IZVINITE, MOLIM VAS

Povezani članci

• Historičari iz regije radili na Deklaraciji ‘Odbranimo istoriju’
• Žive lomače uz blagoslov crkve i ministra kulture
• Viktor Ivančić: STRAH I KLEPET
• Petnaest godina Dodikovog ‘potkopavanja’ BiH
• Sanja Modrić: Jak je hrvatski narod, jak kao konj,kada je mogao da izdrži vladavinu Franje Tuđmana
• Kelti su slavili proljeće kao uskrsnuće sunca

Angelina Jolie se izvinula Srbima i demantovala da je tražila ukidanje Republike Srpske.  Neka je vala.  Ne znam ni šta ona ima praviti neke filmove koji iritiraju Srbe.  Dosta je više nepravedne hajke.  Evo i ja se izvinjavam što sam ikada išta napisao protiv Republike Srpske i njenog  joj predsjednika Dodika.  Izvinjavam se što sam se usudio pobjeći iz JNA i priključiti se Armiji BiH.  Izvinjavam se sto sam skoro 4 godine proveo u toj Armiji, ali molim vas da uzmete u obzir da sam od tih 4 godine samo nekih 6 mjeseci proveo na prvoj liniji fronta.  
Žao mi je sto postoje Bošnjaci, jer da njih nije Srbi i Hrvati bi se lako dogovorili gdje da im bude granica, ne bi bilo rata i Srbi i Hrvati bi danas bili u Evropskoj Uniji.  Zbog nas baksuza nisu.  
Ne mogu da prežalim dan kad sam uzeo oružje u ruke i otišao na onu liniju na Lučinom brdu na Majevici.  Tamo sam se isprepadao kao nikada u životu.  Trebao sam se predati, kad su me lijepo pozivali, ne samo ja nego oni svi koji su bili sa mnom, da se rat brže završi i da ne pravimo ljudima problema.  
Žao mi je hiljade srpskih vojnika i onoga kroz šta su morali prolaziti dok nisu pobili one Srebreničane.  Trebalo je ganjati više od 10,000 ljudi na potezu od Potočara do Zvornika.  Trebalo ih je locirati, postaviti i organizovati zasjede, mine, patrole.  Jebote, trebalo je to smisliti.  Kažu posle da su htjeli  Zvornik uzeti, ali nisu znali.  Alija ih obezglavio.  Nije lako ni „pragom“ pucati na živog čovjeka, jer „praga“ je, znate protuavionsko oružje i kad dohvati muslimana malo šta od njega ostane.  Sve je to morao  gledati  i trpiti u sebi jadni srpski vojnik. Traume su to.  Trebalo je na kraju to sve postrijeljati i posakrivati im grobove, a to se vrlo teško odražava na psihu normalnog srpskog vojnika.  Pa taman ih se sakrije i pokopa onim bagerima kad stigne naredba otkopavaj i kopaj ponovo negdje drugo.  I tako nekoliko puta.  Šta se sve jadni srpski vojnik nagledao… Ma ljudi su povraćali radeći to.  Ovdje crijeva, ovdje glave, tamo neke noge, vamo ruke. Trebalo je to sve gledati i ostati normalan.  A trebalo je ćutati o tome, i danas treba.  Čuj genocid?.  Nije bilo genocida.  
Žao mi je i onih iz sarajevsko-romanijskog korpusa koji su morali tegliti one haubičke granate od 155mm, i minobacačke od 120mm da bi gadjali islamske fundamentaliste po Sarajevu.  Bilo ih je prerušenih u žene pa čak i u djecu.  Valjalo je pješke nositi te granate po onim čukama.  Koliko je samo srpskih vojnika kilu dobilo tegleći municiju zbog tih prokletih muslimana.  Koliko je vojnika VRS palo i udarilo se od ono gvožđe i kamenje noseći tu municiju i pucajući po tom Sarajevu?  Nikoga za to danas nije briga.   Trebalo je i ljeti i zimi čuvati stražu oko Sarajeva da se muslimani ne bi razmilili po Bosni i da ne bi „širili Islam i nazivali selam“.  
