Britanski premijer: Sporazum sa EU do 15. oktobra, u suprotnom svako svojim putem

Povezani članci

• Anketa: Škoti za nezavisnost od Velike Britanije
• Kobane pod kontrolom Kurda, novi vazdušni napadi koalicije
• Egipat: Predsjednik Morsi raspisao izbore
• Trump potvrdio da je pod istragom FBI
• Kratka istorija istine: Autor bestselera Yuval Noah Harari o razlici između izbora i nalaženja istine
• Poglavar Ukrajinske pravoslavne crkve osuđen na kućni pritvor

Britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson) će, kako javlja BBC, danas (6. septembar) saopštiti da ukoliko se ne postigne trgovinski sporazum sa Evropskom unijom do 15. oktobra, obe strane prihvate tu činjenicu i nastave dalje svaka svojim putem.

U utorak, 8. septembra, počinje osmi krug pregovora Londona i Brisela.

Džonson će saopštiti, kako navodi BBC, da bi razlaz sa EU bez trgovinskog sporazuma i dalje bio “dobar ishod” za Veliku Britaniju jer će preuzeti punu kontrolu nad sopstvenim zakonima i vodama za ribolov, te da će kao rezultat “snažno napredovati”.

Takođe, da curi vreme za pronalaženje rešenja pre 31. decembra, kada ističe prelazni period u kome Velika Britanija koja, iako je napustila evropski blok 31. januara, i dalje poštuje neka od njegovih pravila dok traju pregovori o trgovinskom sporazumu.

Britanski premijer će predočiti da Evropski savet treba da postigne sporazum do 15. oktobra, kako bi mogao da stupi na snagu do kraja godine, te da “nema smisla razmišljati o rokovima koji prelaze tu tačku”.

“Ako do tada ne budemo mogli da se dogovorimo, ne vidim da će između nas biti sporazuma o slobodnoj trgovini, i obe strane bi to trebalo da prihvate i nastave dalje”, predočiće Džonson.

Takođe, da će Velika Britanija biti spremna da od januara trguje sa EU prema pravilima Svetske trgovinske organizacije nalik na robnu i drugu razmenu sa Australijom.

On je ranije u više navrata isticao da EU treba da ponudi Velikoj Britanij trgovinski sporazum po ugledu na robnu i drugu razmenu sa Kanadom. Međutim, u Briselu ističu da to nije moguće zbog geografske blizine Ujedinjenog kraljevstva kao i njegovih isprepletanih veza sa EU, podseća Politiko (Politico).

Džnson ističe da bi Velika Britanija pronašla “razumna prilagođavanja u praktičnim pitanjima kao što je aviosaobraćaj, transport robe kamionima ili naučna saradnja, ako to EU želi”.

Privrednici: Ozbiljnije posledice po Britaniju nego od pandemije

Međutim, čelnici poslovne zajednice upozoravaju da bi izostanak dogovora bio poguban po Veliku Britaniju, jer bi uvođenje carina na robe dovelo do povećanja troškova proizvodnje i, samit tim, cena za krajnje potrošače.

Profesor Londonske škole za ekonomiju (LSE) Tomas Sempson (Thomas Sampson) je upozorio da u slučaju da se ne postigne dogovor, to imalo pogubnije efekte po britansku ekonomiju nego kriza izazvana pandemijom korona virusa.

EU je najveći trgovinski partner Velike Britanije sa 49 odsto razmene. Istovremeno, 12 odsto trgovinskog prometa evropskog bloka otpada na Veliku Britaniju kao treći po velični partner posle SAD i Kine.

EU: Sporazumi se moraju poštovati

Evropski zvaničnici su prethodno isticali da rok za dogovor treba da bude kraj oktobra, kako bi ostalo dovoljno vremena za ratifikaciju sporazuma. Izvori bliski pregovorima smatraju da je sada potrebno da reaguju zemlje članice EU, pre svega najmoćnije, u pokušaju da se nađe izlaz iz ćorsokaka.

Međutim, postoji bojazan da evropski lideri, preokupirani izvlačenjem svojih zemalja iz ekonomskih teškoća prouzrokovanih pandemijom, kao i spoljnopolitičkim krizama poput u Belorusiji i istočnom Sredozemlju zbog spora Grčke i Turske – nisu previše zainteresovani da intervenišu u pregovorima o post Bregzit sporazumu.

