koja kaže da je Tadićev odlazak neophodan jer je glavni krivac za sve što se dogodilo DS, misli da je zapravo Đilas nametnut kao jedina alternativa da bi se pokazalo da i nema alternative Tadiću.

“Moram da kažem da sam zaista duboko ubeđena da ta stranka ima i druge alternative. Mislim da je Dragan Đilas dobar gradski menadžer, ali ja njega zaista ne vidim kao političara i mislim da je i to spinovanje. On je nametnut kao jedina alternativa da bismo mi svi konstatovali da on baš i nije političar, pa da bi onda ispalo da nema alternative. Ako jedna stranka, koja pretenduje da bude najozbiljnija građanska, demokratska stranka u nekoj zemlji, nema više od dva čoveka koja mogu da je vode, onda, iskreno da vam kažem, sa tom strankom nešto nije u redu.“

Slobodna Evropa