‘Super utorak’: Veliki Bajdenov povratak

Povezani članci

• Napad na kontrolnu točku kod Odese: U eksploziji ozlijeđeno sedam osoba
• Tillerson u UN: Strateško strpljenje sa Sjevernom Korejom okončano
• Netanyahu odbio poziv UNESCO-a zbog ‘pristrasnosti’
• Izgubio na referendumu: Evo Morales neće dobiti četvrti mandat na čelu Bolivije
• Nobelova nagrada za mir Malali Jusazfai i Kailashu Satyarthiju
• Kuda idu Arapi?

Bivši potpredsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) je pobedio u osam država: Alabama, Arkanzas, Masačused, Minesota, Oklahoma, Južna Karolina, Tenesi i Virdžinija na primarnim izborima za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, koji će se sučeliti sa aktuelnim šefom države iz redova republikanaca Donaldom Trampom u novembru.

Senatoru Berniju (Bernie) Sandersu je pripalo najviše glasova u njegovoj državi Vermont, Kolorado i Juta, a milijarderu i bivšem gradonačelniku Njujorka Majklu Blumbergu (Michael Bloomberg) u američkoj Samoi.

Sanders vodi u Kalifoniji – koja obezbeđuje 415 delegata – sa 28 procenata, na drugom mestu je Blumberg sa 19, a sledi Bajden sa 18 odsto glasova.

U Teksasu – u kome se bira 228 delegata – vodi Bajden sa 31 odsto ispred Sandersa sa 28 procenata glasova. Na početku prebrojavanja glasova u ovoj državi, Sanders je imao prednost od nekoliko procenata.

U državi Mejn vodi Bajden sa 34, naspram Sandersa sa 32 procenta glasova.

CNN: Blumberg razmišlja o povlačenju

Blumberg, iako je uložio ubedljivo najviše novca u kampanju, oko pola milijarde dolara, u većini država je na trećem mestu. On je propustio izbore u prethodne četiri države i uključio se tek u utorak. Njegov cilj je da pobedi na izborima 17. marta na Floridi, kao ključnoj državi u kojoj je neizvestan ishod (swing state). Blumberg računa na umerene birače, što predstavlja problem Bajdenu kome je to takođe glavna ciljna grupa.

Kako javlja CNN, Blumberg se vratio u svoj poslovni centar u Njujork i, prema nezvaničnim informacijama, razmišlja da se povuče iz kampanje, jer nije ostvario očekivani rezultat. Izvor na koji se poziva CNN navodi da Blumberg “ne želi da pomogne Sandersovu kampanju”.

Elizabet Voren (Elizabeth Warren) je na četvrtom mestu, a u državi Masačusec koju zastupa u Senatu, trenutno je na trećoj poziciji. Anallitičari CNN ocenjuju da ova, takođe, političarka levičarske orijentacije ostanko u utrci, uprkos lošim rezultatima, posredno pomaže Bajdenu.

Kongresmenka sa Havaja Tulsi Gabard (Gabbard) do sada je dobilo svega nekoliko odsto glasova. Inače, osim Gabardove (38), svi ostali kandidati imaju između 70 i 80 godina.

Bajden je u utorak, prema dosada prebrojanim glasovima, osigurao 120 delegata, a Sanders 54. Od početka izbora u Ajovi u februaru, Bajden može da računa na 173, a Sanders 114 delegata.

Demokrate se u utorak izjašnjavaju u 14 državi koje donose 1,357 delegata od 1,991 koliko je neophodno da bi se na konvenciji Demokratske stranke u julu dobila partijska nominacija za predsedničke izbore.

Za dobijanje predsedničke kandidature na konvenciji u julu potrebna je podrška 1,991 delegata.

Demokrate dosada nisu uspele da se ujedine oko ključne političke poruke ili kandidata u nastojanju da pobede Trampa na izborima 3. novembra.

Bajden: Ovo nije bez razloga super utorak

Dobro raspoloženi Bajden se obratio biračima u Los Anđelesu.

“Ovo je dobra noć i izgleda da će biti bolja. Ovaj dan ne zovu super utorak bez razloga”.

Bajden je dodao da je ovo kampanja “onih koji su odbačeni i zapostavljeni”.

On je podsetio da su pre samo nekoliko dana mediji proglasili njegovu kampanu mrtvom. “Onda je došla (pobeda) u Južnoj Karolini i ovi ljudi su imali šta da o tome kažu,” kazao je bivši potpredsednik SAD.