Jer nisu Srbi i srpska vojska držali obruč oko Sarajeva, oni su štitili srpska sela oko Sarajeva da ih muslimani ne napadaju.  Niko to ne konta.  Nije im lako bilo.  Onda trebalo je ugostiti sve te radoznale tipove, ruske pisce, srbijanske umjetnike, glumce (najdosadniji je bio onaj Bata Živojinovic) koji je 7 mjeseci bio na Palama tokom rata.  Bezbroj puta se penjao na Trebević i gledao ono Sarajevo i stalno nešto zapitkivao i dosađivao i ukratko bio je brate naporan.  Trebalo je to izdržati.  Onda onaj ruski pisac puca po muslimanima iz onog mitraljeza pa se pijan sav isprljao.  Onda poslaše neku snašu da ga opere i otrijezni.  Baš mi je bilo žao snaše.  A i onaj General Mladić je bio naporan.  Maltretirao je srpsku artiljeriju da nisu jadni ljudi imali predaha.  Sad gađaj ovo, sad ono.  Oni jadni jedva namjeste i naciljaju da zapale i sruše onu vijećnicu, a ovaj promjeni cilj.  Tako je vijećnica samo zapaljena.  Teško čovjeku bude kad ne izvrši zadatak do kraja. Jadni srpski artiljerci.  Da su je bogdo srušili, novu bi brže napravili.  Isto tako niko se ne pita kako je bilo srpskom vojniku na  1500 metara nadmorske visine zimi iznad Sarajeva?  Teško, eto kako. Smrzavali se ljudi zbog tih muslimana i nikad im to neće oprostiti.  
Ali brat – bratu, najteže je bilo srpskim snajperistima koji su pucali po Sarajevu.  Mete, hoću reći oni jadnici  što su trčali po vodu, hranu, drva, i po ko zna šta još….  uglavnom samo su nešto trčkarali  po onom sarajevskom vilajetu.  Haj ti pogodi frajeru metu koja trči, koja je još žgoljava, i to sa nekih 200 -300 ili više metara.  Ma muka je to bila.  Namučili se ljudi.  Ili ga pogode u onaj kanjister koji odleti, a onaj žgoljo neće po njega ..bo ga otac. Čekaj ga kod kanjistera, ali neće žgoljo pročito ga. Tu bi se čovjek iznervirao i da nije rata.  Onda kad se načekaju ili kad ispromašuju te muslimane, vide one glupe Francuze u plavim šljemovima.   Idealna meta, još ga ima, a još nigdje ne žuri. Stoji, ko nešto gleda.  E onda ga srpski snajperista pogodi u po glave sve sa onim plavim šljemom. Sasvim slučajno (zvanično).  Ali nije to bilo često, tek da se provjeri kako je „upucan“ snajper, jer im je bilo čudno da je one „leteće muslimane“ bilo tako teško pogoditi.  Ali brate kad pogodiš baliju, he heej, onda ga izmasakrira i njega i sve one što ga pokušavaju izvući.  To im je bilo za one promašaje i zato što samo trče negdje…  Šta je?  Bio je rat.  
Teško je brate bilo i ovim Majevičkim Srbima.  Majevica je mala planina, niska, ali brate sve neka brda ko uz nos.  Muslimana sa juga ko Kineza.  Još dođu pa neke ofanzive, popnu se na relej, pa zarobe naše, pa nešto arlauču od sreće.  Onda kad im Srbi pošalju dvadesetak granata trk nizbrdo.  Isto djeca.  To je bio 2. Korpus Armije BiH.  Toliko su puta Srbi bili  iznervirali njihovom neorganizovanošću da su se u srpskoj komandi često pitali je li se taj 2. Korpus zajebava ili šta?  Nije bilo lako gledati ni nesposobnog komandanta 2. korpusa Armije BiH kakav je bio tzv. „General“ Sead Delić.  Sve se pitaš je li čovjek idiot,  kompletna budala ili  sprema kakvu zamku.  Ono kao u šahu, pitaš se zašto žrtvuje tolike ljude? Stres je to veliki imati budalu za protivnika.  Haj dobro, na kraju su Srbi skontali da je to jedna obična budala i nije ih više zanimalo što je 1995. Godine za samo nekoliko mjeseci na Mejevici ubijeno više muslimanskih vojnika nego sve tri godine rata prije zajedno.  Isključivo zbog idiotizma ove gore budale.  Ali to je već muslimanski problem.  Ko ih hebe.  Srbi imaju svoju Republiku i ne smije je niko više ni mrko pogledati.  I da, ono na Kapiji nisu Srbi. Pa to čitav svijet zna.  To se neki vehabija raznio u masi i pobio onu mladost.  Srbi imaju dokaze.  Samo što neće nikome da ih daju. Njima je dovoljno da oni znaju.
