Evropska komisija usvojila nove smernice za odgovor na klimatske promene

Povezani članci

• Ko truje zrak u Bosni i Hercegovini? Lista 10 najvećih prikazuje najgore industrijske zagađivače
• Novi ugalj na Balkanu – Zbogom zaštiti klime?
• EU zabranila upotrebu pesticida štetnih za pčele
• Osnivač kompanije Patagonia o hidroenergiji
• U Danskoj čak 64 posto stanovništva struju dobija iz alternativnih izvora
• Od 1980. udvostručen broj dana u godini kada temperature prelaze 50 stepeni

Photo by Robin Erino/pexels.com

Evropska komisija usvojila je set novih smernica kako bi pomogla članicama EU da se prilagode klimatskim promenama i bolje pripreme za njene sve veće posledice.

Video: RSE

Potpredsednik Komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans izjavio je da će ove smernice pomoći svim zemljama EU, regionima i lokalnim upravama da planiraju efikasne mere adaptacije da bi se zaštitili građani, preduzeća, gradovi i priroda od uticaja klimatskih promena.

“Vremenski događaji koje mnogi Evropljani doživljavaju ovih dana postaće još ekstremniji i češći ako se klimatske promene nekontrolisano nastave. Oni su bolni podsetnik da je potrebno ubrzati aktivnosti ublažavanja i prilagođavanja”, rekao je Timermans.

U saopštenju Evropske komisije navodi se da su uticaji nekontrolisanih klimatskih promena dobro poznati i već uzimaju veliki danak, od ekstremnih toplotnih talasa i razarajućih suša, do smrtonosnih šumskih požara i erozije obala zbog podizanja nivoa mora.

“Cilj ovih smernica je da pomognu zemljama članicama da poboljšaju pripreme za realnost ovih brzo rastućih posledica”, saopštila je Komisija.

Smernice EK treba da pomognu državama da ažuriraju i primene sveobuhvatne nacionalne strategije, planove i politike prilagođavanja u skladu sa Evropskim klimatskim zakonom i Strategijom za prilagođavanje klimatskim promenama.

Uključiti sve u kreiranje politika

Države treba da usvoje pristup koji podrazumeva da cela vlada učestvuje u kreiranju politike prilagođavanja klimatskim promenama uz koordinaciju na više nivoa, kako horizontalno, između različitih ministarstava, tako i vertikalno, na svim nivoima vlasti, uključujući regionalne i lokalne.

Politika prilagođavanja treba da obuhvati, između ostalog, zakonodavni okvir umesto “meke politike”, redovno ažuriranje strategija i planova, procene klimatskih rizika na osnovu rezultata redovnih testiranja infrastrukture i sistema, kao i stalno praćenje i procene svih aktivnosti.

U kreiranju politika treba da učestvuju sve zainteresovane strane, uključujući one koje su posebno ranjive na klimatske promene, kao i svi relevantni sektori i svi nivoi javne uprave, sa dovoljnim kadrovskim i finansijskim resursima.

U smernicama se ukazuje i na potrebu smanjenja nejednakog tereta klimatskih rizika i osiguranja pravičnosti u raspodeli koristi od prilagođavanja.

Pošto sve članice već imaju strategije ili planove za prilagođavanje klimatskim promenama, ove smernice treba da im pomognu da ih obnove i poboljšaju.

RSE