Pogled sa Zapadnog Balkana na zbivanja u Belorusiji

Povezani članci

• “Bosna je mrlja na savjesti čovječanstva”
• Napadnut sajt Evropskog suda u Strazburu nakon presude Turskoj
• Može li neko spasiti evropsku ljevicu?
• Guardian: ‘Ovo je prvi put da je čelnik neke države članice EU javno dao potporu osuđenom ratnom zločincu’
• Zaboravljeni rat
• Turski avioni napali sjever Sirije

Države Zapadnog Balkana nemaju jedinstven stav o situaciji u Belorusiji i svakodnevnim protestima sa kojih se traži ostavka Aleksandra Lukašenka, ponavljanje spornih predsedničkih izbora na kojima je dobio šesti mandat i obustavljanje nasilja nad demonstrantima.

Uz tradicionalno dobre odnose sa vlastima Belorusije, zvaničnici u Srbiji za sada ćute, dok se iz Bosne i Hercegovine javio srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik čestitajući Lukašenku „ponovni izbor za predsednika Belorusije“.

Severna Makedonija je za sada jedina zemlja Zapadnog Balkana, koja kao i ostale teži članstvu u Evropskoj uniji, a koja je direktno podržala najavljene EU sankcije Belorusiji zbog nasilnog gušenja protesta. Iz Crne Gore poručuju da sa zabrinutošću prate razvoj situacije, dok sa Kosova do objavljivanja ovog teksta nisu stigle reakcije.

Prijateljske veze i saradnja Srbije i Belorusije

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kakav je stav zvaničnog Beograda prema dešavanjima u Belorusiji.

Iako to čini posle izbora u većini država, predsednik Srbije Aleksandar Vučić za sada nije čestitao Lukašenku na spornoj izbornoj pobedi.

Povodom protesta u Minsku i drugim gradovima oglasio se jedino ministar odbrane Aleksandar Vulin, ali kako bi demantovao informacije sa društvenih mreža da vojnici iz Srbije učestvuju na demonstracijama u Belorusiji.

Fotografije koje prikazuju navodno prisustvo srpskih vojnika u Minsku i beloruskom gradu Brestu objavio je 15. avgusta analitičar iz Belorusije Franak Vjačorka, navodeći da bi to moglo značiti da su učestvovali u protestima koji se danima održavaju u Belorusiji.

Vulin je istog dana u saopštenju naveo da su pojedine fotografije napravljene 2018. godine tokom zajedničke vojne vežbe vojske i policije u Kraljevu.

“Devet naših pripadnika se trenutno nalazi u Belorusiji, u Brestu, izolovani na jednom vojnom poligonu gde se pripremaju za disciplinu ‘Snajperska granica'”, naveo je Vulin.

Reč je o takmičenju u Belorusiji u okviru Međunarodnih vojnih igara pod pokroviteljstvom Rusije, na kojem učestvuju i snajperisti Vojske Srbije.

Srbija i Belorusija imaju tradicionalno dobre odnose, a Lukašenko je poslednji put u Beogradu bio u decembru 2019. godine. Tada je potpisano više bilateralnih sporazuma, a odnosi dve države ocenjeni su kao odlični, iskreni i prijateljski, uz „zahvalnost“ srpskih zvaničnika na tome što Belorusija nije priznala Kosovo.

Lukašenko je na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Srbije rekao da su srpski i beloruski narod “ujedinjeni vekovnim vezama i zajedničkim vizijama budućnosti”.

“Slično gledamo na svetska dešavanja i podržavamo teritorijalni integritet Srbije. Ako možemo da pomognemo, recite. Mi računamo na podršku Srbije za po nas principijelna pitanja”, rekao je Lukašenko 3. decembra 2019. u Beogradu.

Predsednici Belorusije i Srbije, Lukašenko i Vučić, pre toga su se sastali u Minsku u junu iste godine. Vučić je tada zahvalio Lukašenku na donaciji četiri polovna MiG-a 29 i niskim cenama za njihov remont, i najavio unapređenje saradnje dve države u oblasti odbrane.

Belorusija je Vojsci Srbije donirala četiri polovna aviona MiG-a 29, koji su u februaru 2019. predstavljeni u Belorusiji. Detalji ove donacije, međutim, nisu poznati javnosti jer je Ministarstvo odbrane Srbije ugovore o donaciji vojne opreme označilo kao “tajne”.

Srbija od 2015. godine učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama Rusije i Belorusije “Slovensko bratstvo“, a dva puta bila je i njihov domaćin (2016. i 2019. godine).

Dok se zvaničnici ne oglašavaju, pojedine nevladine organizacije u Srbiji podržale su demonstrante u Belorusiji.

