Nečasna Vučićeva država protiv časnih policajaca

Povezani članci

• Nataša Kandić: Nasleđe Haškog tribunala nam nikada neće dozvoliti da zaboravimo ratne zločine
• VIKTOR IVANČIĆ: PRIVATNA GARDA GOSPODINA LIGNJE
• Bilježnica Robija K.: Roko i Ćiribela
• NATO – kraj velikodržavnih politika
• Godišnjica građanske pobune
• Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Foto: AFP/DIMITAR DILKOFF

Dvojica policajaca, iako uhapšeni i otpušteni sa posla, nisu pristali da budu dekor “pozorišne predstave” sa neugodinim događajima, udešene u Beogradu, prilikom Vučićeve posete Potočarima 2015. godine.

Piše: Slobodan Dukić

Srbija se ponaša časno, moralno, principijelno i odgovorno , vatreno je ubeđivao podanike Aleksandar Vučić na vojnoj vežbi “Vatreni štit”. Za tu priliku kao vrhovni komandant srpske vojske. Taj čovek ima iluzionističke  sposobnosti da stvari prikaže onakvim kakve često nisu. Najmanje u jednom slučaju. U slučaju “Potočari” njegova država ponela se nečasno optužujući dvojicu svojih policajaca za odavanje službene (državne) tajne stranoj TV Al Jazeeri. Časni policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović ispričali su pred kamerama da nisu želeli da budu glumci u pozorišnoj predstavi isceniranoj u Beogradu, a za potrebe Vučićeve posete Potočarima. I Viši sud je to prihvatio.

Kuražno od ovog suda, ako se zna da je pravosuđe pod kontrolom Vučićevih ordonansa. A šta tek reći o hrabrosti tih časnih policajaca. Dopali su zatvora. Izgubili posao jer su zakucali na vrata “neprijateljske” televizije. Na to ih je nagnala i šikana šefova protiv kojih su podneli krivične prijave ali one su odbačene. U živom snimku, predočenom na suđenju, moglo se čuti da je Dumanović u julu 2015. godine, kad je Vučić bio u Potočarima, pozvan u tri sata ujutru u Odeljenje za opservaciju i posmatranje srpske policije. Njemu i još 19-torici kolega rečeno je da će ići u Potočare. I poslati su bez službenih legitimacija i oružja. Dobili su kamere da tobože glume novinare.

Mladen Trbović, drugi policajac ispričao je da je za to vreme sedeo u Beogradu i pratio dešavanja u Potočarima. Na snimcima je mogao da vidi svoje kolege. Prema njemu, nije ovo bilo prvi put da se izvodi ovakva nelegalna operacija. U suprotnom oni bi bili obavešteni o takvom zadatku. Posle događanja u Potočarima, Dumanoviću i Trboviću bilo je naređeno da sačine službene beleške i opišu nekoliko napadača koji su “tog dana nasrnuli na Vučića”. Ali! Službene beleške su bile zavedene kao da su obojica bili na zadatku u Srbiji! Zato su presavili  tabak i podneli krivične prijave protiv glavešina. Zalud. Odbačene su, a vrh srpskog MUP nikad se nije pojavio na sudu da svedoči. Neka bude zabeleženo da su to “časni, moralni, principijelni i odgovorni” visoki dužnosnici srpske države u liku direktora policije i državne sekretarke MUP.

Dugo se vrtela na televizija slika te Vučićeve posete Memorijanom centru u Potočarima. Slika na kojoj se vidi kako uplašen kao miš, glave uvučene u šiju, beži na sigurno, okružen telohraniteljima. Dok su doletale kamenice u njegovom pravcu. Ako mene pitate mogu da razumem te “kamene” poruke. Nisam ni onda, a ni danas uveren da se Vučić našao u Potočarima istinski, “brantovski” pogođen masovnim ubijanjem Bošnjaka u Srebrenici. Branta, nekadašnjeg predsednika Nemačke razumem. On se poklonio pred spomenikom u Varšavskom getu sa istinskim pijetetom. Zamolio za oproštaj sa visokom moralnom legitimacijom. A sadašnji neprikosnoveni šef srpske države (ta država to je on) nosi silne mračne hipoteke. Čovek, ako je to on, svojevremeno je govorio kako za jednog ubijenog Srbina treba ubiti sto Muslimana. To je onaj isti što se kao hijena na brdu iznad Sarajeva šunjao sa pušketinom, čuvajući Vojislava Šešelja koji je došao na vikend iznad glavnog grada BiH da morbidno uživa u panorami ubijanog  Sarajeva. Ima toga još. Ali…