Bajden se vratio u utrku nakon ubeljive pobede u Južnoj Karolini u subotu. Prethodno je u Ajovi zauzeo četvrto mesto, u Nju Hempširu peto, a u Nevadi drugo, daleko zaostajući po broju glasova za Sandersom, zbog čega su mnogi sumnjali u mogućnost da uopšte nastavi kampanju, jer su počeli da ga napuštaju donatori, a nije imano ni dovoljno saradnika u izbornom štabu.

U Minesoti je u istraživajima javnog mnjenja samo pre nekoliko dana daleko zaostajao u odnosu na većinu kandidata. Međutim, podrška senatorke Ejmi Klobučar (Amy Klobutchar), glavnog favorita u ovoj državi ali koja se u međuvremenu povukla iz utrke, pomogla mu je da u utorak ubedljivo pobedi.

Bajden joj je zahvalio na podršci. Inače, on je na početku kampanje prošle jeseni slovio kao glavni favorit za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, ali je kasnije Sanders preuzeo primat.

Berni Sanders je izjavio u utorak u Vermontu da je apsolutno uveren da će osvojiti nominaciju i da je u najboljoj poziciji da pobedi Trampa “najopasnijeg predsednika u istoriji zemlje,”, dodajući da to nije moguće sa “istom, starom politikom”. “Nećemo se pozabaviti samo sa korporativnim, poslovnim establišmentom, već I političkim,” dodao je Sanders.

“Potrebna nam je nova politika koja će uključiti radničku klasu u naš politički pokret, zatim mlade ljude, što će u novembru rezultirati najvećom izlaznošću na izborima u novembru u američkoj političkoj istoriji,” istakao je senator iz Vermonta.

Recept za Bajdenov uspon

Bajden je ostvario veliki uspeh na talasu ubedljive pobede u Južnoj Karolini u subotu, kojom se vratio u utrku nakon ubedljivog vođstva Sandersa, koji sebe smatra demokratskim socijalistom, zbog čega se centristički orijentisane demokrate pribojavaju da će to podeliti stranku i neće uspeti da se suprostave Trampu.

Bajden u utorak najpre ubedljivo pobedio u južnim državama. U Alabami je osovjio 56 odsto glasova, dok je Sandersu pripalo 17, a Blumbergu 16 procenata. Bivši potpredsednik SAD uverljivo je trijumfovao i u Virdžiniji sa 53, senator iz Vermonta je osvojio 23, a Blumberg 10 odsto glasova. Bajden je ubedljivo trijumfovao u Severnoj Karolini sa 34, naspram 24 procenta glasova koliko je pripalo Sandersu.

Podrška Bajdenu je došla od birača koji su se opredelili u poslednjih nekoliko dana, pre svega Afroamerikanci, kao i onih kojih su zauzeli stav na osnovu procene ko ima više šansi da se suprostavi Trampu, a manje na programskog opredeljenja.

Kako javlja CNN, recept za ubedljivu pobedu Bajdena u Virdžiniji je koalicija afroameričkih birača, zatim starijih od 65 godina i onih koji se opredeljuju pre svega na osnovu procene ko može da pobedi Trampa.

Prema preliminarnim izveštajima, dve trećine Afroamerikanaca u Virdžiniji podržalo je Bajdena, a Bajdena tek svaki pet. Takođe, 7 od 10 demokratskih birača starijih od 65 godina je podržalo Bajdena. Istovremeno, 6 od 10 od onih kojima je ključan izbor kandidata koji može pobediti Trampa, glasalo je za Bajdena, a samo 1 od 5 Sandersa.

Sanders uživa najveću podršku među mladima, zatim biračima latinoameričkog porekla. Međutim, uprkos velikoj hispanoameričkoj populaciji u Teksasu, Bajden vodi u toj državi, što pokazuje da su u igri i drugi faktori.

Bajden je dobio je podršku tri bivša rivala uoči “Super utorka”. Senatorka Ejmi Klobučar, bivši gradonačelnik Sout Benda u Indijani Pit Butidžidš (Pete Buttigieg) i bivši kongresmen Beto O Rurk (O’Rourke) već su se pridružili bivšem američkom potpredsedniku u kampanji u Dalasu u Teksasu.

