Antifašizam na udaru u Novom Sadu

Povezani članci

• Šćer
• Mladi u procesu suočavanja s prošlošću
• Istraga protiv srbijanskih policajaca zbog pjesme koja veliča genocid u Srebrenici i zločine u Hrvatskoj
• Tko su bili čuvari u Jasenovcu? Danski povjesničar sve zna: ‘Bilo je i puno poznatih žena, članica Ustaške mladeži…‘
• Prof, Dr. Nedžad Bašić: OTVORENA PODRŠKA SANJI CERIĆ
• Godišnjica Zimskih olimpijskih igara: Najbolje što se desilo Sarajevu

foto: rse

Bojan Šovljanski, vlasnik novosadskog lokala „Crni ovan“ koji je opet bio meta neofašista, najavio je da će tražiti zaštitu policije i sve moguće bezbednosne mere.

Njegov lokal, poznat po antifašističkoj tradiciji, kao i goste koji su u tom trenutku bili prisutni, napali su neofašisti 15. januara.

To je bio četvrti takav napad na lokal u proteklih godinu dana.

Novi Sad, grad u Vojvodini u kojem su, pored srpskog, u zvaničnoj upotrebi još tri manjinska jezika, prethodnih meseci u fokusu je aktivista i dela građana, koji upozoravaju na jačanje fašizma i učestale incidente.

Šta se desilo u ‘Crnom ovnu’?

Novosadska policija je dan nakon napada uhapsila trojicu neofašista koji su, prema navodima, učestvovali u napadu na kafić. Oni se sumnjiče da su nasilno ušli u lokal u centru grada, i da su napali goste tog ugostiteljskog objekta.

Policija je kod osumnjičenih pronašla predmete koje su, kako se sumnja, koristili prilikom izvršenja krivičnog dela.

Osnovno javno tužilaštvо u Novom Sadu predložilo je da se trojici uhapšenih zabrani prilazak lokalu, kao i „prilaženje, sastajanje ili komuniciranje sa oštećenima”. U saopštenju, međutim, ovaj slučaj tužilaštvo i dalje tretira kao nasilničko ponašanje.

Bojan Šovljanski za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je situacija alarmantna, kako za njega i njegovu porodicu, tako i za one koji su napadnuti.

„Osećamo se nesigurno, posebno nakon što sam dobio i pretnje smrću“, dodao je Šovljanski.

On navodi da je bitno da se, kako je rekao, stvari nazovu pravim imenom.

„Ovde nacisti sa obeležjima te ideologije pokušavaju da se sakriju iza nekog lažnog patriotizma i zastave Srbije. Priča o tome da je ovo samo kafanska tuča nije tačna. Ovo su uradili mladi ljudi, koji su jako dobro znali šta rade, da bi se dokazali svojim nadređenima u tim grupama. Ovo su mladi ljudi koji nemaju policijski dosije i tačno znaju šta treba da kažu pred organima vlasti. Ovo je zločin iz mržnje“, ocenio je Šovljanski.

„Crni ovan“ je lokal u kojem se često okupljaju antifašisti i drugi aktivisti koji se bore za ljudska i manjinska prava, prava životinja, ali i zeleni aktivisti. Ovaj pank rok kafić je mesto koje se nalazi u samom centru Novog Sada.

Nevladine organizacije poručuju da je reč o izazivanju mržnje

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina zatražila je od nadležnih da slučaj napada na „Crni ovan“ bude okarakterisan kao krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

„Potpuno je jasno da je motiv napada na ‘Crni ovan’ činjenica da je reč o klubu u kojem se okupljaju antifašisti, i u kojem se održavaju alternativni sajmovi, aktivistički seminari i humanitarne akcije“, piše u saopštenju.

Koaliciju čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Građanska akcija Pančevo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za interkulturnu komunikaciju, Zelena mreža Vojvodine i Centar građanskih vrednosti iz Subotice.

Dan nakon napada oko stotinak Novosađana se okupilo u znak podrške lokalu “Crni ovan“.

I vlasti osudile napad

Napad je 16. januara osudio i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.

