NOVA DVOJEZIČNA ZBIRKA OLGE LALIĆ- KROWICKE
Izdvajamo
- Na potrebu da se uvek treba vraćati korenu duha, bića, rodoslova i izvoru svetlosti, ukazivao je i Nikola Tesla: „Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju, mogla bi osvetljavati gradove.“ Sad kad imamo električnu energiju treba braniti njen provodnik – pesmu, poeziju. Zlo ne peva, dobrota je poezija. U njenim stihovima je Tesla, kaže Olga jer, i „zemlja je samo/ njegova stanica/ na putovanju/ sa svijetlom u dlanu“. Tim svetlom je poezija zbirke „Iskra i faza“ obasjana. To će čitalac lako uočiti svestan da je Tesla naš „najbolji saputnik“ uz još jednu opasku
- „Fizika gradi (...) budući dom na nebu.“ U tom domu nema skrasnuća za zlo, ono ostaje da se đavolje sveti sebi, zanavek. Zato, poštujmo sile prirode, ljudska sila i prisila su civilizacijski otpadak od ljudskosti, poruka je ove knjige.
Povezani članci
Nažalost, paleta tmine dobija nove oblike ali njeni zločineći moraju pred strašni sud Nikolin, kad-tad ubiće ih zloupotreba njegovih pronalazaka jer, neće moći da obuzdaju vatru u kojoj će i sami izgoreti. Oni nemaju svest šta je plamen a šta vatra i da samo miran san svečoveka jeste provodnik dobrotnosti: „Vođe vladaju propali padaju“, nije svaka faza iskra dobrote. Zemlja je, shvatili mi to ili ne, „okrugla sijalica“ na koju naleću dosadni ljudski insekti. A moramo li ugasiti sijalicu da čovekoinsekti ne bi premrežili izvor svetlosti ili ćemo to svetlo zahvalno koristiti? Iz utičnice koja zemlji daje svetlo, pored Sunca (ako to neko vidi), viri „Teslin prst“. On svetli, i ovde, i piše se velikom nadom da će čovek ljubiti svetlost: „Iskusio je on mnogo gromova“.
Nova dvojezična zbirka pjesnikinje, prevoditeljice, esejistice, umjetnice Olge Lalić Krowicke: „Iskra i faza“ u izdanju Am Graphica Laćarak, na srpskom i poljskom jeziku, objavljena je nedavno.
Iz recenzije izdvajamo:
‘Poezija je misaoni provodnik koji dovodi energiju svetlosti u vreme svevreme, ali osvetljava i ono što se događa u našoj dubokoj prirodi. Iz misaone poezije govori i nauka koja je oblikovala mnoge misli a mi često mislimo da je to samo jedno prosto nadmetanje sa prirodom.
I najveći srpski i svetski naučnik, Nikola Tesla (1856–1943) ljubio je poeziju, pisao, čitao je sa svojih eksperimenata. On je i poeziju smatrao za izumitelja, stvaraoca, naučnika, a za tvorca svega, pa i poezije i nauke, smatrao je prirodu: „Ako ne znate kako promatrajte pojave prirode, ona će vam dati jasne odgovore i inspiraciju“, zapisao je Tesla.
Iz tog sveta spoznaje nastala je pesnička knjiga „Iskra i faza“ Olge Lalić Krowicke koja je inspirisana stvaralaštvom pesničke nauke Nikole Tesle. Tri Tesline misli koje su moto ove knjige, kao da ukazuju na potrebu da svaki čovek treba da oslobodi misli i vrati ih racionalnom duhu. „Moramo osloboditi misli od ograničenja koje nameće prostor i vreme“, zapisao je Tesla.
Ispisujući knjigu „Iskre i faze“ u formi minijatura (a svaka za sebe je bljesak) očituje se filozofska nit teslijane. „Menjam se uz pomoć/ dušine struje“, kaže Olga. Ona je u toj struji prepoznala ono Geteovo moguće što je Tesla ukazao i dokazao, dok je to svet video samo kao obična čudesa, poput ovog:
Mislila sam da su to svemirci,
ne to Tesla istražuje
svijetlo neba.
Koristeći blagodet tog svetla i naša pesnikinja svojim stihovima struji verujući da je dosta te energije od Tesline materije ostalo nedorečeno. Zavet je nauci i umetnosti da krene u prostor obasjanja sa verom da budućnost ne čine prave valute nego čiste duše. Iz te čistote nastaje humanizam, a dobrotu humanog ljudi, nažalost, i danas zloupotrebljavaju. Teorija izmeničnosti i naizmeničnosti pripada Teslinom humanizmu:
Humanizam je
često promenljiv
– rekla je noć Tesli.
Ovo podsećanje samo je vraćanje Teslinim izvorištima iz praizvora, potpuno ostvarenje pozitivnih ideja:
Teslino svijetlo
to je san mladog čovjeka
tama tirana.
I, ma koliko otuđenici navlačili merak čovečanstvu, ali i Teslinom ljudstvu, odbraniće nas od tmice Teslin naum. Po tom naumu peva i Olga Lalić. Za nju je Tesla svetac iz čije nam ruke „vibriraju sva polja duše“.