Uz fotografiju „Stojimo uz Belorusiju“, Beogradski centar za ljudska prava objavio je na svom Instagram profilu poruku „Uz podršku, borbu i snagu mladih. Za istinu, dobrotu i prave vrednosti.“

Bojan Stojanović iz ove nevladine organizacije rekao je za RSE da bi, kada je reč o „flagrantnom kršenju ljudskih prava, svaka ozbiljna vlast trebalo da povede računa o održavanju odnosa, odnosno ograđivanju od takvih dela.“

„Ponašanje vlasti Srbije u odnosu na Lukašenka nije nelogično imajući u vidu dugogodišnju saradnju i međusobno podržavanje i razumevanje, posebno imajući u vidu da je diplomatija Srbije prilično bazirana na tome da se vodi računa da se ne kritikuju zemlje koje podržavaju politiku Srbije prema Kosovu“, rekao je Stojanović.

Aktivistkinje i aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) su podršku demonstrantima izrazili polaganjem cveća ispred ulaza u ambasadu Belorusije u Beogradu. Oni su 14. avgusta poručili da “nema prijateljstva sa predsednikom te zemlje (Aleksandrom) Lukašenkom”, koji, kako su naveli, “žrtvuje živote i slobode građana kako bi zauvek opstao na vlasti”.

Od predsednika i premijerke Srbije, YIHR je zatražila da otkažu zajedničke vojne vežbe sa Belorusijom, kao i da se “Srbija pridruži međunarodnoj inicijativi, pod vođstvom Evropske unije i njenih država članica, da se pronađe demokratski, mirni izlaz iz krize koja je uzrokovana falsifikovanjem izbornih rezultata na beloruskim izborima”.

Pored toga, reakcija je 19. avgusta stigla i iz opozicione Nove stranke. Predsednik Foruma mladih Nove Stranke Uroš Eleković potpisao je zajednički proglas Evropske liberalne omladine (LYMEC), u kojem se “pruža podrška narodu Belorusije u borbi za demokratizaciju države”, saopštila je Nova stranka.

U proglasu, koji su potpisale sve članice LYMEC grupacije, omladinska krila liberalnih stranaka širom Evrope “snažno stoje uz građane Belorusije koji su ustali protiv gaženja demokratskih načela, slobode govora i slobode medija, uz isticanje da posebno mladi imaju pravo da kreiraju društvo u kojem žele da grade svoju budućnost”.

Ujedno se apeluje na Evropsku uniju da “detaljno izloži spisak beloruskih zvaničnika odgovornih za nezapamćenu represiju, kao i da se izvrši snažan uticaj sve dok ne budu stvoreni uslovi za fer i slobodne izbore”, stoji u zajedničkoj izjavi članica LYMEC-a.

Dodik čestitao Lukašenku

Ni u Bosni i Hercegovini nema zvaničnih reakcija na situaciju u Belorusiji. Nije se oglasilo Predsedništvo BiH koje je nadležno za vođenje spoljne politike zemlje, ali ni Ministarstvo spoljnih poslova, koje sprovodi utvrđenu politiku i koje radi na razvoju međunarodnih odnosa u skladu sa stavovima i smernicama Predsedništva BiH.

Međutim, član Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda Milorad Dodik uputio je čestitku Aleksandru Lukašenku povodom ponovnog izbora za predsednika Belorusije.

Tekst čestitke se ne nalazi na zvaničnoj internet stranici Predsedništva BiH, a novinska agencija Srna objavila je da je Dodik, pored ostalog „izrazio uvjerenje da će Republika Bjelorusija pod vođstvom Lukašenka nastaviti put daljeg ekonomskog i tehnološkog napretka na dobrobit svih njenih građana”.

“Velika mi je čast i zadovoljstvo da Vam uputim najsrdačnije čestitke. Radujem se nastavku saradnje sa Vama na bilateralnom i multilateralnom planu i uvjeren sam da ćemo i u budućnosti raditi na jačanju prijateljskih i bratskih odnosa naših naroda na svim poljima”, navedeno je u tekstu Dodikove čestitke.

Nakon ove čestitke reagovao je jedino bivši ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak, koji je na svom Facebook profilu, pozvao Dodika da je povuče.

„Treba to da uradi zbog interesa Republike Srpske, zbog budućnosti naše djece, koja od malih nogu treba da nauče da su zlostavljanja i represija nad vlastitim narodom i protjerivanja i hapšenja opozicije potpuno neprihvatljiva“, napisao je Igor Crnadak.

Milorad Dodik je i 2015. godine, tada u svojstvu predsednika Republike Srpske, uputio čestitku Lukašenku posle pobede na predsedničkim izborima.

Severna Makedonija podržala sankcije Belorusiji

U Severnoj Makedoniji još je neizvesno formiranje nove vlade nakon prevremenih parlamentarnih izbora koji su u toj državi održani 4. avgusta.

Ipak, iz kabineta ministra spoljnih poslova tehničke Vlade u Skoplju za RSE su ukazali na Tviter objavu ministra spoljnih poslova Nikole Dimitrova, kojom je podržao demonstrante i uvođenje sankcija Belorusiji.

„Odlučnost za demokratske promene demonstrirana na najobičniji i miroljubiv način čini građane Belorusije herojima današnje Evrope. Pozdravljamo odluku Evropske unije/Saveta za spoljne poslove da pripreme sankcije protiv odgovornih za nasilje, pristrasna hapšenja i izbornu prevaru“, napisao je Dimitrov 14. avgusta na Tviteru.

