Poslednja šansa za demokrate

Povezani članci

• Šok u Ateni: Europska središnja banka prestaje prihvaćati grčke obveznice
• Veteran francuske ljevice Jean-Luc Mélenchon stoji na putu planova Macrona i Le Pen
• YANIS VAROUFAKIS: Prvo su došli po Asanža
• Kim Jong-un posjetio Kinu, prvi posjet inozemstvu
• Plan za oporavak u fokusu prvog sastanka uživo EU lidera
• Razarajuće posljedice ‘epidemije’ digitalnog seksualnog uznemiravanja u Južnoj Koreji

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

U istorijskom trenutku kada rukovodstvo Republikanske stranke podriva demokratiju, ignoriše klimatsku krizu, pokušava da preokrene sudski presedan o pravu na abortus, protivi se povećanju minimalne zarade, zagovara još poreskih olakšica za bogate i rast oligarhije, sprečava nas da usvojimo ozbiljan propis o bezbednosti oružja – bilo bi katastrofalno da ova desničarska ekstremistička stranka preuzme kontrolu u američkom Domu i Senatu. Nažalost, čini se da će aktuelna strategija Demokratske stranke dozvoliti da se to desi.

Prema brojnim anketama, republikanci imaju odlične šanse za pobedu u novembru. Glavni razlog za to je činjenica da Demokratska stranka, posle višegodišnjeg osipanja podrške bele radničke klase, počela da gubi i podršku radnika iz manjinskih zajednica.

Nivo entuzijazma unutar demokratske baze je izuzetno nizak. Ne jenjava samo podrška radničke klase: mladi ljudi, koji su doprineli pobedi Bajdena i drugih demokrata 2020, sve su više demoralisani i verovatno neće masovno izaći na predstojeće izbore.

Zašto se to dešava? Može li se pad preokrenuti?

Tokom izborne kampanje, Bajden je obećao da će biti najprogresivniji predsednik posle Frenklina Delana Ruzvelta. U prvih nekoliko meseci na funkciji, uz snažnu podršku demokrata u Kongresu, držao je to obećanje. Kada je kovid izazvao lom u zdravstvenoj i finansijskoj dobrobiti američkog naroda, pod vođstvom predsednika Bajdena usvojili smo Američki plan spasavanja, najvažniji zakon u modernoj istoriji. Plan vredan 1,9 biliona dolara bio je efikasan u pružanju finansijske podrške desetinama miliona američkih porodica i preduzeća, stabilizaciji ekonomije i jačanju borbe protiv pandemije.

Posle usvajanja ovog popularnog zakona u martu 2021, predsednik Bajden je imao 59% odsto podrške, što je najviše otkako je izabran, a postojala je i široka podrška za demokrate u Kongresu. Bilo je prisutno razumevanje da moramo ići još dalje. Američki plan spasavanja bio je urgentan i bavio se problemima s kojima je zemlja bila suočena u pandemiji. S novom administracijom na vlasti, američki narod je od nas želeo da se pozabavimo dugo zanemarenom strukturnom krizom s kojom su suočene radničke porodice.

Usred groteskne i sve veće nejednakosti u prihodima i imovini, decenijske stagnacije plata, egzistencijalne pretnje klimatske krize, nepravednog poreskog sistema i serije kriza zdravstva, brige o deci i stanovanja, američki narod je tražio da Kongres konačno istupi u ime interesa onih koji su ih izabrali, a ne samo u ime pohlepe bogatih donatora izbornih kampanja. To je suština javnih investicija u predlogu zakona za plan „Build Back Better“ (izgradimo ponovo bolje). Sve ankete su pokazivale ogromnu podršku za gotovo svaku odredbu tog zakona.

Da, američki narod želi da bogati budu pravično oporezovani. Želi snižavanje nečuveno visokih cena lekova na recept, proširenje zdravstvene zaštite starijih tako da ona obuhvati zubara, slušne aparate i očnu negu; želi rešavanje krize kućne i zdravstvene nege, kao i da dečija zaštita, predškolsko i više obrazovanje budu pristupačni; želi da se uspostavi program plaćenog porodičnog i zdravstvenog odsustva i izgrade milioni neophodnih, pristupačnih stambenih jedinica. Da, američki narod želi da uložimo velika sredstva u borbu protiv globalnog zagrevanja tako što ćemo transformisati svoj energetski sistem i isključiti ga sa fosilnih goriva.

Nažalost, uprkos snažnoj podršci američkog naroda, uprkos podršci predsednika, uprkos usvajanju predloga u Predstavničkom domu, uprkos podršci 48 članova Senata – dvoje korporativnih demokrata, senatori Džo Mančin i Kirsten Sinema, koji su dobili milione dolara donacija od milijardera i korporativnih interesnih krugova, odlučili su da sabotiraju taj zakon. Da bismo usvojili pravni okvir za javne investicije u socijalne, infrastrukturne i ekološke programe, trebalo nam je 50 glasova. Dobili smo 48.