Sarkastično pitanje koje u pesničkoj komunikaciji Tesli postavlja Olga, dobija i odgovor koji više deluje kao nepopravljiv kuršlus na elektromreži:
Kuda ideš Nikola –
Prosvijetliti svijet
nema smisla
svijet će uvijek biti taman.
Nažalost, paleta tmine dobija nove oblike ali njeni zločineći moraju pred strašni sud Nikolin, kad-tad ubiće ih zloupotreba njegovih pronalazaka jer, neće moći da obuzdaju vatru u kojoj će i sami izgoreti. Oni nemaju svest šta je plamen a šta vatra i da samo miran san svečoveka jeste provodnik dobrotnosti: „Vođe vladaju propali padaju“, nije svaka faza iskra dobrote.
Zemlja je, shvatili mi to ili ne, „okrugla sijalica“ na koju naleću dosadni ljudski insekti. A moramo li ugasiti sijalicu da čovekoinsekti ne bi premrežili izvor svetlosti ili ćemo to svetlo zahvalno koristiti? Iz utičnice koja zemlji daje svetlo, pored Sunca (ako to neko vidi), viri „Teslin prst“. On svetli, i ovde, i piše se velikom nadom da će čovek ljubiti svetlost: „Iskusio je on mnogo gromova“:
Tesla je jedan
Nikola drugi
Nikola Tesla je skromnost.
Ali toj skromnosti treba odati poštovanje i omogućiti dostojan san jer, „Tesla je izašao ispod svjetla/ obukli su ga u mrakove davnih ljudi/ sada ne spava“. Na svetskoj pučini, nastavi li svet ovako da mračuje, sledi potop, zato Tesla „ne spava“. On i dalje veruje u svetlost, govori umirujuće, samo naizgled: „Naše vrline i naši promašaji su neodvojivi, kao sila i materija.“ Iskra nade uvodi i ovo pevanje u fazu žigosanja onih koji nisu dostojni čoveka, prirode, Boga i nauke jer sve precrtavaju zverovnom olovkom. Taj neko je na stubu srama i svog korena: „Sudbinu Srba/ sudbinu Tesle/ uvijek neko precrtava.
Na potrebu da se uvek treba vraćati korenu duha, bića, rodoslova i izvoru svetlosti, ukazivao je i Nikola Tesla: „Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju, mogla bi osvetljavati gradove.“ Sad kad imamo električnu energiju treba braniti njen provodnik – pesmu, poeziju. Zlo ne peva, dobrota je poezija. U njenim stihovima je Tesla, kaže Olga jer, i „zemlja je samo/ njegova stanica/ na putovanju/ sa svijetlom u dlanu“.
Tim svetlom je poezija zbirke „Iskra i faza“ obasjana. To će čitalac lako uočiti svestan da je Tesla naš „najbolji saputnik“ uz još jednu opasku; „Fizika gradi (…) budući dom na nebu.“ U tom domu nema skrasnuća za zlo, ono ostaje da se đavolje sveti sebi, zanavek.
Zato, poštujmo sile prirode, ljudska sila i prisila su civilizacijski otpadak od ljudskosti, poruka je ove knjige.’ (Milijan Despotović: SVETLI TESLIN PRST – Olga Lalić Krowicka: „Iskra i faza“)
————————————-
Olga Lalić Krowicka, rođena je 02.04.1980. u Šibeniku (Hrvatska), poljsko-srpskog porijekla. Diplomirala je serbokroatistiku na katedri za slavistiku Jagjelonjskog Univerziteta u Krakovu (Poljska). Stipendistkinja Ministra kulture Poljske za 2007. i 2011. godinu. Počasni građanin carskog grada Sirmium (Sremska Mitrovica, od 2014.) i laureatkinja nagrade „Misaonik”za 2014. godinu. Objavljuje svoje radove u poljskim i balkanskim časopisima i antologijama.
Prevođena na engleski, bugarski, litvanski, makedonski, rusinski, bijeloruski, ruski, slovenski, španski, albanski, rumunjski i njemački jezik. Laureatkinja petnaestak književnih nagrada, između ostalih: Prva nagrada na poljskom pjesničkom konkursu i poljske dijaspore „o lampu Ignacije Lukasjeviča” (Krosno, 2004.), glavna „Nagrada Fondacije Spartak“ na Melničkim Večerima Poezije (Bugarska, 2006.), priznanja „Zlatni krug”za afirmaciju srpske satire u svijetu, „Satira Fest (Beograd, 2010.), na III Saboru Pravoslavne Poezije za pjesmu „Pantokrator gleda” primljena je u „Zlatni venac”(Beograd, 2013.), laureatkinja međunarodne književne nagrade za kreativnost „Naji Najman”, (Liban, 2015.), glavna nagrada na „Struškim večerima poezije”za dosadašnji književni rad, (Struga, Makedonija, 2016), prva nagradu na pjesničkom konkursu „Sećanje na 1999 godinu”(Niš, 2018), Grand Prix za dramu, Bitola, Macedonia 2018, itd. Prevodi poeziju. Prevela je više zbirki pjesama i proze autora iz Poljske i sa Balkana. Objavila je oko petnaestak autorskih knjiga poezije, drame i bajku.
Bavi se također fotografijom, crtežom, slikarstvom i projektiranjem korica. Izlagala je svoje radove na kolektivnim izložbama u Srbiji i Makedoniji. Stanuje i stvara u Dukli u Karpatima (Poljska).