SNS lomača za ložača kovinske bolnice
Povezani članci
- Romeo Franz: Zemlja sve dublje tone u državnu krizu, EU mora poduzeti hitne mjere
- Srđa Popović: Simović je bio jasan – Nebojša Čović je naručilac Đinđićevog ubistva
- Podrška policajcima i zahtevi za smenu vrha RTS-a sa protesta u Beogradu
- Studije srpskog jezika posle dve decenije u Prištini
- AMBASADA SAD-a o veličanju monstruma i silovatelja Make Radića od strane HDZ-a: “Veličanje ratnih zločina i zločinaca nema mjesta u civilizovanom svijetu”
- Građani Opina: Napadnuti smo od fašista
Ovo je priča o ložaču kovinske bolnice koga je spržila vatra naprednjačkog gneva, jer nije hteo da bude njihov član. Ložač je hteo da bude samo- ložač. Kako je i zašto samo posle dvadeset dana dobio otkaz, Aleksandar Topalović govori za Pančevo SI TI.
“Bez posla sam ostao u decembru prošle godine. Krenem posle Nove godine da tražim posao. Razgovarao sam sa direktorom bolnice od koga saznajem da ima jedno mesto i da će se raspisati konkurs (dr. Neven Žikić, direktor Neuropsihijatrijske bolnice u Kovinu, napomena nov.). Javim se na konkurs. U međuvremenu, to je trajalo oko sedam dana, dobijem ponudu da se učlanim u Srpsku naprednu stranku. Odbijam da se učlanim…”
Od koga dobijate ponudu?
“Pa, preko posrednika. Nisam dobio direktno. To sam odbio makar ne dobio posao…”
Jeste li vi to njima rekli?
“Jesam. Rekao sam to odmah. Neću da budem član, pa makar ne radio nikad više. Ne mogu da se učlanim u stranku, u kojoj su ljudi nepismeni. Da ne pričam, da imaju kupljene diplome.
Šta je bilo posle?
“Posle sedam dana, koliko je trajao konkurs, dobio sam poziv da se zaposlim. Bez obzira na sve- na moju političku opredeljenost, i tako počnem da radim…”
Bez rešenja o prijemu?
“Ne, ne. Dobio sam pismeno rešenje da sam primljen. Počeo sam da radim kao radnik, u toplani bolnice. Obično radno mesto. Radi se u smenama. Nije neka funkcija. Za taj posao imao sam sve potrebne kvalifikacije. I tako sam radio dvadeset dana…”
A posle?
“Posle dvadeset dana direktor mi kaže: “Moram da te otpustim”. Što, pitam ga. Obrazloženje: prestala je grejna sezona. Nema više potrebe za tim radnim mestom. I osmog marta dobijam rešenje o otkazu…”
Sve sa pečatom bolnice i potpisom direktora?
Da. da. A sve zbog toga što nisam hteo da se učlanim u SNS. Rešenje o radu je bilo na odredjeno vreme. Na tri meseca. A oni mi posle nepunih mesec dana dali otkaz…”
Kako vi to objašnjavate? Da li vam je skrenuta pažnja da ne prisustvujete građanskim protestima. Saznali smo da se radnici tako ucenjuju?
“Nije mi to rečeno. Pa, dobro skrenuta mi je pažnja da ne “talasam”. Da ne izazivam gnev u političkoj partiji koja danas vlada. I stvarno nisam išao na proteste. Nisam ni komentarisao na društvenim mrežama. Ali nisam ni hteo da se učlanim u SNS. I tako je bilo…”
A porodica? Žena, deca?
“Deca su išla. Da. Žena nije. Jednostavno, nisam bio politički podoban.”
Da li to doživljavate kao odmazdu?
“Ne znam. To je eto nešto kao pokazivanje sile i moći… To ja mislim.”
Naćićete drugi posao?
“Nema šanse. Ovi što su na vlasti neće da me prime nigde. Vlasnici privatnih firmi plašiće se da me prime zbog pretnji, kontrole, inspekcija … To svi znaju. Kovin je mala sredina. Mi se znamo. Odnekud je došlo naređenje da se otpustim i tačka…Uglavnom, ko hoće da se zaposli, mora prvo da se učlani u SNS, da otvori nalog na društvenim mrežama, da komentariše. Ja sam rekao da to neću. Bolje da me nisu ni primili. Nego ovako nema posla. Ili da su, bar, ispoštovali ona tri meseca.
Odakle je došlo naređenje da vas otpuste?
“Ja to ne znam. Moje je mišljenje da je to neko pokazivanje, kao što sam rekao, sile i moći. Ne znam da li će to neko da demantuje. Samo znam da posle ovog razgovora ja neću moći nigde da se zaposlim”, rekao nam je Aleksandar Topalović.
Napomena autora: Otkud to da u kovinskoj bolnici grejna sezona prestaje osmog marta, umesto prvog aprila? To znači da će u ova hladna martovska jutra i dane bolesnici i osoblje morati da duvaju u prste da se ugreju.