Afrika se priprema za pandemiju uz upozorenje na najgore

Povezani članci

• Tenzije između Irana i SAD prijete globalnoj sigurnosti
• Ruski projektili ubili najmanje 23, ranili više od 100 civila u Vinici
• Erdogan imenovao 10 novih ministara, protesti zbog korupcije u Istanbulu
• Mejdžor: Realna mogućnost izlaska Britanije iz EU
• EU za humanitarnu pomoć daje rekordnih 1,1 milijardu dolara
• SAD i Kuba održali prve službene razgovore o ljudskim pravima

Foto: Siphiwe Sibeko/Reuters

Afričke zemlje zasad nisu bile teže pogođene pandemijom korona virusa, ali stručnjaci upozoravaju da treba da se pripreme na najgore posledice zaraze, posebno zbog slabe zdravstvene infrastrukture, siromaštva i sukoba na tom kontinentu, pišu svetski mediji.

Najranjivije zemlje na zaraze

Mada je u Africi prethodnih nekoliko dana zabeležen značajan porast obolelih od korona virusa, broj zaraza i smrtnih slučajeva i dalje je relativno mali, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Stručnjaci su, kako ističe AFP, više puta upozoravali na opasnosti širenja bolesti u Africi, imajući u vidu slabu zdravstvenu infrastrukturu, siromaštvo, sukobe, lošu sanitaciju i gužve u gradovima.

Do srede je u Africi zabeleženo 16 fatalnih slučaja – po šest u Egiptu i Alžiru, dva u Maroku i po jedan u Sudanu i Burkini Faso, dok je širom kontinenta registrovano više od 600 zaraženih. Ti brojevi su relativno mali u odnosu na ostatak sveta gde je broj umrlih do srede prevazišao 8.800 sa skoro 210.000 zaraženih.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da su u podsaharskoj Africi zabeleženo 233 slučaja zaraze, ali i upozorio da zvanični podaci verovatno ne odražavaju punu sliku, pošto verovatno ima neotkrivenih ili neprijavljenih slučaja oboljevanja od Covid-19. On je takođe istakao da je već viđeno kako se virus ubrzava pošto dođe do određene tačke.

U analizi američkog tink-tenka Rand korporacije (Rand Corporation) iz 2016. navodi se da se od 25 zemalja koje su najranjivije na infektivne zaraze, 22 nalaze u Africi, dok su preostale tri Avganistan, Jemen i Haiti. U izveštaju je kao posebno podložan zarazama naveden pojas koji ide južnim obodom Sahare preko Sahela do Roga Afrike, gde su mnoge zemlje zahvaćene sukobima.

Bez panike, ali i bez socijalnog distanciranja

Korona virus još nije teško pogodio većinu afričkog kontinenta, ali nisu ni mere socijalnog distanciranja, ističe Njujork tajms (The New York Times), ukazujući na upozorenja da bi dolazak virusa u prenatrpane gradove kao što su Kinšasa, Lagos i Adis Abeba mogao imati katastrofalne rezultate.

U prestonici Burkine Faso, Uagadugu, ljudi nose maske, ali ne da se zaštite od korona virusa, već od prašine koja dolazi iz Sahare, piše američki list i ukazuje da panika zbog Covid-19 još nije stigla u tu i mnoge druge afričke zemlje, dok se pandemija proširila Kinom, Evropom i SAD.

Iako mnoge afričke zemlje imaju razvijen saobraćaj s Kinom, većinom su Covid-19 u Afriku doneli ljudi koji dolaze iz Evrope ili Severne Amerike, ističe list, dodajući da je nekoliko afričkih država, uključujući Ugandu, Ganu, Keniju, Južni Sudan i Južnu Afriku, nedavno uvelo zabranu putovanja u evropske zemlje ili SAD, koje su godinama ograničavale ulazak ljudi iz Afrike.

Stručnjaci navode različita objašnjenja zašto korona virus još nije teško pogodio Afriku. Neki kažu da je širenje virusa sporije zbog toplog vremena, mada je to, kako ukazuje američki list, osporeno. Drugi kažu da su relativno ograničene međunarodne veze afričkih zemalja usporile širenje korona virusa na tom kontinentu.

Mnoge afričke zemlje su osnovale javne zdravstvene institucije posle izbijanja ebole 2013. i Afrička unija je uspostavila Afrički centar za kontrolu i sprečavanje bolesti, koji koordiniše borbu protiv zaraza, ali, kako ukazuje Njujork tajms, zdravstveni sistemi u Africi nikada nisu bili dobro finansirani, dok stručnjaci upozoravaju da to zajedno s prenatrpanim gradovima s lošom sanitacijom i nepredvidivim kretanjem stanovništva može onemogućiti kontrolu bolesti.

Poziv na buđenje

Afrika treba da se pripremi za najgore kako je korona virus počeo da se širi lokalno, rekao je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije.

