Ministarstvo kulture obnavlja kuću fašističkog dželata

Izdvajamo

• Ako stvarno Kosovari misle da dostignu viši stepen demokracije i civilizacije, uz veličanje fašističkih saradnika i nacizma grdno se varaju.

Povezani članci

• Basara: Što je srpsko, to se nije ni dogodilo
• Srbi u Hrvatskoj – ničiji narod
• Naš pokret će rasti, ne plašimo se vlasti
• Uhapšen državni ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH
• Tamara Skrozza, Viktor Ivančić i KRIK dobitnici Regionalne nagrade “Srđan Aleksić”
• Politički zemljotres: Komšić otkazao poslušnost Lagumdžiji, odbio glasati za usvajanje proračuna

Ministar kulture Kosova Hajrula Čeku (u sredini) ispred kuće Džafera Deve u Mitrovici 3. februara. Foto: Hajrula Čeku/Fejsbuk

U II. svetskom ratu fašista, danas veliki patriota

Kada sam kao dečak stekao status odraslog momka da mogu sedati u odaji (oda) rezervisanoj za razgovor (muhabet) odraslih muškaraca, uz jednu sedeljku hodža je objašnjavao, kako je profet Muhamed bio bogu najdraži od svih 25 dotadašnjih pejngamera (profeta). Hodža je rekao da, profet Musai (Mojsie) govorio s bogom svakog dana po 1001 reči, ali između njih je postojalo 100, zavesa, Musai nije mogao da vidi boga, dok Muhamed je govorio s bogom licem u lice, udaljeni jedan od drugog koliko je debljina ljuske od crnog luka. U nastavku priče hodža rekao da, posle Muhameda niti se rodio niti će se roditi neki drugi profet.

Neću komentarisati hodžino izlaganje (ders), jer mnogo ljudi su ubeđeni da je to tako, a i živimo u eri civilizacije i kulture, kada svako ima pravo na svoje mišljenje i uverevanje. Samo konstatujem da, nažalost danas, između patriote i izdajnika ne postoji nikakva vrsta zavese, niti razdaljine. Patriote nazivaju zločincima, fašisti-zločinci postaju heroji. U mnogim državama je zakonom zabranjeno veličanje fašzma, međutim iz dana u dan, imamo sve više takvih pojava.

Renovira se kuća  ozloglašegog fašista 

Ministar Hajrulla Çeku (Ministar kluture u Vladi Kosova), je tokom jedne konferencije za novinare rekao da, je pozvao međunarodne partnere da se vrate saradnji na restauraciji spomenika. On je rekao da suspenzija ne znači da će se odustati od restauracije ovog spomenika.

Kuća Xhaver Deve koja se renovira

Albanski narod je pružio bezbroj istorijskih dokaza o antifašističkom angažmanu i zaštiti i spasavanju Jevreja tokom Holokausta. Prema njegovim rečima, rasprava o Devinoj kući dolazi iz Srbije i da ona širi laži sa lošim namerama da naudi Kosovu.  

„Debata poslednjih dana vodi poreklo iz Srbije i to je vrlo jasno. Paradoksalno, država koja ima državnu politiku negiranja genocida i rehabilitacije zločinaca ima tendenciju da fabrikuje narativ prikazujući Kosovo kao poricatelja holokausta ili predstavljajući restauraciju kao pokušaj ponovnog pisanja istorije. “To su laži iz Srbije”, rekao je on. 

Gospodine Čeku vrati se razumu ako imalo imaš kulture i znanja. Niko nije krivio albanski narod da, je počinio zločin nad Jevrejima. Čak šta više, na mnogim skupovima i mnogim mestima, više puta je isticano, da su Jevreji u Drugom svetkom ratu najbolje prošli u Albaniji. Ovde je reč o ozloglašenom fašistu, protivimo se veličanja fašizma, izvitoperenja istorijskih činjenica.

Pevač narodne muzike, Safet Isović, je pevao veomu popularnu pesmu: “… ja u klin ti u ploču, ti nećeš a ja hoću…“ Civilizovani svet udara u ploču, osuđuje fašizam, a ministar Čeku, zakiva klinove po zidovima kuće jednog okorelog fašističkog zločinca.

Pre neki dan su se pojavili u kosovskim medijama i neki istoričari, pokušavaju da opravdavaju ono što se pravdati ne može. Jusuf Budzovi, kaže da, Džafer Deva ne može se smatrati krivim za holokaust, jer nije učestvovao u tim operacijama… Deva je bio ministar u legalnoj vladi jedne nezavisne države. Budžovi koji se smatra kao poznati istoričar na Kosovu naziva kvislinšku vladu legalnom!!!  Treba već jednom da znaju i ministar Čeku i Jusuf Budyovi i svi istomišljenici da, zločinac ne može biti heroj, i tu se završava svaka priča..

Reagovanja

Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rohde izrazio je zabrinutost zbog početka restauracije kuće Džafera Deve, koju Ministarstvo kulture smatra jednim od najposebnijih objekata kulturnog nasleđa u Mitrovici.

“Ovo je kultura sjećanja na pogrešan način!”, napisao je njemački ambasador na svom Tviter nalogu, pozivajući da se istina o Holokaustu ne iskrivljuje. „Veoma sam zabrinut zbog planova restauracije kuće Xhafera Deve, poznatog nacističkog saradnika / porotaginista zloglasnog

Žandati Xhafera Devre terorišu građane ulicama Tiran 4-2-1944

‘SS Skenderbeg Diva’. Nema razjašnjenja istorije! “Ne iskrivljavajte istinu o holokaustu ili ratnim zločinima koje su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti. Zaštitite činjenice.”

