Brod koji finansira Benksi spasava migrante

Povezani članci

• Las Vegas: Više od 50 mrtvih i stotine povređenih u pucnjavi
• Univerziteti u Hong Kongu uklonili još spomenika posvećenih Tjenanmenu
• Kinesko solomonsko rješenje
• Chaveza ispratilo dva milijuna ljudi
• EU traži od Moskve i Kijeva da ne prekinu dostavu gasa
• Malala Yusufzay: Intervju

Dok su akcije spasavanja migranata u Sredozemnom moru smanjene zbog pandemije COVID-19, nevladine organizacije i aktivisti nastavljaju da pružaju pomoć ljudima ostavljenim u moru, uključujući i misiju koju finansira tajnoviti britanski ulični umetnik Benksi (Banksy), pišu svetski mediji.

“Nedostatak reakcije” vlasti

Svi migranti s broda za spasavanje “Luiz Mišel” (Louise Michel) koji finansira Benksi prebačeni su na druge brodove, saopštio je tim koji stoji iza te misije, pošto je, kako prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse), tražio pomoć za više od 200 ljudi.

Italijanski patrolni brod, prema obalskoj straži te zemlje, preuzeo je 49 najugroženijih ljudi u subotu, 29. avgusta, dok je oko 150 preostalih migranata prebačeno na brod kojim upravljaju nemačka nevladina organizacije Si voč (Sea Watch) i humanitarna organizacija Lekari bez granica (MSF), navele su na Tviteru (Twitter) te dve organizacije i posada broda “Luis Mišel”.

Brod “Luiz Mišel” koji plovi pod nemačkom zastavom saopštio je da mu je potrebna pomoć pošto je došao do broda na kojem je bio najmanje jedan mrtav migrant, ukazuje AFP.

Posada je upozorila da je 31 metar dug brod prenatrpan i da ne može da se kreće, uz upozorenje da neki od migranta imaju opekotine i da su danima na moru.

Spaseni migranti kasnije su, kako navodi AFP, naveli da su najmanje tri osobe umrle na moru pre dolaska “Luiz Mišel”.

Posada broda “Si voč 4” (Sea-Watch 4) koji ima kliniku, ali i koji sam traga za lukom, navela je da je sada na brodu 350 ljudi pošto je satima plovio da pomogne “Luzi Mišel”.

Portparol “Si voč 4” rekao je za AFP da je posada odlučila da uradi nešto usled “nedostatka reakcije” vlasti.

Desetočlana posada “Luzi Mišel” već je u četvrtak spasila 89 ljudi s gumenog čamca, posle čega je na Tviteru navela da na brodu ima ukupno 219 ljudi i da su tražili pomoć italijanskih i malteških vlasti.

Poziv međunarodnih organizacija

Agencija UN za izbeglice (UNHCR) i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštile su da skoro 400 migranata i izbeglica koje su spasila tri broda u Sredozemnom moru, moraju dobiti dozvolu da se bezbedno iskrcaju, ističući da je “humanitarni imperativ spasiti živote”, navodi BBC.

Posada broda “Luiz Mišel” ranije je tražila hitnu pomoć optužujući evropske vlasti da nisu adekvatno reagovale, dok je “Si voč 4” u subotu naveo da na brodu ima 350 ljudi koji moraju da se iskrcaju što je pre moguće.

Pomoć je potrebna i trećem brodu, ističe britanski javni servis. Grupa od 27 migranata i izbeglica, uključujući trudnicu i decu iz Libije, nalaze se na tankeru “Mersk Etijen” (Maersk Etienne) otkad su spaseni 5. avgusta.

Posada tog broda je saopštila da je početkom avgusta tražila od malteških vlasti da spasu 27 ljudi ali da im nije dozvoljeno da ih dovedu do obale. Malteška vlada navela je da su migranti spaseni izvan malteških voda i da tanker nikada nije tražio da doplovi do Malte.

UNHCR i IOM naveli da odsustvo dogovora o regionalnom sistemu za pristajanje ne može biti izgovor da se ugroženim ljudima uskrati bezbedan ulazak u luku.

Posle tvita posade broda “Luiz Mišel” da ne mogu da održavati stabilnost broda i da imaju mrtvo telu u jedinom čamcu, UNHCR je pozvao na hitno prebacivanje svih s broda, upozoravajući da bi “svako odlaganje moglo ugroziti bezbednost ljudi na brodu, uključujući posadu”.