Pandemija je tek počela da zahvata Afriku i Južna Afrika je zasad u fokusu zabrinutosti kad je reč o podsaharskoj Africi, pošto je za dva dana broj slučajeva skoro udvostručen na 116, navodi Asošiejtid pres (Associated Press), ukazujući na upozorenja stručnjaka da bi zdravstveni kapaciteti i u toj najbogatijoj afričkoj zemlji mogli biti preopterećeni posle širenja virusa.

“Mislim da Afrika treba da se probudi. Moj kontinent treba da se probudi”, rekao je šef SZO Gebrejesus iz Etiopije.

Od 54 afričke zemlje do srede su u 33 zabeleženi slučajevi oboljevanja, navodi AP, ukazujući da su mnoge zemlje na tom kontinentu uvele ograničenja u borbi protiv korona virusa.

Na primer, najmnogoljudnija zemlja u Africi, Nigerija, najavila je ograničenje na ulazak državljana zemalja s više od 1.000 slulaja Covid-19. Somalija je zatvorila škole i univerzitete na dve nedelje, dok je Uganda, koja još nema zabeleženih slučajeva, zabranila putovanja u najpogođenije zemlje, suspendovala verska okupljanja i ograničila broj ljudi na venčanjima na 10.

Sve više afričkih država uvodi restriktivne mere za sprečavanje širenja korona virusa, poput zatvaranja, granica, škola i univerziteta, ili zabrane velikih javnih okupljanja, dok se pojedini pitaju zašto su uopšte potrebna takva stroga ograničenja, ističe Rojters (Reuters).

Međutim, u zabranama postoje izuzeci, a neke mere se selektivno primenjuju, što zbunjuje građane, ukazuje Rojters i navodi primer većinski muslimanskog Senegala gde su otkazani verski festivali, ali su pošteđene grupne molitve muslimana.

Sijera Leone, gde još nije bilo zabeleženih slučaja, zabranio je okupljanje više od 100 ljudi, ali su iz tog izuzete pijace na kojima se skupljaju hiljade ljudi. Kupci i prodavci na takvim pijacama kažu da ne mogu da si priušte da ne dođu. “Još nemamo taj virus ovde, pa zašto da prestanemo”, rekla je za Rojters jedna prodavačica.

U Keniji je najavljeno da će svako ko po dolasku u zemlju ne ode u samoizolaciju biti uhapšen, ali ne postoji sistem nadziranja ljudi koji su došli, dok neki krše pravila, ukazuje Rojters. Jedan poslanik je ove nedelje isteran iz parlamenta uz uzvike “Karantin! Karantin” pošto je nedavno došao iz Londona.

U Obali Slonovače, gde je bilo šest slučajeva, neki smatraju da je previše što vlada traži da se drže na rastojanju od jednog metra i da neumoljivo peru ruke. “Ljudi malo preteruju. Ta bolest se ovde zaista nije mnogo proširila i plaše nas da se ne pozdravljamo i da nosim maske”, rekao je 28-godišnji vozač.

Kenija i Južna Afrika su naložile javnim minibusevima da obezbede putnicima sredstva za dezinfekciju ruku, ali je, dodaje Rojters, malo njih to uradilo.

Pranje ruku kao izazov

U uskim blatnjavim uličicama oivičenim kolibama u jednoj od siromašnih četvrti Johanesburga, nema rasprave da li će Afrika uspeti da se izbori s korona virusom, navodi BBC u reportaži.

Električar Nikolas Mašebele kaže za BBC da će virus “ako dođe ovde, ubiti sve”, ukazujući da stanovnici tog naselja nemaju novac da kupuju higijenske proizvode.

Kao i u mnogim drugim siromašnim zajednicama u Južnoj Africi, ali i širom kontinenta, porodice u neformalnim naseljima žive u jednoj prenatrpanoj sobi i dele zajedničke toalete s desetinama suseda, navodi se u reportaži i ukazuje da jednostavni predlozi za borbu protiv korona virusa poput redovnog pranja ruku, ovde predstavljaju osnovni izazov.

Klinički biolog Alison Glas kaže za BBC da je najveća briga ako virus dođe u siromašne zajednice, što će biti teško da se identifikuju bolesni i suzbije virus, zbog čega je sada ključno sprečiti širenje.

Pored tih briga, neizvesno je i kako će novi virus uticati na ljude koji već žive s HIV-om, ističe BBC i ukazuje da oko 2,5 miliona ljudi u Južnoj Africi ne uzima antiretroviralne lekove.

S druge stene, kako navodi BBC u reportaži, bogatiji delovi Johanesburga pružaju drugačiju sliku spremnosti Južne Afrike da se bori s virusom – automobili su parkirani pored privatne laboratorije gde je grupa lekara u zaštitnoj opremi spremna da izvede brze testove na Covid-19.

RSE