Grigoriadis: Kini nije u interesu ulazak Zapadnog Balkana u EU

Povezani članci

• BORO KONTIĆ: Tuguj bronzana stražo
• Kolači i ukrštenica
• SNV: Alarmantno širenje revizionizma u Hrvatskoj
• Goran Sarić: Bila, bila, propast svijeta…
• Predstavljanje Predloga praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji
• Svetislav Basara:Tabloidi su objektivna slika srpskog društva

Kini nije u interesu članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor Teokaris (Theocharis) Grigoriadis, stručnjak za političku ekonomiju i komparativne ekonomske sisteme na Institutu za istočnu Evropu pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

“Kineski zajmovi zemljama Zapadnog Balkana su u suprotnosti sa evropskim pravilima. Stoga u slučaju članstva balkanskih država u Evropskoj uniji (EU), Kina ne bi imala mogućnost da dominira u ekonomiji ove regije kao sada”, ističe Grigoriadis.

On ne smatra da Kina nastoji da onemogući evropske integracije Zapadnog Balkana, ali želi da bude jedan od ključnih aktera u tom procesu.

“Kina će nastojati da iskoristi priliku u situaciji kada slabe odnosi Rusije i EU, zatim Brisel nije spreman da se odlučnije angažuje na Zapadnom Balkanu, raste skepticizam u toj regiji prema evropskim integracijama, kao i lokalnu političku klimu, pre svega stav elita u Srbiji prema Kosovu. Dakle, Peking će upotrebiti te adute da bi konsolidovao svoje prisustvo na tržištima Zapadnog Balkana. To će u kasnijoj fazi pokušati da iskoristi i politički”, naglašava Grigoriadis.

RSE: Da li je sve veća zavisnost balkanskih zemalja od kineskih zajmova rizična jer se time povećavaju dugovi?

Grigoriadis: Ne mislim da sve veće prisustvo Kine predstavlja rizik po ekonomiju na Balkanu. Naprotiv, to može pomoći zemljama u ovoj regiji da osnaže svoju poziciju u globalnoj trgovini i privlačenju stranih investicija, što se kasnije može iskoristiti i za evropske integracije. Problem bi nastao ako bi Kina politički uslovila pomenute zajmove, što za sada nije vidljivo.

RSE: Kina se uglavnom pridržava modela davanja zajmova a ne direktnih investicija, jer time očito smanjuje rizik. Pri tom, pomenuti zajmovi podrazumevaju i angažman kineskih kompanija kao izvođača, zatim uvoz materijala iz Kine, tako da nema podsticaja za domaću ekonomiju, bilo u angažmanu firmi kao izvođača, bilo snabdevanju sirovinama.

Grigoriadis: Da, čuju se kritike o tipu pomoći, ali to je model koji Kina primenjuje ne samo u jugoistočnoj Evropi, već i u Africi, Centralnoj Aziji i drugim delovima sveta. Kritika tom tipu pomoći može se uputiti i drugim zemljama koje daju zajmove direktno vladama jer je to potencijalni izvor korupcije, zato što ne postoji kontrola kako se troši novac. Istovremeno, to može generalno pomoći ekonomskom razvoju.

RSE: Ali, da ponovim, neka zemlja može uzeti zajam za određeni infrastrukturni projekat za čiju realizaciju angažuje domaće firme, zatim koristi domaći materijal, što podstiče ekonomske aktivnosti. U slučaju kineskih kredita, potpuno je drugačija situacija. Na primer, za most Zemun-Borča obezbeđen je kineski zajam, gradile su ga kineske kompanije, dovezen je materijal iz Kine. U tom smislu se može reći da je Srbija “uvezla” most iz Kine. Srbija će morati da vrati kredit, a rad na pomenutom projektu nije oživeo domaće ekonomske aktivnosti.

Grigoriadis: Da, ali most, ko god ga gradio, pomaže domaćim ekonomskim aktivnostima, pre svega boljem transportu. Naravno, srpska ili crnogorska vlada ne mora da prihvati takav tip zajma koji podrazumeva i angažman kineskih kompanija.

Rizik od dužničke zamke

RSE: Srbija nema mnogo opcija da se zadužuje. Može da se opredeli za zajmove iz EU i Zapada u celini, ali što podrazumeva striktnije uslove kada je reč o poštovanju zakona i transparentnosti, i iz Kine. Crna Gora gradi autoput koji se finansira kineskim kreditom i, ako ne bude mogla da ga vrati, realna je opasnost da zvanični Peking preuzme kontrolu nad ovom saobraćajnicom u narednih sto godina. Dakle, postoji dužnička zamka.

