Rusija nudi da bude domaćin razgovora o primirju u regionu Nagorno-Karabah

Povezani članci

• Meksiko: Dodatne policijske snage u turističkim gradovima
• Premijer Mađarske: Islam ne pripada Evropi
• Bjeloruska opozicija želi obnoviti proteste protiv Lukašenka
• Novi skandal u Vatikanu: Krađa i podmićivanje svedoka
• Korona i generacija x
• WHO: ‘Agresivna akcija’ potrebna u jugoistočnoj Aziji

Foto: Reuters

Rusija je ponudila da bude domaćin razgovora o okončanju borbi koje od nedelje 27. septembra traju u regionu Nagorno-Karabah, prenosi BBC.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov uputio je ponudu vladama dve zemlje koje polažu pravo na to područje, Azerbejdžanu i Jermeniji. Iz njegovog ureda je saopšteno da je pozvao na zaustavljanje “ratne retorike”.

Ruski predsednik Vladimir Putin u odvojenom telefonskom razgovoru razgovarao je o borbama sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Oba lidera ponovila su pozive svetskih sila na momentalni prekid vatre. Rusija je deo vojnog saveza sa Jermenijom i ima vojnu bazu u zemlji. Međutim, takođe ima bliske veze sa vladom Azerbejdžana.

Više od 100 ljudi stradalo je najnovijim u sukobima koji su najgori u poslednjih nekoliko godina. Jermenija i Azerbejdžan – dve bivše sovjetske republike – ratovale su u regionu 1988-1994. Sve je veći strah da bi međunarodne sile mogle biti uvučene u sukob.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u utorak najoštrije osudio upotrebu sile i podržao poziv generalnog sekretara svetske organizacije Antonia Gutereša za hitnom obustavom sukoba, smanjenjem tenzija i povratkom suštinskim pregovorima. Međutim, i Azerbejdžan i Jermenija su odbacili poziv za nastavak pregovora, međusobno se optužujući za opstrukciju mirovnog procesa.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu upozorio je u sredu Azerbejdžan i Jermeniju na “kršenja prava civila zagarantovanih Evropskom konvencijom” o ljudskim pravima. Sud je “zatražio od Azerbejdžana i Jermenije da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih mera, posebno vojnih akcija, koje bi mogle dovesti do kršenja prava civilnog stanovništva, zagarantovanih Konvencijom”, navodi se u “privremenoj meri”. Zahtev za tu meru je podneo Jerevan.

Sukob oko Nagorno-Karabaha najteži je od 2016. godine, te ponovo dovodi u fokus zabrinutost za stabilnost regije koja predstavlja koridor za cevovode koji prenose naftu i plin na svetska tržišta.

Sukob između dve zemlje izbio je 1988. godine usled zahteva etničkih Jermenaca za nezavisnošću Nagorno-Karabah regije u Azerbejdžanu i ujedinjenju sa Jermenijom u momentu kada se rušio Sovjetski Savez. Sam rat oko teritorije trajao je od 1992. do 1994. kada je dogovoren prekid vatre čime su okončana krvoprolića koja su odnela živote 30.000 ljudi. Više od milion ljudi je raseljeno.

Azerbejdžanci su napustili Jermeniju, Nagorno-Karabakh i pridružene teritorije, dok su Jermeni napustili svoje domove u Azerbejdžanu. Od tada počinju decenije manjih, ali smrtonosnih sukoba duž linije kontakta i zajedničke granice.

RSE