Sporazum EU o podeli napora za smanjenje emisije zagađujućih gasova

Izdvajamo

• Ovaj sporazum „razjašnjava napore koje svaka država mora da uloži i garantuje solidarnost u načinu na koji Evropa mora da postigne svoje klimatske ciljeve“, podvukao je Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije. „Nova pravila zatvaraju ‘rupe’. Ovo nam omogućava da pređemo na COP27 i šaljemo jasan signal: EU je ozbiljna u pogledu vođenja efikasne globalne klimatske agende“, rekla je poslanica EPP (desno) Džesika Polfjard, izvestiteljka tog sporazuma.

Povezani članci

• Konferencija o klimi: Nakon uvodnih govora teški pregovori, čuvanje interesa
• Lošinjski kamp prvi je u Hrvatskoj dobio bijelu zastavu, simbol čistoga mora
• Požar u Nacionalnom parku Krka
• Belgija produžila rad dvije nuklearke za još deset godina
• Pritisak na Njemačku da produži rad nuklearki
• Prva solarna elektrana u Goraždu

Photo: Marin Tironi/PIXSELL

Države članice EU i poslanici Evropskog parlamenta dogovorili su se o raspodeli napora za smanjenje emisije zagađujućih gasova i o mogućnostima odlaganja ili razmene kvota za emisije između zemalja.

Dok je svetski samit UN o klimi (COP27) u punom jeku u Egiptu, pregovarači Evropskog parlamenta i 27 država su odobrili obavezujuće ciljeve za godišnje smanjenje emisija zadrumski saobraćaj, grejanje zgrada, poljoprivredu, male industrijske instalacije i upravljanje otpadom, koji predstavljaju 60 odsto ukupnih emisija EU.

U tim sektorima EU će prosečno morati da smanji emisiju za 40 odsto do 2030. godine.

Ali, ciljevi variraju u zavisnosti od zemlje, u skladu s BDP po glavi stanovnika i isplativosti: do 2030. kreću se od smanjenja od 10 odsto u poređenju sa 1990. godinom za Bugarsku, do smanjenja od 50 odsto za Dansku, Nemačku, Finsku i Švedsku.

Drugi sektori su već pokriveni „tržištem ugljenika“ i drugim propisima: ambiciozni klimatski plan EU je da sve svoje emisije, svih sektora zajedno, do 2030. godine smanji za 55 odsto u poređenju sa 1990. godinom.

Poslanici Evropskog parlamenta i države su bez izmena preuzeli ciljeve po zemljama koje je predložila Evropska komisija, praćene strožim rokovima, ali i popustima.

„Nađena je ravnoteža između potrebe zemalja za fleksibilnošću, uz obezbeđivanje pravedne i društveno pravične tranzicije, i potrebe da se klimatski plan ne ugrozi“, rezimira se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Zemlje koje se bore da ispune svoje obaveze, moći će da kupe emisione „kvot“ od država koje, naprotiv, rade bolje nego što se očekivalo, u granicama od 10 odsto kvota za 2021-2025, odnosno 15 odsto za 2026-2030. „Prihod od te razmene trebalo bi da bude dodeljen za klimatske aktivnosti“, navodi se u saopštenju.

Slično tome, države mogu „pozajmiti“ dozvole iz naredne godine da bi ih koristile u godinama kada njihove emisije premašuju postavljeni godišnji plafon, u okviru granice od 7,5 odsto tih dozvola u 2021-2025, zatim pet odsto u narednim godinama.

Nasuprot tome, u godinama kada njihove emisije budu niže, države će moći da „uštede“ deo neiskorišćenih dozvola za sledeću godinu.

Ovaj sporazum „razjašnjava napore koje svaka država mora da uloži i garantuje solidarnost u načinu na koji Evropa mora da postigne svoje klimatske ciljeve“, podvukao je Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije.

„Nova pravila zatvaraju ‘rupe’. Ovo nam omogućava da pređemo na COP27 i šaljemo jasan signal: EU je ozbiljna u pogledu vođenja efikasne globalne klimatske agende“, rekla je poslanica EPP (desno) Džesika Polfjard, izvestiteljka tog sporazuma.

Ali grupa ekoloških nevladinih organizacija „CAN Europe“ kritikuje preostale „praznine“ i „popuštanje“ koje omogućavaju državama da izbegnu svoje obaveze, posebno zato što su pravila za proveru njihove usklađenosti sa tekstom „slaba“.

„Na kraju, ako zemlje iskoriste svu raspoloživu fleksibilnost, sporazum bi zapravo mogao da postigne samo polovinu nivoa planiranog smanjenja emisija“ i to „umesto stvarne dekarbonizacije“ navedenih sektora, uključujući građevinarstvo, poljoprivredu i otpad, ukazala je ta organizacija u saopštenju.

Beta-AFP/Danas.rs