Narod protiv Amber Heard

Povezani članci

• Dužnička, bankarska i politička kriza evrozone
• Pobačaj nije politička tema nego pitanje individualne odgovornosti i etike
• Nestašice struje diljem Venezuele
• Majka tinejdžerke optužuje iranske vlasti da ‘lažu’ o njenoj smrti
• Javni obračun i konfrontiranje javnih servisa
• Kaos u Egiptu podigao naftu iznad 100 USD

Johnny Depp – photo: wikipedia

Sudski proces između Džonija Depa (Johnny Depp) i Amber Herd (Amber Heard) privukao je više medijske pažnje i izazvao više interakcija na društvenom mrežama u Americi od borbe za pravo na abortus. Iako verujem je motiv važnosti ovog slučaja za američku javnost daleko od pitanja ostvarivanja ženskih ljudskih prava, zapravo je za to pitanje jednako važan, posebno za razumevanje društvene stigme sa kojom se žrtve nasilja i dalje suočavaju.

Nisam, naravno, naivno verovala da će samo nekoliko godina nakon #MeToo pokreta svaka žena moći otvoreno da progovori o nasilju koje je pretrpela, niti da će svi nasilnici biti osuđeni. Ono što ipak jesam, jeste to da žene koje o tome progovore neće morati da prođu kroz društveni linč.

Međutim, slučaj Depa i Herd deluje da se dešava u paralelnoj stvarnosti, daleko od uticaja feminističkih pokreta koji su ohrabrivali žene da bez straha progovore o nasilju i pokazuje mi sve domete vlastite naivnosti.

Upravo završen sudski proces između Depa i Herd započeo je 2019. kada ju je Dep tužio radi navodnog nanošenja štete njegovoj karijeri člankom objavljenim u Washington Postu u kojem je navela da je ona javna ličnost koja predstavlja simbol porodičnog nasilja. Iako u članku nije pomenula njegovo ime, on je tvrdio da je jasno da se ta ocena odnosi na njega.

Naime, Dep i Herd su bili u braku tokom 2015-16. Ona je podnela tužbu za razvod braka zbog fizičkog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja koje je Dep obično činio pod uticajem droga i alkohola. Četiri dana nakon podnošenja tužbe dodeljena joj je zaštita u obliku zabrane prilaska od strane Depa. Par meseci nakon toga sačinili su sporazum o razvodu braka, a ona je povukla zahtev za zaštitu od porodičnog nasilja.

Tokom 2018. Dep je tužio britanski tabloid The Sun zbog teksta u kom su ga nazvali osobom koje tuče suprugu (wife beater). Njegova tužba je odbijena pošto je sud utvrdio 12 slučajeva fizičkog nasilja Depa prema Herd, te da je ona strahovala za vlastiti život. Depov zahtev da se presuda preispita na višoj instanci je odbijen sa obrazloženjem da je prvostepeni postupak pravilno sproveden.

Tokom ovog suđenja po Depovoj tužbi za naknadu štete izneti su brojni dokazi o njegovoj zloupotrebi alkohola i droga. Takođe su prikazane poruke koje je slao prijatelju u kojima piše da želi da ubije i spali Herd i da potom siluje njeno mrtvo telo. Priznao je da ju je udario glavom, za šta tvrdi da je bilo nenamerno.

U jednom snimku njihovog razgovora Herd priznaje da je udarila Depa. Takođe je priznala da sav novac koji joj je dodeljen u brakorazvodnoj parnici nije donirala u humanitarne svrhe, kako je prvobitno obećala. Njihova bračna savetnica je njihov odnos okarakterisala kao „međusobno zlostavljanje“, te posvedočila da joj je Herd rekla kako je počela da „uzvraća napad“ onda kada je Dep postao fizički nasilan. Ono što je javnost najviše zabavilo i izgleda poslužilo kao dokaz njene nekredibilnosti jeste Depova tvrdnja da je izvršila nuždu u njegov krevet, što je ona negirala.

Šira javnost i pojedini mediji ceo slučaj su pratili kao svojevrsni rijaliti šou, otvoreno stajući na stranu Džonija Depa. Društvene mreže su prepune mimova i postova u kojima se ismevaju reči i gestikulacije Amber Herd tokom ovog suđenja, ukazujući da deluje neuverljivo, odnosno da laže. Peticiju da se Herd ukloni iz glumačke postave filma Aquaman potpisalo je skoro 4 i po miliona ljudi. U istraživanju javnog mnjenja u SAD 69% anketiranih, u kategoriji ispod 30 godina starosti, smatra da Dep treba da bude ponovo angažovan na snimanju filmova, dok to isto za Amber misli samo 25%.

Reči podrške za Herd su od strane javnih ličnosti skromne i retke, dok bivše Depove partnerke tvrde da nikad ništa slično nisu doživele i da im je bio podrška. Penelopa Kruz (Penelope Cruz), sa kojom je snimao film Pirati sa Kariba objašnjava kako je na setu Dep uvek bio pažljiv, što javnost dodatno uverava u zlonamernost optužbi Herd. No, pitanje je na koji to tačno način utiče na istinitost onog što Herd govori? Smatram da ne utiče ni na koji način. Sigurno ste čitali o nasilnicima za koje su drugi govorili da su divni kolege i komšije. Nije neuobičajeno da nasilnici budu šarmantni, pažljivi i omiljeni u društvu.