Klobučar je odustala od kandidature u ponedeljak. Ona je, stojeći pored Bajdena, poručila okupljenima da “ukoliko potrošimo četiri naredna meseca deleći našu partiju i u međusobnim razmiricama, onda ćemo potrošiti četiri naredne godine gledajući Donalda Trampa kako rastura našu zemlju”.

Centristički orijentisane demokrate pozvali su čelnike partije da se što pre ujedine u nastojanju da spreče izbor levilčarski orijentisanog Sandersa.

Butidžidž, koji se povukao iz utrke u nedelju, kazao je drugom prilikom da “tragam za liderom, predsednikom, koji će izvući najbolje iz svih nas”.

“Naš cilj je uvek bio da pomognemo da se Amerikanci ujedine, da pobedimo Donalda Trampa i naše vrednosti odnesu prevagu. Stoga moramo da priznamo da je u ovoj fazi utrke najbolji način da očuvamo veru u te ciljeve i ideale – da se povučem i pomognem u ujedinjavanju naše partije i zemlje,” kazao je Butidžidž saopštavajući svoju odluku.

Bajden (77) rekao je novinarima da Butidžidž (38) “podseća na mog sina Boa (Beau)”, koji je preminuo 2015.

O’Rurk, koji je odustao od kandidature još u novembru, takođe je bio pored Bajdena na predizbornom skupu u Dalasu.

Klobučar i Butidžidž su se nadmetali sa Bajdenom da pridobiju istu ciljnu grupu centristički orijentisanih demokrata.

Međutim, odlučili su da se povuku nakon ubedljive Bajdenove pobede u Južnoj Karolini u subotu.

Istovremeno, Butidžidž je nakon iznenadnog uspeha u Ajovu, postepeno zaostajao da bi u Južnoj Karolini osvojio tek četvrto sa 8,2 odsto glasova, a Ejmi Klobučar šesto mesto sa svega 3,2 procenta.

Bajden je u ponedeljak dobio i podršku Suzan Rajs (Susan Rice), savetnice bivšeg predsednika SAD Baraka Obame za nacionalnu bezbednost, nekadašnjeg lidera većine u Senatu Harija Rida (Harry Reid) i nekoliko članova Kongresa.

U međuvremenu, Sanders je u ponedeljak tokom kampanje u Minesoti pozvao pristalice svojih rivala da mu se pridruže.

“Poručujem svim sledbenicima Ajmi (Klobučar) i Pita (Butidžidž) – vrata su otvorena, dođite,” kazao je Sanders.

Njegovi saradnici ističu da veliki donatori Demokratske partije žele da ga zaustave.

“Establišment je nervozan ne zato što možemo da pobedimo Trampa, već zbog toga što ćemo to uraditi,” poručio je Faiz Šakir (Šhakir), menadžer Sandersove kampanje.

Senator iz Vermonta obećava da će iskoreniti nejednakosti predlažući program vredan nekoliko hiljada milijardi dolara kojim će obuhvatiti sve – od zdravstvene zaštite do oporezivanja i obrazovanja.

Dok centristički deo Demokratske stranke podržava Bajdena, iza Sanders su stali levičarsko orijentisani članovi partije, grupe aktivista i deo poznatih ličnosti.

Tako njegovu kandidaturu podržavaju mnoge progresivne demokrate, uključujući Aleksandru Okasio Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez), Ilhan Omar i Rašidu (Rashida Tlaib), poznate kao deo “ekipe” (the squad) levičarski orijentisanih kongresmenki.

Koalicija aktivista za borbu protiv klimatskih promena (the Sunrise Movement) takođe je stala iza Sandersa, kao i još nekoliko organizacija.

Uz njega su i biznismeni Ben Koen (Cohen) i Džeri Grinfild (Jerry Greenfield), osnivači kompanije za pravljenje sladoleda (Ben & Jerry’s).

Sandersa podržava i duga lista poznatih ličnosti, među kojima su slavni glumci Deni Devito (Danny Devito), Džek Nikolson (Jack Nicholson) i Suzan (Susan) Sarandon, model Emili Ratajkovski, pop zvezde Kardi Bi (Cardi B), Arijana (Ariana) Grande i Majli Sajris (Miley Cyrus).

Sanders je vodio uoči “super utorka” sa 60 delegata osvojenih u četiri države dok je Bajden na drugom mestu sa 54.