A i ovi jadni ljudi u Hagu.  Pa to su intelektualci a ne zločinci.  Treba vidjeti i u tobože „Državnom“  ili tačnije privremenom parlamentu izglasati zakon da se tim ljudima olakša boravak tamo. I lobirat da im se skrati kazna i plati za vrijeme koje su proveli tamo.  I to trebaju muslimani platiti jer su ovi zbog njih u zatvoru.  I još im se trebaju izvinuti.
Najbolje bi bilo da ih se pusti na slobodu, jer nelogično je da su oni tamo u zatvoru zato što su stvarali i stvorili Republiku Srpsku ratnim zločinom protiv čovječnosti, protjerivanjem, ubijanjem, pljačkanjem, paljenjem, i genocidom , a da se u isto vrijeme ovdje slavi“ Republika Srpska“,  način njenog  nastanka, i da niko ne smije ništa pisnuti Velikom Dodiku kad ovaj organizuje „Dan Nezavisnosti“.  Pa zar je ovo samo meni nenormalno, nelogično i totalno neprihvatljivo? Gdje su ti pravednici i intelektualci i šta misle o ovome?
Zamislite ovo:
U ljeto 1944 –te, nakon državnog udara, Nijemci su sklopili mir i sa Rusima i sa Amerikancima i mirovnim sporazumom  zadržali dijelove Poljske, Češke, Francuske i cijelu Austriju.  Onda su pod pritiskom Rusa i Amera, Nijemci (ili neki međunarodni sud), sudili Hitleru, Gebelsu, i ostalim čelnicima i generalima koji su počeli rat (isto kao što se danas sudi ili se sudilo skoro svakom ko je bio na vlasti u Republici Srpskoj u ratu), a da se istovremeno u samoj Njemačkoj i okupiranim teritorijama ništa ne mijenja.  Ostala im okupirana teritorija, ista nacistička i rasistička ideologija, ostao ratni plijen. Naravno Nijemci niječu genocid i holokaust.
Ma to nije nikako moglo tako biti.  Ne samo da je glupost, nego je nepravedno da nepravda smrdi do neba.  Samo što je rat u Bosni i Hercegovini upravo tako završio.  I ovdje nepravda smrdi, ali smrad ne dopire do onih koji imaju snage da ga se riješe.  Intelektualci ćute ili održavaju neke jalove sjednice.  Osim toga izgleda da Bošnjaci nemaju intelektualca mlađeg od 70 godina.   Svaki seoski hodža ima u narodu više uticaja i ugleda od većine onih koji se smatraju bošnjačkim intelektualcima.  Ostali (intelektualci) koji žive u BiH su zauzeti zarađivanjem para,  sjednicama upravnih odbora i ostalim sebičnim interesima.  Dosta pravih intelektualaca dođe u Bosnu na 10 dana ljeti samo zato što su im roditelji još uvijek živi, i ne pada im na pamet učiniti nešto za svoju Državu.  „Mrsko im.  Neda im se.  Na odmoru su.  Ne mogu oni ništa promjeniti“ – tipični izgovori.  
Možda smo zato ovakvu sudbinu kao narod (Bošnjaci, Bosanci) i zaslužili.  Možda je zato i Angelina Jolie bukvalno poklekla pred srpskom propagandom.  Ne bi me iznenadilo da se lično Dodiku izvine.  Možda ćemo se jednog dana nekom drugom (ili možda već ovom Dodiku) stvarno morati izvinjavati.   Jer u zemlji gdje u knjižarama uz kuhare,  vjersku (islamsku) literaturu, visoko u izlogu knjižare u centru Tuzle stoji izložen Majn Kampf Adolfa Hitlera, a prodavačica vas pogleda kao da ste ludi kada zatražite nešto od Platona,  Aristotela ili Šekspira i Dostojevskog,  moralne i civilizacijske vrijednosti su na najnižoj razini od kada se vrijednuju, svaki apsurd je moguć,  a pravda umire svaki dan iznova… kao u noćnoj mori.  Sve se ono probudiš ujutru, pa pogledaš oko sebe, sjetiš se svega i odjednom ti žao što si se ikako budio.  Možda sa one strane sna postoji neka bolja stvarnost, neki pravedniji svijet,  neka zelenija trava.  Možda tamo riječ pravda ima svoje pravo značenje.  Možda, samo možda, tamo ima i života.  Normalnog.