Crna Gora izrazila zabrinutost

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore navelo je u svojem odgovoru za RSE da ta država “kontinuirano prati razvoj događaja i izražava zabrinutost zbog eskalacije nemira i nasilja od dana održavanja predsjedničkih izbora u Bjelorusiji, 9. avgusta 2020. godine”.

U odgovoru se poziva na poštovanje demokratskih principa, utemeljenih u ljudskim pravima i slobodnom i transparentnom izbornom procesu.

“Stoga, s posebnom pažnjom pratimo relevantne informacije o prekomjernoj primjeni sile nad mirnim demonstrantima, te postupcima koji ograničavaju medijske slobode i pravo na slobodno okupljanje i izražavanje”, dodaje se u odgovoru ministarstva.

Kao država kandidat, takođe se navodi, Crna Gora podržava sve mjere koje EU preduzima u cilju stabilizacije situacije i vjeruje da će predstojeće održavanje vanrednog samita EU o Bjelorusiji dati rezultate u tom pravcu.

“Takođe, čvrsto stojimo na poziciji promocije demokratije, sprovođenja unutrašnjih reformi i zaštite ljudskih prava, naročito u svijetlu činjenice da je Bjelorusija dio Istočnog partnerstva, te da je posljednjih nekoliko godina evidentan pomak u odnosima između EU i ove zemlje”.

Nakon referenduma o nezavisnosti 2006. godine, Belorusija je priznala Crnu Goru, a diplomatski odnosi uspostavljeni su avgusta iste godine. Belorusija nema rezidentnog ambasadora u Podgorici, već tu dužnost obavlja ambasador Belorusije iz Beograda. Isto tako, crnogorski ambasador u Moskvi je funkcionalno zadužen za Belorusiju.

Bez zvaničnog stava Kosova

Po pitanju dešavanja u Belorusiji, RSE nije dobio stavove zvanične Prištine.

Upit je upućen kabinetu premijera i Ministarstvu spoljnih poslova Kosova, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao komentar na poslednja dešavanja u Belorusiji.

Publicista sa Kosova Veton Suroi ocenio je 17. avgusta da Albanija, kao predsedavajuća Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ima obavezu da se bavi trenutnom političkom krizom u Belorusiji.

“U normalnim okolnostima, ministar spoljnih poslova je trebalo da ode u Minsk početkom prošle nedelje sa svojim evropskim kolegama ili u glavne gradove država koje mogu da pomognu, uključujući i Moskvu“, napisao je Suroi na Tviteru.

U međuvremenu, predsedništvo OSCE-a predložilo je vladi Belorusije posredovanje da bi se uspostavio “otvoren i konstruktivan dijalog”.

“Zvanična ponuda posete aktuelnog predsedavajućeg OSCE-a, premijera Albanije Edija Rame podnesena je vladi da se susretnu sa njim i predstavnicima opozicije”, naveo je OSCE 17. avgusta na svojoj internet stranici.

U saopštenju je izražena zabrinutost oko predsedničkih izbora u Belorusiji i situacije nakon njih.

Evropska unija o situaciji u Belorusiji

Nakon što je proglasio pobedu na izborima 9. avgusta, Aleksandar Lukašenka suočava sa najvećim izazovom u svojoj 26-togodišnjoj vladavini.

Antivladini demonstranti izašli su na ulice Minska i drugih gradova Belorusije optužujući ga da je lažirao izbore kako bi produžio vlast. Protestima, koji se od izbora svakodnevno održavaju, pridružili su se i radnici koji su izašli iz fabričkih krugova širom Belorusije, tražeći obustavljanje nasilja nad demonstrantima i ponavljanje izbora.

Lukašenko odbacuje pozive na ostavku, a u policijskom suzbijanju protesta, poginule su najmanje dve osobe, stotine su ranjene, a privedeno je oko 7.000 ljudi.

U nastojanju da ublaže nezadovoljstvo naroda, vlasti su u nastavku oslobodile najmanje dve hiljade uhapšenih. Mnogi od oslobođenih izneli su “zastrašujuća svedočenja” o mučenju i pretnji silovanjem, što, prema oceni Amnesti Internešenel (Amnesty International) sugeriše da se radi o “masovnoj torturi”.

Lukašenkova glavna opoziciona rivalka Svetlana Tihanovskaja, koja se posle izbora sklonila u susednu Litvaniju, pozvala je vlasti da okončaju nasilje i započnu dijalog sa građanima.

Na isto je pozvala i Evropska unija, čiji su ministri 14. avgusta najavili uvođenje sankcija Belorusiji, ali konkretne mere tek treba da se razrade.

Vodeće političke grupacije u Evropskom parlamentu (EP) saopštile su da EP ne priznaje Aleksandra Lukašenka kao novoizabranog predsednika Belorusije i da ga smatra “personom non-grata” u Evropskoj uniji.

Šefovi država i vlada EU u sredu, 19. avgusta, putem video-konferencije raspravljaju o situaciji u Belorusiji. Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel (Charles Michel) koji je sazvao samit, poručio je da “narod Belorusije ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti i slobodno bira svog vođu”.

RSE