Kako su evropski izvori kazali za Gardijan (Guardian), “Ursula fon der Lajen nije zainteresovana za Bregzit kao Žan Klod Junker (njen prethodnik na mestu predsednika Evropske komisije)”.

Sporna pitanja

Ključni spor je oko ravnopravnih tržišnih uslova, odnosno kritike EU da Velika Britanija državnom pomoći svojim preduzećima narušava taj princip, zatim režim ribolova i upravljanje.

Ti jednaki uslovi se odnose na sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini, ribolovu, državnoj pomoći, saradnji policije i drugim oblastima. Naime, Francuska, Danska, Holandija i još nekoliko članica EU ostvaruju 40 odsto ulova ribe u britanskim vodama, pa se sada postavlja pitanje kvota.

Kada je reč o ravnopravnim uslovima, postavlja se pitanje da li će Britanija poštovati neka od striktnih pravila oko emisije gasova, što bi njene kompanije učinilo konkurentnijim na tržištu.

S druge strane, Džonson je istakao da će Velika Britanija i dalje insistirati da Evropski sud pravde nema mesta u budućim odnosima dve strane, zbog čega će pronalaženje uzajamno prihvatljivog međunarodnog arbitražnog sistema u slučaju sporova – biti jedno od najtežih pitanja u ovim pregovorima.

Komplikuje se i situacija oko Severne Irske. Naime, britanska vlada planira da promeni delove zakona o unutrašnjem tržištu, što će biti objavljeno u sredu, objavio je u nedelju Fajnenšel tajms (Financial Times), koji se pre svega odnosi na privremeni režim uspostavljen za Severnu Irsku, odnosno na promet roba u tom području na granici sa Republikom Irskom, što je ujedno i granica sa Evropskom unijom.

Time bi bio podriven sporazum koji je Džonson potpisao u oktobru prošle godine da bi izbegao vraćanje tvrde granice u toj oblasti. Istovremeno, to može da dovede do kraha i svekukupnih pregovora, prenosi Gardijan.

Izvor iz britanske vlade je rekao ovom listu da će to značiti nove barijere za trgovinu robom koja odlazi iz Republike Irske (članice EU) koja ulazi u Ujedinjeno kraljevstvo preko Severne Irske.

Jedan evropski diplomata je upozorio za Fajnenšel tajms da je princip “pacta sund servanda” (ugovori se moraju poštivati) osnova međunarodnog prava. Stoga, “ako Britanija odluči da više ne pošstuje svoje međunarodne obaveze, to će potkopati njen međunarodni ugled”, naveo je taj diplomata.

Opoziciona Laburistička partija je saopštila da je to “čin prevare, na šta neće blagonaklono gledati budući trgovinski partneri i saveznici širom sveta”.

Tu vest je kritikovao i ministar inostranih poslova Republike Irske Sajmon Kovenej (Simon Coveney), koji je pomogao u postizanju izvornog aranžmana za Severnu Irsku. On je istakao da takav potez “ne bi bio razborit”.

Čelnici stranaka Šin Fejn i Socijaldemokratske i radničke partije (SDLP) u Severnoj Irskoj takođe su kritikovali potez britanske vlade.

Kako navodi Fajnenšel tajms, britanska vlada smatra ovaj dogovor dovoljno ambivalentnim da omogućava različite interpretacije.

U prelazanom periodu, nakon 31. januara ove godine, dve strane su se dogovorile da Severna Irska sledi pravila EU kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima, a ostatak Ujedinjenog Kraljevstva ne.

Velika Britanija i EU složili su se da ne bude novih provera ili kontrola robe koja prelazi granicu između dva dela Irske.

Međutim, kako piše Biznis insajder (Bussines Insider), Džonsonova vlada je u maju razmatrala uspostavljanje granična punkta u tri luke u Severnoj Irskoj za robu koja se transportuje preko Irskog mora.

Rizik po mirovni sporazum u Severnoj Irskoj

Takozvani “bekstop” (backstop) na granici Severne Irske je bio ključna tačka sporenja u vreme pregovora u Bregzitu. I u Londonu i u Briselu žele da izbegnu vraćanje klasične granice između dve Irske, jer bi to ugrozilo mirovni sporazum iz 1998. (Good Friday Agreement), mukotrpno postignut nakon višedecenijskih sukoba irskih katoličkih secesionista – pristalica ujedinjenja sa Republikom Irskom – i protestantskih unionista.

RSE