Policija suzavcem pokušala da rastera hiljade demonstranta u Tbilisiju

Povezani članci

• Iranski šef diplomatije Javad Zarif: Mi više nećemo vršiti napade na američke snage
• Oluja Ajrin usmrtila 21 osobu, nastavila put ka Kanadi
• Smrt Perveza Busharrafa
• Kraj mirovnog procesa za Palestinu
• Novembarski izbori test za Trampov drugi mandat
• Osuđeno 56 ljudi zbog nesreće u kojoj je stradalo 200 migranata

foto: reuters

Policija u gruzijskoj prestonici Tbilisiju upotrebila je suzavac, vodene topove i šok bombe u sredu uveče u pokušaju da prekine drugi dan protesta protiv zakona o “stranim agentima” za koji kritičari kažu da signalizira autoritarnu promenu.

Stotine policajaca, od kojih su mnogi nosili opremu za razbijanje demonstracija, okupile su se na ulicama oko zgrade parlamenta u pokušaju da rasteraju demonstrante.

Za razliku od nasilnih sukoba u utorak uveče, nije bilo znakova da su demonstranti bacali benzinske bombe ili kamenje na policajce, javlja Rojters.

Oblaci suzavca su se nadvili nad centralnu aveniju Rustaveli u Tbilisiju, gde se nalazi parlament, primoravši barem neke od hiljada demonstranata da se udalje.

Nekoliko desetina ljudi je ranije probilo metalnu barijeru podignutu na izvesnoj udaljenosti od parlamenta, ali nisu pokazivali znake da pokušavaju da uđu u zgradu. Demonstranti su razbili najmanje jedan prozor.

Povređeni i privođenja

Demonstracije 8. marta, u kojima su učesnici nosili zastave Gruzije i EU i skandirali protiv zakona, usledile su dan nakon sukoba policije i aktivista koji su rezultirali desetinama privedenih i povređenih.

Sukobi su se desili kada su zakonodavci podržali u prvom čitanju kontroverzni zakon o „stranim agentima“ za koji kritičari kažu da će naštetiti slobodi štampe i gurnuti zemlju ka autoritarizmu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je 8. marta da je u vezi sa sukobima privedeno ukupno 77 demonstranata, koji su optuženi za manje huliganstvo i nepostupanje po zahtevima organa reda. Dodaje se da je pokrenuta istraga o nasilju.

Kako je saopštilo ministarstvo, demonstranti su policajce gađali kamenicama, lako zapaljivim materijama, teškim predmetima i protiv njih primenili fizičku silu. U dramatičnim scenama izvan parlamenta, policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je oko 50 policajaca povređeno tokom sukoba, ali nije precizirao broj povređenih demonstranata.

Predloženi zakon, koji podržava vladajuća partija Gruzijski san i koji je odobren u prvom čitanju 7. marta, primorava organizacije civilnog društva koje dobijaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva da budu klasifikovane kao „strani agenti“.

Neki su uporedili nacrt sa zakonima usvojenim u Rusiji, gde se sve organizacije ili pojedinci koji primaju finansijsku podršku iz inostranstva mogu proglasiti „stranim agentima“, etiketom koja ih stigmatizuje i primorava da se podvrgnu reviziji.

Kasnije revizije zakona bile su usmerene na medije finansirane iz inostranstva.

Čulo se kako demonstranti na demonstracijama 8. marta skandiraju “Ne ruskom zakonu” i pevaju gruzijske, ukrajinske i himnu EU.

Na jednom transparentu održanom tokom obnovljenih protesta na Međunarodni dan žena, pisalo je: „Žene protiv potpune kontrole“.

Snimci društvenih medija takođe pokazuju manje proteste održane u drugom po veličini gradu u Gruziji, Batumiju.

Lider desničarske stranke Girči, Zurab Japaridze, bio je među privedenima 7. marta, a policija ga je žestoko pretukla, rekao je njegov advokat Vakho Barabashvili.

Predsednica Salome Zurabišvili rekla je da će staviti veto na zakon, iako parlament može da nadjača njen veto.

Ministri spoljnih poslova Estonije, Letonije i Litvanije u zajedničkom saopštenju 8. marta pozvali su gruzijsku vladu „da poštuje pravo ljudi na miran protest“.

„Prvo čitanje zakona o stranim agentima koji je usvojio gruzijski parlament postavlja ozbiljna pitanja o izgledima demokratije u Gruziji. Pozivamo parlament Gruzije da odgovorno proceni stvarne interese zemlje i da se uzdrži od odluka koje bi mogle da potkopaju aspiracije naroda Gruzije da živi u demokratskoj zemlji koja napreduje ka EU i NATO-u“, navodi se u saopštenju.

Kritike SAD i EU

Sjedinjene Države i Evropska unija takođe su kritikovale zakon, javlja Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.

SAD su u sredu pozvale vladu u Tbilisiju da dozvoli mirne demonstracije, izražavajući solidarnost sa masovnim protestima protiv nacrta zakona o stranom finansiranju.

„Pozivamo vladu Gruzije da poštuje slobodu mirnog okupljanja i mirnih protesta“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs, pozivajući na „uzdržanost“ sve strane.

Predlog zakona „ugrožava evroatlantsku budućnost Gruzije“, rekao je Prajs.

Gruzija je podnela zahtev za članstvo u EU zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom nekoliko dana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine.

U junu su lideri EU Kijevu i Kišinjevu dali formalni status kandidata, ali su rekli da Tbilisi prvo mora da sprovede niz reformi.

Planovi za pridruživanje NATO i EU sadržani su u ustavu Gruzije i podržava ih najmanje 80 odsto stanovništva, pokazuju istraživanja javnog mnjenja.

Postupanje Gruzije prema zatvorenom bivšem predsedniku Mihailu Sakašviliju, čije se zdravlje drastično pogoršalo u zatvoru, takođe je izazvalo međunarodnu osudu.

Krajem prošlog meseca, zemlje članice Evropske unije izdale su zvanično diplomatsko upozorenje gruzijskim liderima zbog Sakašvilijevog zdravlja, podseća agencija Rojters.

RSE