No, ono od čega, pre svega, u razumevanju ovog slučaja polazim jeste niz činjenica o porodičnom nasilju koje je sud u postupku Depa protiv tabloida The Sun već utvrdio i koje su u ovom slučaju nesporne: zloupotreba alkohola i droga, fizičko nasilje, preteće poruke. Zatim, uzimam u obzir ogroman disparitet u moćima koje imaju Dep i Herd. Pored svih privilegija koje Depu kao muškarcu tradicionalno pripadaju, postoji značajna razlika u godinama, glumačkoj karijeri odnosno popularnosti, ekonomskom statusu, moći u javnom prostoru, pa na kraju i u fizičkoj snazi. Iako ovakva razlika u moćima sama po sebi nije dokaz nasilja, ona svakako nosi već rizik od njega, tj. od (zlo)upotrebe moći.

Lavina mržnje koja je na društvenim mrežama pokrenuta i usmerena na Herd nikada ne bi bila moguća bez angažovanja tih moći Džonija Depa, bez pravne i medijske mašinerije koja je u stanju da manipuliše svim dokazima i činjenicama. Činjenice o porodičnom nasilju koje su u ovim procesima iznete i dokazane kao da postaju nevažne, a jedino što ostaje u svesti ljudi jeste kako je Dep okarakterisao Herd. Iako je ona bila ta koja je tražila razvod i zaštitu od nasilja, dovoljno je da Dep postavi pitanje „Ako se plašila za život zašto nije otišla?“ pa da svu krivicu usmeri na nju.

Ono što, nadalje, uzimam u obzir jeste društveni kontekst u kome je svaka treća žena izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju tokom svog života, najčešće u partnerskom odnosu, što je preko 730 miliona žena na svetu. Apsolutno sam svesna da među tim milionima žena ima i onih koje mnogima deluju nesimpatično, koje su činile nepromišljene poteze i delovale nerazumno, prijavljivale nasilje, pa povlačile tužbe. Sve to, ipak, ne znači da su zlonamerne ili da su o nasilju lagale.

Naime, žrtve nasilja u porodici mogu na nasilje da reaguju na različite načine u zavisnosti od niza socijalnih okolnosti, psiholoških kapaciteta, prijašnjih iskustava. Nasilje koje je vršila Herd prema Depu takođe mora da se sagleda u kontekstu u kom se ono dešava, budući da žene uglavnom čine nasilje kao odgovor na nasilje kome su izložene, na šta ukazuju i stručnjaci. Žene pribegavaju nasilju onda kada pokušavaju da zaštite sebe, da spreče dalju eskalaciju nasilja i „uspostave balans moći“, što se uklapa u dokaze koji su u ovom slučaju izneti. Takođe, žene retko, ako ikad, uspevaju da nad partnerom uspostave potpunu kontrolu i izazovu strah za vlastitu bezbednost i život, koji je sud kod Herd utvrdio, a koji ne vidimo da je postojao na Depovoj strani.

Tokom rada na pružanju pravne podrške žrtvama porodičnog nasilja, ostao mi je u sećanju slučaj žene koje se po merilima društva mogla smatrati „savršenom žrtvom“. Bila je izuzetno religiozna, tiha, skromna, potpuno posvećena deci i suprugu od koga je trpela ozbiljno psihološko i fizičko nasilje. Potpuno iscrpljenih svih ličnih kapaciteta, na prijavu se odlučila tek nakon što je za to dobila podršku lokalnog paroha. U pogledu dobijanja podrške institucija, slučaj nije bio nikada lakši. Predstavnici institucija su joj pružili hitnu i potpunu podršku. Kako i ne bi kad jednostavno nije bilo šta da joj se zameri?

Međutim, sve je išlo dosta teže sa onim ženama koje se nisu uklapale u očekivanu sliku. Sa onima koje su bile glasne, koje su se žalile, koje nisu uvek postupale onako kako im se savetuje, koje su pokušavale da se brane. Sve one su takođe trpele nasilje i govorile istinu. Problem je bio u tome što su suviše iskakale iz okvira društvenih normi o tome kako bi žrtva trebala da se ponaša, kao što iskače i Amber Herd.

Do završetka pisanja ovog teksta mediji su preneli da je 7 porotnika (5 muškaraca i 2 žene) odlučilo da su Dep i Herd oboje odgovorni za klevetu ovog drugog, s tim što je Dep dobio znatno veću naknadu štete, te je proglašen pobednikom. Dep je posle presude, između ostalog, rekao kako se nada da ćemo se vratiti principu prezumpcije nevinosti na sudu i u medijima.

On je u pravu, jer je taj princip za žene žrtve nasilja uvek relativiziran i zavisi od moćnika koji stoji naspram nje i načina na koji je javnost percipira. No, jasno je da raspakivanje patrijarhalnih društvenih obrazaca koji podržavaju moćnike i pokušavaju da ućutkaju i okrive žrtve, ide sporo i teško. Sećate li se inspirativnog i potresnog govora Opre Vinfri (Oprah Winfrey) „A new day is on the horizon“ u kojem najavljuje novo vreme u kom će svaka žena koja je preživela seksualno zlostavljanje o tome moći da otvoreno, bez straha, progovori? Teška srca moram da zaključim da mi se čini da je taj dan daleko za „nesavršene žrtve“ kao što je Amber Herd. Daleko je za nju i za sve druge žene.

Autorka je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava.

Peščanik.net, 02.06.2022.