Po prvi put u EU, solarne elektrane tokom maja proizvele više struje od uglja

Izdvajamo

• Iako vetroparkovi i solarne elektrane u Evropskoj uniji potiskuju ugalj i gas iz proizvodnje struje, put do neto nultih emisija, kojima se teži sredinom veka, i dalje je dug i treba da bude praćen i napretkom na polju ostalih čistih tehnologija poput skladištenja energije i elektromobilnosti.

Povezani članci

• Požari u Amazonu sada su još gori nego prošle godine kada su “potresli” svijet
• Evropsko veće usvojilo novu uredbu o organskoj proizvodnji
• Dobre vesti za Amazoniju: Novi brazilski predsednik obećao nulto krčenje ove prašume
• Vitamin koji može da ublaži štetna dejstva zagađenog vazduha
• Mostar: U probni rad pušteno postrojenje za recikliranje otpada
• Naučnici upozoravaju da se sušenje Amazona bliži ‘prelomnoj tački’

Foto: Ina FASSBENDER/AFP

Pošto je sunčano vreme tek počelo, proizvodnja u solarnim kapacitetima bi u narednim mesecima mogla da bude još i veća.

Piše: Jelena Kozbašić – Klima101

Energetska tranzicija u Evropskoj uniji se tokom maja našla na bitnoj prekretnici: po prvi put tokom jednog meseca više struje poteklo je iz solarnih elektrana nego iz termoelektrana na ugalj.

S obzirom na to da je sunčano vreme na našem kontinentu tek počelo, eksperti predviđaju još veću proizvodnju u solarnim panelima narednih meseci.

Dok je ugalj isporučio oko 20 teravat-časova električne energije, odnosno 10%, solarni kapaciteti proizveli su rekordnih 27,16 teravat-časova (14%), pokazuju podaci organizacije Ember.

Preostali teravat-časovi proizvedeni u maju došli su iz, redom, nuklearnih elektrana (22,43%), vetroparkova (16,58%), gasa (14,66%), hidroelektrana (14,53%), bioenergije (4,7%), drugih fosilnih goriva (2,35%) i drugih obnovljivih izvora (0,42%).

Zajedno sa vetrom, sunce je pokrilo skoro jednu trećinu proizvodnje u Evropskoj uniji.

Kako je izgledala proizvodnja električne energije iz solara i uglja u Evropskoj uniji od januara 2015. do maja ove godine?

U maju 2015. godine, slika energetskog miksa Evropske unije bila je potpuno drugačija od današnje: termoelektrane na ugalj su, sa proizvedenih 44,64 teravat-časova, pokrivale skoro četvrtinu proizvodnje. Udeo solara bio je ispod 6%, a vetra oko 10%.

U međuvremenu, u težnji da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz sektora energetike, a kasnije i zbog rata u Ukrajini, zemlje članice radile su na razvoju projekata obnovljivih izvora, a među njima i solara.

Prošle godine Evropska unija uspela je da proširi kapacitete energije sunca za rekordnih 41,4 GW. To je skok od 47% u poređenju sa 2021. kada je instalisano 28,1 GW solara.

Solarne elektrane pokazale su se kao lako i brzo rešenje u odgovoru na energetsku krizu i smanjenu isporuku prirodnog gasa iz Rusije.

Iako vetroparkovi i solarne elektrane u Evropskoj uniji potiskuju ugalj i gas iz proizvodnje struje, put do neto nultih emisija, kojima se teži sredinom veka, i dalje je dug i treba da bude praćen i napretkom na polju ostalih čistih tehnologija poput skladištenja energije i elektromobilnosti.

Najvećem evropskom tržištu energije, nemačkom, predstoji još ozbiljniji zadatak s obzirom na to da je zemlja prošle godine najavila da će svoju elektromrežu dekarbonizovati do 2035. godine.