On je u pisanoj izjavi poručio da je „apsolutno nedopustivo nasilje, kao i raspirivanje nacionalne i verske mržnje i netolerancije” i da je Novi Sad grad koji „vekovima neguje zajedništvo, dobre komšijske odnose i antifašističku tradiciju“.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je u svom saopštenju navela da upotreba fašističkih simbola znači „nepoznavanje istinskih stradanja do kojih je fašizam doveo“.

Napad su osudile i neke od opozicionih stranaka: Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Pokret slobodnih građana i stranka Zajedno.

Napad na „Crni ovan“ se desio samo desetak dana pre 81. godišnjice takozvane „Novosadske racije“, kada su pripadnici mađarske fašističke vojske od 21. do 23. januara 1942. ubili više od hiljadu Jevreja, Srba i Roma u Novom Sadu, a njihova tela bacili u reku Dunav.

Otkud fašizam u Novom Sadu?

„Dok ima fašista, biće i antifašista – odatle ta dinamika i vidljivost u Novom Sadu“, kaže za RSE Marija Srdić iz Antifašističke koalicije.

Ona ocenjuje da se koreni problema vuku još iz devedesetih godina pojavom neregistrovanih fašističkih grupa u urbanim sredinama.

„Danas su te grupe, nove organizacije, često i registrovane kao nevladine organizacije koje pod izgovorom patriotizma, humanitarnog rada, edukacije i slično, šire ekstremne ideologije i regrutuju nove članove“, kaže Srdić.

Navodi i da skoro nema delovanja države kako bi se kaznio desni ekstremizam, što se vidi i po niskom broju sudskih slučajeva.

Prema istraživanju „Efikasnost pravosudnog sistema u suzbijanju ekstremizma u Novom Sadu“ koje analizira period od 2007. do 2017. godine, broj pravosudnih slučajeva u kojima se fokusira na krivično delo „izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti“ je svega 43, dok je tim postupcima obuhvaćena 71 osoba.

Istraživanje je sproveo Centar za podršku ženama u partnerstvu sa Vojvođanskom antifašističkom koalicijom.

Đorđe Majstorović iz Omladinskog centra CK 13, koji je često meta napada desničara, kaže da je evidentno da su i domaće neonacističke organizacije povezane sa sebi srodnima grupacijama iz inostranstva.

„Novi Sad se povremeno ispostavi kao tačka žarišta kod nas, baš s obzirom na to da ovde postoje mesta koja su jasno antifašistički profilisana i deklarisana. Cilj ekstremista je da ne postoji ništa što je progresivno i drugačije od onoga što oni zastupaju, a kako im se ideologija zasniva na nasilju onda često i posežu za njim“, kaže on.

Srdić kaže da je osnovni problem u tome što se odustalo od „antifašističke ideje“.

„Nema sistemskog negovanja antifašizma, pa tako mladi ne mogu da čuju o njemu u školama, a istovremeno su izloženi nacionalizmu koji gaji mržnju prema drugima i drugačijima. Isto tako izgubili smo i saosećanje“, ističe ona.

„Antifašizam se danas neguje samo na nivou porodica“, zaključila je Srdić.

Sporan spisak i inicijativa za spomenik nevinim žrtvama

Antifašisti Novog Sada u proteklih nekoliko meseci vode još jednu bitku. U pitanju je inicijativa za podizanje spomenika “Nevinim žrtvama 1944/45”.

Spomenik je predložen na osnovu spornog spiska koji, prema navodima Antifašističkog fronta „23. oktobar“, dokazano sadrži imena ratnih zločinaca i kolaboratora, uključujući i njilaše (pripadnici mađarske nacističke Partije strelastih krstova) i ustaše, kao i okupacione špijune agente potkazivače, ali i osuđene razbojnike iz perioda Drugog svetskog rata, kada je u Novom Sadu za vreme racije ubijeno više od hiljadu Novosađana.

Spisak je sastavila Državna komisija za tajne grobnice koju je formiralo Ministarstvo pravde 2009. godine.

Komisija se bavila “popisivanjem žrtava na teritoriji Srbije posle 1944. godine”, to jest nakon što je u narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavija oslobođena od fašizma, a vlast je preuzela jugoslovenska Komunistička partija. Na spisku se nalazi više od hiljadu lica.

Antifašistički front „23. oktobar“ je nekoliko puta naveo da nisu protiv spomenika, ali da je neophodno da spisak, koji prati inicijativu, bude izmenjen kao rezultat rada nove komisije, koja bi ponovo proverila imena na spornoj listi.