„Kultura sjećanja i očuvanje kulturnog naslijeđa moraju se shvatiti kao mogućnosti za suočavanje s prošlošću na otvoren i stvaran način. Nemačka ambasada je spremna da podrži svaki razuman pristup kulturi sećanja na Kosovu“, dodao je nemački ambasador. Ministarstvo kulture je 2. februara objavilo početak restauracije kuće Xhafera Deve.

Počinioci masakra 4. februara 1944. 

Preng Cub Lleshi: Pesnik, istraživač, istioričar…

U slavnoj istoriji Antifašističkog NOB-a, najvećeg u viševekovnoj istoriji albanskog naroda, istorija koja je ispisana krvlju 28 hiljada mučenika i heroja, ima datum, koji u nekim delima umjetnosti, ogleda se samo jednom bojom, crnom! Ovaj datum je 4. februar 1944. A simbolika je bila mudro otkriće! Ova crna boja ne govori samo o vremenu kada je u noći između 3. i 4. februara počinjeno teško nečovječno djelo, već ono što se dogodilo te noći: genocid koji su te noći počinile balisto-zogističke snage pod vodstvom njemačkih nacista, protiv običnih ljudi, protiv građana Tirane u tim burnim godinama. Tačno ove noći, snage žandarmerije i tajne policije kvislinške vlade Redžepa Mitrovice i snage plaćeničkog puka, koji nosi ime “Kosova”, oteo preko 500 nevinih ljudi u gradu Tirani, optužujući ih da su “komunisti”, samo zato što su podržavali antifašistički narodnooslobodilački rat! 4. februar 1944. godine, koji su organizovale nacističke snage u saradnji sa svojim balistozogističkim oruđem, spaljuje priču o nekim albanskim pseudoistoričarima i antikomunistima prema kojima „njemačke snage nisu imale nikakve operativne ciljeve u Albaniji. (?!) Bili su prolaznici u albanskim krajevima”. (?!) Hapšenje 500 nevinih građana Tirane, prema operativnom planu bivšeg premijera Redžepa Mitrovice, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Džafera Deve, Hysni Dema-glavnog

Bataljon Bajram Curi u Malesiji krajem 1943. – Wikipedia

komandanta Žandarmerije, Kadrija Čakranija – komandanta Snage Balli Kombëtar i bivši župan Qazim Mulleti, gdje je bio prisutan i oficir njemačkog Gestapoa, jasno pokazuju izdajničko i zločinačko lice balisto-zogista, čiji su se naivci hvalili kao “patriote” u današnje vrijeme. (?!) Te crne noći 4. februara 1944. godine, ne samo da su zatvori u Tirani ispunjeni sa 500 nevinih zatočenika, već je počinjen i neljudski masakr: 84 osobe su strijeljane, bez suđenja! Krv 84 mučenika zacrvenila je ulice te noći naš glavni grad, otkrivajući tako krvavo lice ne samo nacista, već i njihovog balistozogističkog oruđa i ostalih plaćenika u službi fašističkog okupatora! Na čelu snaga koje su izvršile masakr 4. februara bili su agenti fašističkog Gestapoa: župan Qazim Mulleti, Osman Kukaleshi, Xhelal Staravecka, Seit Matja, kao i glavni lideri Nacionalnog fronta za Tiranu: Halim Begeja, Seit Demneri, Zige Hatibi, Osman Kazazi i drugi. U znak sećanja na ova 84 mučenika, od kojih je samo 29 identifikovano, u godinama socijalizma jedna ulica je dobila istorijski naziv „Obučari“ 4. februara“. I, svakog 4. februara, ljudi su išli sa buketima cveća u rukama, da se prisete pale te crne noći! Niko nije mislio tih godina da će doći još jedan „Crni 4. februar“, dan kada su potomci kolaboracionista fašizma, posle devedesetih, uklonili ime ovoj ulici, dajući joj ime po nećaku svog ubice Džafera Deve, “Ibrahim Rugova”! Stoga nas 4. februar ne podsjeća samo na neljudski masakr fašista i njihovog oruđa, već i na one koji su pali u slavnim godinama antifašističkog NOB-a! Podsjeća nas, kao što će i buduće generacije, da je za pobjedu slobode i istinske nezavisnosti prolivena krv najboljih sinova našeg naroda! 

  *   *   *

Iako su Kosovarima puna usta demokracije i civilizacije, tvrde da pripadaju evropskom puku imaju dvostruki standard. Na jednoj strani slave dan pobede nad fašizmom, a na drugoj, na veliko se veličaju najverniji saradnici fašizma. Istini za volju nisu jedini na prostorima bivše SFRJ, ali ne ide i jedno i drugo. U mnogim gradovima ulicama se daju imena zlogasnih fašističkih saradnika. U Mitrovici, dom kulture nosi ime Rexhep Mitrovica, predsednika kvislinške vlade Albanije u vreme organizovanja masakra 4. februara 1944. godine. Ministar Džafer Deva nije imao poverenja u albanske žandare pa je za taj masakr doveo ljude iz njegovog kraju, koji su te noći, sekli prste ili uši žrtvama da bi im lakše skinuli prstene i minđuše.

Do skora je postajao Bulevar žrtava Kosova, sada u duhu vremena i bulevar je preimenoivan.

Imena rodoljuba, boraca protiv fašizma i narodnog oslobođenja, koji su izgubili živote boreći se s okupoatorima i domaćim izdajnicima isparili preko noći.

Ako stvarno Kosovari misle da dostignu viši stepen demokracije i civilizacije, uz veličanje fašističkih saradnika i nacizma grdno se varaju.

P,S. Tekst u italiku je preuzet iz novina štampanih na albanskom jeziku, prilikom prevoda koristio sam google translate na bosanskom jeziku, zbog abcednih sličnih slova. U ćirilici se ne podudaraju slovne oznake.