Benksijev brod

“Kao i većina ljudi koji uspeju u svetu umetnosti, kupio sam jahtu za krstarenje Mediteranom. To je francuski vojni brod koji smo pretvorili u brod za spasavanje zato što vlasti EU namerno ignorišu pozive za pomoć od ‘neevropljana'”, naveo je Benksi na Instagramu uz poruku “Svi crni životi su važni”.

“Luiz Mišel” je poslednja intervencija članova civilnog društva koji pokušavaju da spreče umiranja u Sredozemnom moru, ukazuje Gardijan (The Guardian), navodeći da je od početka Benksijevog angažovanja 2019. sve držano u tajnosti usled straha od pažnje medija kada se pročuje da tajnoviti ulični umetnik finansira projekat, posle čega bi evropske vlasti mogle omesti misiju.

Posadu broda, nazvanog po francuskoj feminističkoj anarhistkinji, čine evropski aktivisti s dugim iskustvom u operacijama spasavanja, podvlači Gardijan. Brod je obojen u svetlo roze i na njemu se nalazi Benksijev rad na kojem je nacrtana devojčica s prslukom za spasavanja kako drži pojas u obliku srca.

Benksi je počeo angažovanje u septembru 2019. kada je poslao imejl Pii Klemp, koja je bila kapetanka nekoliko NVO brodova koji su proteklih godina spasili hiljade ljudi. Klemp, koja je isprava mislila da je u pitanju šala, veruje da ju je Banksi odabrao zbog njenog političkog stava. “Ne vidim spasavanje na moru kao humanitarnu akciju, već kao deo antifašističke borbe”, rekla je ona za Gardijan. Ona je stavila do znanja da je Benksijevo angažovanje ograničeno na finansijsku podršku. “Benksi se ne pravi da zna bolje od nas kako upravljati brodom, a mi se ne pravimo da smo umetnici”.

Članovi posade “Luiz Mišel” imaju različito poreklo ali se svi identifikuju kao antirasistički i antifašistički aktivisti koji traže radikalnu političku promenu. Kao feministički projekat, samo je ženskim članovima posade dozvoljeno da govore u ime “Luiz Mišel”. Medicinska sestra Lea Rajzner (Lea Reisnert) rekla je da je projekat anarhistički u srcu, s ciljem da poveže različite borbe za socijalnu pravdu, uključujući prava žena i LGBTIQ, rasnu jednakost, prava migranata, envajormentalizam i prava životinja.

“Luiz Mišel” je motorna jahta manja od ostalih spasilačkih brodova nevladinih organizacije, ali je znatno brža, što, prema rečima Klemp, omogućava da prestignu libijsku obalsku stražu koja presretnute migrante kod obala Libije šalje u kampove na kopnu. Međunarodne organizacije optužuju libijsku obalsku stražu da ljude uhvaćene na moru prodaje oružanim grupa u Libiji. Prema IOM-u, više od 7.600 migranata je presretnuto ove godine i vraćeno u Libiju gde su u neformalnim logorima izloženi sistematskom mučenju i silovanju.

Ostavljeni na moru

Hiljade ljudi su umrle na opasnom putu preko Sredozemnog mora, pokušavajući da od Bliskog istoka i severne Afrike stignu do evropskih obala, piše Vašington post (The Washington Post).

Migranti, izbeglice i tražioci azila daju hiljade dolara za mesta na prenatrpanim starim i malim čamcima, ističe američki list, dodajući da ih krijumčari ostavljaju na moru kada voda počne da ulazi u čamce ili kada nestane goriva.

Najmanje 500 ljudi umrlo je ove godine u Sredozemnom moru, mada je pravi broj verovatno veći, ukazuje Vašington post, pozivajući se na humanitarne organizacije. Prošle godine je, prema OIM-u, više od 100.000 ljudi pokušalo da pređe Sredozemlje i najmanje 1.283 osobe su umrle.

Poslednjih meseci, usled pandemije COVID-19 spasilačke operacije evropskih službi i nevladinih organizacija su uglavnom suspendovane ili smanjene, navodi list, dodajući da su neki migranti i izbeglice koji su stigli do Italiji i Grčke bili pozitivni na testovima na korona virus.

Borci za prava izbeglica optužili su evropske zemlje da koriste novi korona virus kao izgovor za zaustavljanje migracije, ali ljudi u nevolji i dalje stižu, ističe list i podseća da je najmanje 45 ljudi, uključujući petoro dece, umro 17. avgusta kada se njihov čamac prevrnuo kod obale Libije.

RSE