Grigoriadis: Da, postoji zamka. Zavisi od toga šta želi vlada koja se zadužuje. EU postavlja striktnije uslove. Posvećuje pažnju razvoju institucija, demokratije, dok Kina o tome ne brine već o garancijama i sistemu nadzora koji je drugačiji od evropskog. Dakle, na kraju od vlade zavisi koje reforme želi da sprovede, kao uslov da dobije finansijsku pomoć sa strane.

U slučaju kineskih kredita očito se ne traži napredak u reformama, ali zato zvanični Peking insistira na mnogo striktnijim garancijama, tako da u slučaju da se ne vrati pozajmljeni novac, preuzima objekat odnosno projekat koji finansira.

Kada je reč o EU, manja je verovatnoća da dođe do bankrota i potom namirenja duga zaplenom, ali zato sporije odobrava pozajmice zato što insistira ne samo na ekonomskim već i institucionalnim, odnosno političkim uslovima. To znači da ako neka balkanska vlada želi da dobije novac brže, time odlaže probleme koje pominjete za kasnije, odnosno za kraj.

RSE: Tome treba dodati da je kineski sud nadležan za rešavanje sporova.

Grigoriadis: Što je takođe veoma problematično. Za ovakve slučajeve je uglavnom nadležan ili arbitražni sud ili takozvani ICSID sud pri Svetskoj banci (International Centre for Settlement of Investment Dispute).

Izbor između kratkoročnog i dugoročnog razvoja

RSE: Na početku je to neka vrsta medenog meseca jer balkanske zemlje dobijaju zajmove od Kine, grade se mostovi, autoputevi. Međutim, postavlja se pitanje šta će biti kada dođe račun na naplatu za 10, 20 godina ako ne budu mogle da vraćaju kredite, a u međuvremenu ih nisu koristile za oživljavanje domaće ekonomske operative. Mogu li se naći u nekoj vrsti kolonijalnog odnosa prema Pekingu?

Grigoriadis: Slažem se sa vama, ali to je takođe pitanje izbora za koji se opredeljuju političke elite na Balkanu. Ako žele ekonomiju otvorenu za konkurenciju, uključujući i jasne propise sa javne nabavke, zaduživanja, onda moraju da se opredele za teži evropski put.

Međutim, političke elite su ponekad zainteresovane za brže, opipljivije rezultate od kojih će imati ekonomske koristi i, istovremeno, im pomoći da dobiju podršku birača. U tom smislu, izbor između EU i Kine ima i političku dimenziju, odnosno između političkog preživljavanja vladajućih garnitura i ekonomskog napretka. Reč je o izboru između kratkoročnog i dugoročnog razvoja.

RSE: Da li to znači da kineske investicije na Balkanu imaju i politički cilj?

Grigoriadis: Ne mislim da Kina nastoji da onemogući evropske integracije Zapadnog Balkana, ali želi da bude jedan od ključnih aktera u tom procesu. Tačnije, da koristi ovu regiju kako deo svoje sveukupne strategije u pregovorima sa EU.

U tom smislu i EU ima odgovornost, jer ako ne bude u stanju da pošalje konkretne signale o integraciji Zapadnog Balkana, onda će se vlade zemalja ove regije sve više okretati ka pomenutom tipu kineskih zajmova. To će onda, povratno, otežati evropske integracije Zapadnog Balkana a Kina će imati sve veću ulogu u čitavom procesu.

RSE: Da li to znači da balkanske političke elite nisu iskreno opredeljene za evropske integracije?

Grigoriadis: Definitivno nisu.

RSE: Da li ovaj tip kineskih investicija otežava pa čak i dovodi u pitanje evropske integracije Zapadnog Balkana? Naime, iako je podrška građana ovih zemalja ulasku u EU relativno visoka – oko 50 odsto – ona konstantno pada u odnosu na, recimo, više od 70 procenata u Srbiji u vreme kada je premijer bio Zoran Đinđić.

Grigoriadis: Mislim kada je reč o Srbiji da bi pravedno rešenje za pitanje Kosova i jasna evropska perspektiva za BiH – doprineli smanjenju evroskepticizma u regiji. Kina u ovom trenutku želi da deli tržište sa EU u područjima gde se evropska dominacija podrazumevala. Peking primenjuje istu strategiju i prema Rusiji, čija je ekonomija mnogo veća nego srpska.

Dakle, Kina koristi pomenuti pristup na celom Zapadnom Balkanu, gde je zbog političkih i geografskih razloga EU veoma prisutna i ekonomski. Sada se Peking uključio želeći da deli to tržište sa EU.

Brisel ima odgovornost da reaguje na ovakvu kinesku strategiju i što pre uključi Zapadni Balkan u svoje jedinstveno tržište.

RSE: Kada je reč o Srbiji, upravo zbog Kosova koje će pre ili kasnije morati da prizna kao uslov za ulazak u EU, ona računa na pomoć Rusije i Kine. Stoga se može desiti, kako bude rastao pritisak iz Brisela, da se Srbija dodatno okrene Rusiji i Kini.