Predlog odluke o podizanju spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu 1944. i 1945. godine upućen je Skupštini grada Novog Sada na razmatranje na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), sestrinske stranke Orbanove partije Fides. SVM je deo vladajućih koalicija na svim nivoima vlasti u Srbiji.

Iako su gradske vlasti nekoliko puta pokušale da završe postavljanje spomenika, do toga nije došlo, jer su ih aktivisti i građani protestima i javnim akcijama sprečili. Krajem decembra je i sam izvođač odustao od radova i trenutno se čeka da Novi Sad nađe novog izvođača.

Duga istorija sukoba antifašista i ekstremne desnice u Novom Sadu

Radijski voditelj i antifašistički aktivista, Daško Milinović, napadnut je 2021. godine.

Njega su u Novom Sadu prvo isprskali suzavcem, a nakon toga su ga udarali metalnom šipkom. Napadači su nakon incidenta uhapšeni. U junu 2022. godine viši sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Osnovnog suda kojom se napadači osuđuju na zatvorske kazne, odnosno kućni pritvor.

U Novom Sadu se dogodilo i nekoliko napada na nevladin Omladinski centar CK13, poznatom po svom antifašističkom aktivizmu.

Više puta su kamenjem i ciglama razbijeni prozori tog centra, a 2011. godine bačena je i eksplozivna naprava, takozvani topovski udar, na zgradu u kojoj su se tada odvijale programske aktivnosti.

Iste godine bačeni su i Molotovljevi kokteli na taj Centar. Požar su tada sprečili gosti iz inostranstva koji su spavali u Centru. Na zgradi je 2013. godine ispisana i poruka mržnje „Pravoslavlje ili smrt“.

Godine 2021. je na zidu tog centra iscrtana poruka “Smrt komuni” i “Komunisti kraj vam doći mora…” sa kukastim krstom.

Nijedan slučaj nije dosad rešen, rečeno je za RSE u CK13.

„Čini mi se da smo vremenom navikli da radimo u takvom okruženju, što svakako nije dobro i prirodno, već samo pokazuje koliko je nasilje normalizovana svakodnevna pojava“, rekao je Đorđe Majstorović iz CK13.

Kako je objasnio, povremeno se, za neke od događaja za koje se proceni da su od većeg bezbednosnog rizika, angažuje dodatno obezbeđenje, dok se u poslednje vreme dešavalo i da se policija sama pojavi neposredno pre nekog događaja.

Godine 2021. je i grupa pod imenom Tradicionalisti, koja podržava ideje predsednika kvislinške Vlade u Srbiji u vreme Drugog svetskog rata Milana Nedića, organizovala protest protiv antifašističkog skupa u tom Omladinskom centru, na kojem se raspravljalo o rastućim pojavama fašizma u Novom Sadu i društvu.

Među najpoznatijim slučajevima iz Novog Sada je i slučaj iz 2007. godine, kada je došlo do sukoba kod Doma vojske u Novom Sadu.

Tada su neonacisti napali građane okupljene na antifašističkom skupu. Povređeno je desetak osoba, a uhapšeno ih je više od 50, uglavnom pripadnika Nacionalnog stroja koji je Ustavni sud Srbije 2011. godine zabranio zbog širenja izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.

Protiv lidera grupe, Gorana Davidovića vođen je postupak zbog ovog napada i on je prekršajno odgovarao, ali ne i po krivičnom zakoniku.

Presudu po kojoj je osuđen na godinu dana zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti zbog napada na učesnike antifašističke šetnje “Stop fašizmu” 2007. godine, ukinuo je Apelacioni sud Novom Sadu 2019. godine.

Kako se navodi u konačnoj presudi, protiv Davidovića se nije mogao voditi postupak zbog nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, pošto mu je zbog istog događaja već suđeno u prekršajnom postupku 2007. godine, pod optužbom za remećenje javnog reda i mira.

Davidović se oglasio na Tviteru nakon napada na „Crnog ovna“, gde je objavio fotografiju vlasnika lokala i optužio ga da je „izrazito antisrpski orijentisan“.

U tvitu je naveo da „ne opravdava nasilje i kršenje zakona“, ali da „odbija da pljuje srpsku omladinu koja se brani“.

RSE