ENG
Foto: Yuri Cortez/AFP
Opozicioni lider u Venecueli Juan Guaido (Huan) rekao je da bi razmotrio amnestiju za predsjednika Nicolasa Madura (Nikolas) ukoliko se on povuče sa vlasti.
Guaido, Madurov politički protivnik koji se proglasio za privremenog predsjednika Venecuele, rekao je u intervjuu televiziji Univision da se obraća svim sektorima, uključujući vojsci, radi okončanja krize.
On je napomenuo da je slična amnestija imala ulogu u demokratskoj tranziciji u Čileu.
“Kada dođe trenutak, razmotrit ćemo to. Ove amnestije su na stolu za sve one koji su spremni obnoviti ustavni poredak”, rekao je Guaido.
Guaido je obećao da će održati slobodne izbore “da bi se brzo krenulo u prevazilaženje ove krize”.
Borbeni Nicolas Maduro je prethodno u rekao u obraćanju Vrhovnom sudu da se neće povući i da “nikada neće odustati od obaveza prema domovini”.
Nicolas Maduro je inaugurisan 10. januara. Sjedinjene Države i države iz Grupe Lima, osim Meksika, odbile su priznati Madurov ponovni izbor za predsjednika.
SAD i više od deset latinoameričkih država, kao i Kanada i Velika Britanija, podržale su Guaida.
Rusija je osudila vanjsku podršku lideru opozicije kao kršenje međunarodnog prava i napomenula da to vodi “direktno u krvoproliće”. Kina, Meksiko i Turska takođe su podržali Madura.
Američki State department je naložio određenom broju diplomata i osoblju Ambasade SAD-a u Venecueli da napuste tu zemlju iz sigurnosnih razloga. State department je naveo da će Ambasada SAD-a u Karakasu ostati otvorena.
Nicolas Maduro je ponovo izabran za predsjednika 20. maja 2018. nakon prvog šestogodišnjeg mandata. Veći dio opozicije je bojkotovao izbore na kojima je zabilježen mali odziv birača.
Duboka politička i ekonomska kriza potresa Venecuelu kojoj je SAD uveo sankcije.
Dramatični događaji u Venecueli uslijedili su u vrijeme održavanja masovnih protesta protiv Madura, koga mnogi smatraju odgovornim za veliku ekonomsku krizu.
Hiperinflacija, nestanci električne energije i nestašice osnovnih namirnica doveli su do iseljavanja miliona ljudi iz Venecuele.
I nezadovoljstvo u redovima vojske raslo je kako se ekonomski kolaps produbio. Sigurnosne snage su prošle godine mučile na desetine vojnika optuženih za subverziju, prema grupama za ljudska prava, a povećana su i zadržavanja zbog dezerterstva.