Od tada su demokrate na nizbrdici. Posle devet meseci beskorisnih „pregovora“ sa Mančinom i Sinema, krajnje je vreme da se shvati da taj put vodi samo u poraz na izborima i sve jači utisak javnosti da su demokrate okrenule leđa radničkim porodicama. Potrebna nam je nova strategija. Moramo da se borimo protiv republikanaca. Moramo da uzvratimo.

U ovim krajnje teškim i uznemirujućim vremenima – inflacija, pandemija, globalno zagrevanje, oružano nasilje, napadi na pravo na abortus, rat u Ukrajini – američki narod želi da se njegovi izabrani predstavnici suprotstave moćnim privatnim interesima i da se bore za one koji su ih izabrali. Mada demokrate imaju Belu kuću, Senat i Dom – to se ipak ne dešava. Građani pozivaju na odgovornost zbog nečinjenja i zato će izgubiti.

Da li je situacija beznadežna? Ne verujem. Ali da bi preokrenuli ovaj pad, demokratama je potrebna značajna korekcija kursa. Kao lekcija može im poslužiti kampanja Harija Trumana 1948. Te godine niko nije verovao da Truman ima šanse da pobedi. Strom Tarmond i segregacionisti su blokirali stranku, dok je Henri Volas, kandidat treće stranke, odvlačio progresivne glasove. Truman je odgovorio jednostavnom i jasnom strategijom. Za razliku od današnjih demokrata, direktno se sučelio sa republikancima. Nije im dozvolio da kriju iza kukanja i pasivnosti. Razotkrio je njihovo služenje privatnim interesima. Prinudio ih je da se izjasne o svim ključnim pitanjima i oni su se, dosledno, uvek izjašnjavali protiv interesa radničkih porodica. Truman je vrlo jasno pokazao u čemu se razlikuju demokrate i republikanci – i pobedio je.

Pre svega, demokrate treba da jasno saopšte: mada imaju 50 mesta u Senatu, nemaju 50 glasova za usvajanje zakona koji su potrebni američkom narodu. Nemaju podršku nijednog republikanaca, dok će se dvoje demokrata po važnim pitanjima svrstati uz republikance.

Sada je vreme da učinimo da demokratija funkcioniše. Hajde da iznesemo na Senat ključna pitanja koja se tiču radničkih porodica i izjasnimo se. Čak i ako izgubimo većinu, što je verovatno, američki narod ima pravo da vidi kako se izjašnjavaju njegovi izabrani predstavnici. Neka glasaju!

Milijarderi i velike, profitabilne korporacije ne plaćaju ni centa na ime godišnjih federalnih poreza. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za suštinsku poresku reformu koja bi zatvorila ove rupe u zakonu.

Milioni radnika i dalje imaju primanja ispod granice gladi. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za podizanje minimalne plate na najmanje 15 dolara na sat.

Mi plaćamo daleko najviše cene u svetu za lekove na recept. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati da zdravstveno osiguranje pregovara i prepolovi cene lekova na recept.

Mnogi stariji sugrađani ne mogu da priušte nečuvene troškove stomatološke nege, slušnih pomagala ili očne nege. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za proširenje zdravstvenog osiguranja za starije kako bi pokrilo ove osnovne zdravstvene potrebe.

U proseku, troškovi brige o deci u ovoj zemlji iznose nedostižnih 15.000 dolara godišnje, pod uslovom da roditelji uopšte pronađu slobodno mesto. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za smanjenje troškova brige o deci i besplatne jaslice.

Mi smo jedina razvijena zemlja koja ne garantuje plaćeno porodično i zdravstveno odsustvo. Da vidimo koliko će republikanaca glasati da se radničkim porodicama obezbedi najmanje 12 nedelja plaćenog porodičnog i zdravstvenog odsustva.

Imamo najviši nivo siromaštva dece među gotovo svim razvijenim zemljama. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za produžetak poreskih olakšica za porodice sa decom od 300 dolara mesečno, koji je smanjio siromaštvo dece za preko 40%.

Milioni starijih ljudi jedva preživljavaju od svojih neadekvatnih socijalnih davanja. Pa ipak, granica oporezivanja prihoda za socijalna izdvajanja postavljena je na 147.000 dolara godišnje zarade. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za ukidanje ograničenja na socijlano oporezivanje zarada i povećanje socijalnih izdvajanja.

Naučnici upozoravaju da nam ističe vreme za sprečavanje klimatskog kraha. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za otvaranje miliona dobro plaćenih poslova za tran da pokažemo na čijoj smo strani. Vreme je da se izjasnimo.

The Guardian 

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net