Grigoriadis: Mislim da je igranje na rusku kartu sve slabiji adut za Srbiju. Rusija je nakon uvođenja zapadnih sankcija zbog Ukrajine, sve zavisnija od Kine. Pre 15 godina Kina je imala podređenu ulogu u odnosima sa Rusijom, ali se situacija sada promenila. Ukoliko Vladimir Putin (ruski predsednik) nastavi dosadašnju politiku, onda će njegova zemlja biti sve izolovanija od evropskog ekonomskog prostora i zavisna od Kine.

To nije dobra vest za Srbiju. Ako želi da koristi rusku političku podršku kao adut, treba da ima u vidu tu činjenicu da će se na kraju izbor svesti na dve opcije – EU ili Kina – jer su Srbiji i celom Zapadnom Balkanu preko potrebni veliki infrastrukturni projekti.

Nakon ekonomskih slede politički ciljevi

RSE: Može li Kina da u budućnosti igra tu ulogu umesto Rusije u Srbiji?

Grigoriadis: Da. Kina će nastojati da iskoristi priliku u situaciji kada slabe odnosi Rusije i EU, zatim Brisel nije spreman da se odlučnije angažuje na Zapadnom Balkanu, raste skepticizam u toj regiji prema evropskim integracijama, kao i lokalnu političku klimu, pre svega stav elita u Srbiji prema Kosovu. Dakle, Peking će upotrebiti te adute da bi konsolidovao svoje prisustvo na tržištima Zapadnog Balkana. To će u kasnijoj fazi pokušati da iskoristi i politički.

RSE: Da li je u interesu Kine članstvo država Zapadnog Balkana u EU, ili joj to ne odgovara s obzirom na njeno rastuće ekonomsko prisustvo u ovoj regiji?

Grigoriadis: Tip kineskih zajmova koje ste pomenuli su u suprotnosti sa evropskim pravilima. Stoga u slučaju članstva balkanskih država u EU, Kina ne bi imala mogućnost da dominira u ekonomiji ove regije kao sada.

RSE: To znači da nije u kineskom interesu ulazak Zapadnog Balkana u EU?

Grigoriadis: Ne.

RSE: Hoće li onda Kina pokušati da spreči članstvo država sa Zapadnog Balkana u EU?

Grigoriadis: Mislim da Kina ne može sebi da priušti previše neprijatelja u globalnoj trgovini. Sa SAD-om je već u trgovinskom ratu. Sumnjam da će se bitnije promeniti politika Vašingtona prema Pekingu, čak i ako na sledećim predsedničkim izborima u SAD pobedi kandidat Demokratske stranke. Bez obzira da li se nekome sviđa Tramp, činjenica je da američke kompanije gube u poslovanju sa kineskim.

Takođe, evidentno je da je zbog dosadašnje trgovinske prakse Pekinga ozbiljno oštećen srednji preduzetnički sloj u Evropi i SAD. To je jednostavno realnost.

Dakle, Kina ne može sebi da dozvoli otvoreni sukob sa EU i SAD koje i dalje čine najveći deo svetske ekonomije. Peking je svestan toga i delovaće oprezno.

RSE: Zašto je Balkan bitan za Peking, s obzirom da ima stanovnika koliko jedan veći grad u Kini?

Grigoriadis: Kao što znate, u ekonomiji postoji grana koja se zove ekonomska geografija, prema kojoj lokacija i aglomeracija igra veoma važnu ulogu u razvoju. Još pre Hladnog rata, prostor bivše Jugoslavije je bio veoma važna karika za evropsku i evroazijsku trgovinu. Tako je i danas i zato je ovo područje veoma atraktivno na putu robe iz Azije ka Evropi.

RSE: Da li će u narednim godinama Kina povećavati investicije na Zapadnom Balkanu, ili će biti opreznija?

Grigoriadis: Ne verujem da će bitnije promeniti dosadašnju strategiju. No, kako se Zapadni Balkan bude približavao EU, to će biti striktniji uslovi za odobravanje kineskih zajmova zemljama regije. Ako, na primer Srbija u narednom periodu uđe u EU, pojedine kineske investicije biće revidirane, u nekim slučajevima to neće biti moguće. Da li će neke od tih mera biti retroaktivno primenjene – zavisiće od odlučnosti EU.

RSE: Međutim, Kina gradi autoput u Crnoj Gori, koja je članica NATO, a most u Hrvatskoj koja je i u EU i NATO-u.

Grigoriadis: Da, ali pravila u Srbiji i Hrvatska se razlikuju. U slučaju Hrvatske moraju da se primenjuju evropski zakoni, a kad je reč o Srbiji tamo su pravila fleksibilnija. Dakle, ovde nije bitan most sam po sebi, već okolnosti u kojima se gradi.

Radio Slobodna Evropa