Prema istraživanju Morning Konsalta (Morning Consult), Sanders je vodio na nacionalnom nivou sa 29 odsto podrške, Bajden je na drugom mestu sa 26, a milijarder Blumberg na trećem sa 17 procenata.

Podrška Bajdenu je porasla za sedam odsto nakon pobede u Južnoj Karolini, dok je Sandersu pala za tri procenta. Trideset tri odsto ispitanika smatra da Bajden ima najviše šansi da pobedi Trampa, a 31 procenat navodi da je Sanders najpogodniji kandidat za takav zadatak.

Tramp je u ponedeljak veče izrazio sumnju u Bajdenovu mentalnu britkost, navodeći neke od njegovih gafova kao što su da je umesto “super utorka” pomenuo “super četvrtak”, te da je u jednoj od TV debata izjavio da je u SAD od oružja ubijeno 150 miliona ljudi od 2007.

Aktuelni predsednik SAD je izjavio da ako Bajden bude izabran u Belu kuću, “oni će ga tamo staviti, a drugi ljudi će voditi zemlju i onda će se dešavati super levičarske budalaštine”.

Povodom Butidžidževog povlačenja iz utrke, Tramp je napisao na Tviteru da je “ovo stvarni početak izbacivanja Bernija iz utrke u Demokratskoj stranci, ponovo bez nominacije”, dodajući: “oni organizuju državni udar protiv Bernija?”

Reagujući, Sanders je u intervjuu CNN poručio Trampu da se “drži podalje” od izbora u Demokratskoj stranci.

“Zašto za promenu ne radite svoj posao kao predsednika. Prestanite da lažete. Prestanite da upravljate korumpiranom administracijom. Obratite pažnju na američke građane, a ne samo na svoje političke ciljeve,” kazao je senator iz Vermonta.

Kako se biraju delegati?

Demokrate biraju 3,979 takozvanih dodeljenih (pledged) delegate. Kandidati ih dobijaju na osnovu uspeha na primarnim izborima, zašta je potrebno da dobiju najmanje 15 odsto glasova u svakoj saveznoj državi.

Od toga, 2,591 delegata se dodeljuje na nivou distrikta. Istovremeno, 1,338 se raspoređuje na državnom, proporcionalno na osnovu uspeha kandidata. Reč je o visoko rangiranim zvaničnicima demokrata, kao što su gradonačelnici većih gradova. Takođe, Demokratska stranka na nivou saveznih država određuje deo delegata.

S druge strane, na završnoj konferenciji učestvuje i 771 neopredeljen superdelegat (unpledged). Reč je o članovima Kongesa, guvernerima i bivšim predsednicima iz redova Demokratske stranke, koji nisu direktno povezani sa pretendentima za predsedničku nominaciju.

Za razliku od izbora 2008. i 2016. godine, superdelegatima je za predstojeću konvenciju umanjen deo ovlašćenja, delimično i da bi se odobrovoljili Sandersove pristalice. Naime, superdelegati su pomogli 2016. Hilari Klinton (Hillary Clinton) da osvoji nominaciju 2016. ispred Sandersa.

Ovoga puta, oni neće moći da odlučuju o predsedničkom kandidatu, osim ukoliko u prvom glasanju nijedan od njih ne osvoji neophodnu većinu od 1,991 delegata. Superdelegati mogu da glasaju u prvom krugu samo ako neki od kandidata ima dovoljnu matematičku većinu, tako da ne mogu da promene ishod.

Većina demokrata se slaže da je najbolji scenario da svi kandidati, osim prvoplasiranog, suspenduju svoje kampanje pre konvencije. Međutim, kako ocenjuje CNN, ove godine to će biti malo verovatni scenario. Istorija pokazuje da kod su demokrate imali neizvesne unutrašnje izbore, na kraju su gubili na predsedničkim, počev od 1952. kada je Adlaj Stivenson (Adlai Stevenson) poražen od Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower).

Upozorenje zbog stranog mešanja

Uoči izbora takozvanog utorka, osam različiti ogranaka američke administracije, uključujući Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro (FBI), upozorili su na strano mešanje.

“Amerikanci moraju da ostanu svesni da strani akteri i dalje pokukšavaju da utiču stav javnosti i oblikuju percepciju birača. Dobro informisana i predostrožna republika je najbolja odbrana protiv dezinformacija,” navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju od 2. marta.

Radio Slobodna Evropa