Zlatko Jelisavac:Druga najbolja Srbija

Povezani članci

• Duh Šemse Midovića nad Beogradom
• Nacionalistima vlak za društvo europskih naroda nije ni pod razno
• Rušenje baštine: Zgražamo se nad ISIS-om, a šutimo oko svojih barbara
• Damir Ovčina: Književnost od ničeg pravi zlato!
• DIPLOMACIJA I “DIPLOMACIJA”
• „Smernice za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku“ korak napred u unapređenju prava žrtava

Beograd — Srpski dinar je po rezultatima druga najbolja valuta u Evropi ove godine, pošto investitori veruju u mogućnosti Srbije da privuče strani kapital.

Oni smatraju da te mogućnosti nadilaze gubitke od odlaganja nastavka evrointegracija zemlje, ocenjuje agencija Blumberg.

Ove godine je dinar dobio 2,7 odsto što je više od svih evropskih valuta, osim moldavskog leja, dok je na sam evro veoma loše uticala dužnička kriza u evrozoni.

Blumberg piše kako optimizam povodom ekonomskih izgleda i budućih ulaganja u Srbiju raste, uprkos odlaganju donošenja odluke da zemlji bude sada dat status kandidata za članstvo u EU. (B92.net, Dinar drugi najbolji u Evropi 9.12.2011.)

Eto ti ga sad… Taman smo se uverili da Srbija posrće pod sopstvenim ‘balvanima’ kad stigoše glasovi nade i to od nikog drugog do investitora koji se ne daju obeshrabriti defetističkim odlukama EU. No, to nisu samo glasovi nade jer oni imaju svoju realnu potvrdu u činjenici da je ”dinar dobio 2,7 odsto što je više od svih evropskih valuta…” Ovo samo dokazuje koliko je naš strah od gubitka evropske perspektive neopravdan jer investitori veruju u Srbiju i njen stabilan dinar koji zasigurno dobija, a nikada ne gubi. I dok euro gubi bitku sa krizom dinar beleži rast što je siguran signal  investitorima da pohrle u Srbiju i ulože svoj kapital u istu. Zašto bi investitori rizikovali i strahovali od nestabilne ekonomske situacije u EU kada lepo mogu doći u Srbiju i nastaviti svoje poslovanje bez ikakvih problema i bojazni. Čuvena srpska ljubaznost, umešnost i pre svega otvorenost za investiranje nije ostala ne primećena i godine koje dolaze će pokazati da je Srbija bila na dobrom putu. Potencijalni investitori su godinama skenirali situaciju i sada su ocenili da je pravi trenutak da ulože svoj kapital. A kada svež kapital uđe u Srbiju onda će ceo svet videti kako jedna mala država može da pokrene ceo region, a samim tim pokaže i EU koliko je pogrešila kada nije Srbiju prepoznala kao svog strateškog partnera. Moliće nas još Merkelova i Sarkozi da pristupimo EU, a mi ćemo tada reći: a kuda se to tako žuri? Sačekajte vi sada malo dok mi skeniramo situaciju u EU i pravimo planove koji će biti pre svega u interesu Srbije. Potom će Srbija zapasti u višegodišnje tihovanje i dokolicu koja će nam opet omogućiti da dobro promislimo kuda ćemo dalje. Možda bi bilo najbolje da sada pružimo ruku ka Skandinaviji i pozovemo Norvešku, koja je standardima najbliža Srbiji,  da zajedno osnujemo ligu ne-EU zemalja i napravimo strategiju za budućnost. Zašto da se zamajavamo sa EU? Možemo lepo poslovati, tiho i racionalno kako samo mi umemo, a dok biznis radi biznis uživati u zajedničkim dostignućima naših umetnika, naučnika, vizionara itd. Ja, recimo, kada čitam norveškog pisca Knuta Hamsuna kao da pričam sa nekim svojim komšijom. Kada Hamsun opisuje zemlju, nebo, seljake, muku našu zajedničku, ja kao da gledam našeg nesrećnog težaka kako posrće pod naletima sudbine, ali junački podnosi… Pa onda Ibzen koji kad  piše o propasti građanske klase, kao da opisuje tragediju predratne Srbije. Munkov Krik odjekuje Srbijom jer ona razume njegov pravednički bes i želju za emancipacijom. Pa i ono ”svetlo polarno” o kojem govori Crnjanski, upućuje nas na tanane ali duboke veze naša dva naroda. Srbo-Norveška – što da ne? Zvuči moćno i ponosno, a opet naše istorijske veze i sličnosti daju nam pokriće za stvaranje  zajedničke države. Koliko je samo mogućnosti pred nama, samo treba da nastavimo da radimo na našem putu prosperiteta i očuvanja visokih standarda koje smo gradili godinama. A EU ako se uklopi u naše standarde onda možemo i da pričamo o nekoj saradnji ili eventualnom pridruženju. 

”Iako još ima puno neizvesnosti oko ishoda, mi verujemo da Srbija ima dobre šanse da dobije status kandidata što bi značajno povećalo poverenje investitora”, rekao je šef za strategiju na novim tržištima te banke Benoa An.

Dinar je, navodi Blumberg, za 0,8 odsto ojačao u odnosu na evro 2. decembra, pošto je banka Sosijete ženeral saopštila da će povećati kredite u Srbiji. (B92.net, Dinar drugi najbolji u Evropi 9.12.2011)

Šta reći, a ne diviti se? Dok kriza kida EU Srbija beleži uspehe, a kada dobijemo nove kredite neće nam biti premca u celom svetu. Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Makedonija, BiH će cvileti za nama, ali mi za suze vremena nemamo jer putujemo dalje… Albanci na Kosovu će priznati koliko su pogrešili i moliće za oproštaj. Oprostićemo im jer smo velikodušni mada će prvo morati da pristanu na radikalne reforme svog šiptarskog bića. Vratićemo sve naše izgubljene teritorije i to ne silom i ratom nego diplomatijom i našim urođenim strpljenjem.

Ko to kaže ko to laže Srbija je mala

Nije mala nije mala EU zajebala

   Uf, oprostite na ovom mom euforičnom ’diskursu’… ”Svet je lep kada sanjamo” – kako to kaže Kiki u svom besmrtnom hitu. Ali, sada bih da se vratimo malo na zemlju i razvidimo šta se tu, u stvari, događa sa Srbijom. Sada kada smo ’ljosnuli’ u našu sumornu realnost uviđamo da se EU umorio od Srbije i njene politike «I Eu i Kosovo». Dali su nam još koji mesec ‘fore’ da razmislimo o našoj budućnosti i konačno se odlučimo kuda želimo da idemo: hoćemo u Evropu ili nastavljamo život ‘na Kosovu’?Ali, ko će nas ‘skinuti’ sa balvana i kosovskih božura? Boris Tadić i ekipa? Toma Nikolić i veselo društvo ‘iz ćoška’? Ma ‘ajte molim vas…  Nema nama leka, osima ako investitori ponovo ne preokrenu stvar u korist Srbije. Tada ćemo krenuti u naše lepše sutra, naše podne! Kada se Srbija pokrene…

Sišli smo s uma u sjajan dan

Providan, dubok, – nama draga, znan,

I svetkovasmo ocepljenje to

Od muka, sumnje, vremena i sto

Rana , što krvave ih vređao je svet, –

Ljubavi naše plav i nežan cvet. (Sima Pandurović – Svetkovina)