Trka za naslednika Angele Merkel bez puno entuzijazma

Povezani članci

• Srednja Europa 25 godina poslije: Gdje je nestao duh Havela i Solidarnosti?
• U napadu talibana u Avganistanu poginula šestorica vojnika
• Američki ministar financija: SAD neće bankrotirati
• Širazi: Bagdadi je definitivno mrtav
• Makedonija: VMRO-DPMNE osvojio 51, SDSM 49 mandata
• Novi prosvjedi zbog ubojstva crnog mladića u SAD-u

Nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sredinom januara bira naslednika Angele Merkel na čelu stranke. Trojica kandidata, međutim, nisu uspela da uzburkaju duhove pred izbore koji bi mogli odrediti lidera najveće evropske ekonomije, dok najpopularniji političari među konzervativcima nisu zvanično kandidati, pišu svetski mediji.

Izbori u senci pandemije

CDU je najavio da će novog lidera izabrati na kongresu 15. i 16. januara koji će biti održan virtuelno zbog pandemije izazvane korona virusom.

Nemačka stranka desnog centra je saopštila da će imati svoj prvi digitalni kongres i da je format izabran “u bliskoj koordinaciji” trojicom kandidata za novog lidera, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Za naslednika Angele Merkel na čelu nemačkih konzervativaca nadmeću se korporativni advokat Fridrih Merc (Friedrich Merz), centristički stručnjak za spoljne poslove Norbert Retgen (Roettgen) i premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet (Laschet).

Pobednika će odabrati 1.001 delegata CDU-a drugog kongresnog dana, ukazuje AFP i ističe da će izabrani kandidat biti favorit da zameni Merkel na čelu Vlade ako konzervativni blok pobedi na izborima 26. septembra sledeće godine.

Merkel, koja je na vlasti od 2005, ranije je najavila da se povlači posle kraja četvrtog mandata na čelu najveće evropske privrede. AFP ukazuje da je njena štićenica Anegret Kramp-Karenbauer (Annegret Kramp-Karrenbauer) preuzela funkciju lidera CDU-a 2018, ali je podnela ostavku posle nekoliko meseci zbog skandala na regionalnim izborima.

Borba za novog lidera demohrišćana je od tada u senci pandemije i kongres je već dva puta odložen, dok je kriza, kako navodi AFP, otežala trojici kandidata da vode svoje kampanje.

Trojica kandidata

CDU je u grču kako ističe vreme da se pronađe naslednik nemačke kancelarke čiji će odlazak posle 16 godina na vlasti otvoriti novu eru ne samo za Nemačku, već i za Evropu, piše Tajms (The Times) i ukazuje da su demohrišćani duboko podeljeni oko trojice kandidata koja, međutim, nisu uspela da pobude uzbuđenje u nemačkoj javnosti.

Posle prve televizijske debate tri muškarca srednjih godina uticajni list Frakfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) se zapitao da li je to “najuzbudljivija borba za vlast koju sad Nemačka ima da ponudi”, što odražava, kako piše Tajms, neuzbudljivi događaj u kojem je bilo više saglasnosti nego razlika među trojicom kandidata.

Merkel se uzdržavala da komentariše trku, mada se misli da favorizuje Lašeta, pošto je letos rekla da on ima “oruđa” da postane kancelar, što je, ukazuje Tajms, nešto najbliže što bi moglo biti njena podrška. On takođe izgleda ima podršku većine od 1.001 partijskog delegata, ali je manje popularan među članstvom te partije koje naginje u desno i koje bi više volelo Merca.

Merc je napustio parlament 2009. pošto je izgubio u borbi za vlast s Mekel. Mada važi za radikalnog pristalicu slobodnog tržišta, on je se pomerio ka centru kako bi privukao kritičare koji smatraju da je isuviše polarizujući političar. I Merc i Lašet, međutim, kako ističe Tajms, moraju da vode računa o Retgenu, za kojeg se isprva verovalo da nema puno šanse, ali koji je iskoristio pandemiju da osnaži svoj profil s kampanjom da stranka bude “mlađa, ženstvenija i digitalnija”.

Moguće je takođe da pobednik trke za lidera CDU, ne bude i kandidat za kancelara, piše Tajms pozivaju se na nemačke političke analitičare. Ako demohrišćani pod novim liderom ne prođu dobro na izborima u dve savezne pokrajine u martu i junu, konzervativci bi mogli izaći s drugim kandidatom za kancelara.

Drugi scenariji

Dok se demohrišćani suočavaju za važnim izborom za novog lidera, najpopularniji kandidat neće biti na glasačkom listiću, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) koji navodi da je CDU uprkos neizvesnosti oko budućeg lidera i dalje najpopularnija stranka, mada kritičari kažu da se to velikim delom može pripisati Merkel.

Lašet, Merc i Retgen u nedavnim anketama zaostaju za ministrom zdravlja Jensom Španom (Jens Spahn) čije rukovođenje krizom korona virusa ga je bacilo u fokus javnosti i donelo mu dobar rejting, ističe britanski list, ali i ukazuje da je time Špan u nezgodnoj poziciji pošto je u februaru najavio da će se kandidovati da bude Lašetov zamenik.

Mediji spekulišu da bi se Špan mogao kandidovati, ali on insistira da neće menjati mesto s Lašetom. I Španovi najbliži saveznici misle da neće zabiti nož u leđa premijeru pokrajine Severna Rajna-Vestfalija. Ipak, ističe britanski list, ako Špan odbije da uđe u trku, mogao bi se pojaviti scenario koji uključuje popularnog premijera Bavarske i lidera Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markusa Zedera (Söder).

CDU i CSU treba sledeće godine da razgovaraju o zajedničkom kandidatu za kancelara. Obično je to lider CDU-a, koja je daleko veća stranka, ali bi, ističe Fajnenšl tajms, sledeće godine moglo biti drugačije. Zederov rejting je porastao tokom pandemije i daleko je ispred Lašeta, Merca i Retgena. Anketa televizije ZDF je pokazala da 58 odsto ljudi može da ga zamisli kao kancelara.

Takav scenario deluje manje fantastično posle, kako navodi Fajnenšl tajms, neobične intervencije predsednika Bundestaga i bivšeg ministra finansija Volfganga Šojblea (Wolfgang Schäuble) koji je rekao da bi kandidat CDU-a i CSU-a za kancelara “mogao biti neko iz CSU”, dodajući da su članovi bavarske partije bili kandidati 1980. i 2002, mada nije kazao da su obojica izgubila izbore.

Najpopularniji nemački političar

Špan je pretekao Merkel na listi najpopularnijih političara u Nemačkoj, što ističe njegov potencijal kao budućeg lidera najveće evropske ekonomije, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Prema anketi Kantar u listu Bild objavljenoj u nedelju, 27. decembra, 52 odsto ispitanih je reklo da bi Špan trebalo da igra značajnu ulogu u nemačkoj politici 2021. dok je krajem prošle godine to smatralo 28 odsto ispitanika. Pozitivan rejting Angele Merkel je sada 51 odsto, za 11 poena više nego pre godinu dana.

Treći najpopularniji političar u Nemačkoj je Zeder s 50 odsto, dok je ministar finansija i vicekancelar Olaf Šolc (Scholz), inače kandidat socijaldemokrata za kancelara, na četvrtom mestu.

Od kandidata za lidera CDU-a najbolje je plasiran Merc s 37 odsto, zatim slede Lašet s 31 odsto i Retgen s 29 odsto.

RSE