Zamrznuti konflikti

Izdvajamo

• . I dok su se balkanski bogovi rata dogovarali oko razmena i preseljenja ili dogovarali nove projekcije granica, a njihovi „ljudi na terenu“ izvodili svoje krvave „radove“, dotle su građani ex Juge bili prisiljeni da, zbog planova i ciljeva ratnih profitera i ostale bande, napuštaju svoje kuće i da beže srećni jer su spasili žive glave. Veliku većinu ovih isprepadanih i zbunjenih ljudi činili su građani koji nisu imali pojma da su zamenjeni i humano preseljeni na druge teritorije gde će biti nacionalano homogeniji i kao narod kompaktniji jer na tim razmenjenim teritorijama neće biti onih „drugih“ da ih ugrožavaju i kvare njihove snove o sopstvenom i nacionalno-čistom carstvu. I tako su šenlučili razni balkanski majstori smrti dok nisu našli pravu projekciju za koje su potrošili mnogo restoransko-kafanskih salveta, gde su crtali te projekt-granice - i koje su skupo plaćane krvlju i svekolikom nesrećom građana te toliko-prokazane-tamnice naroda tzv. Jugoslavije.

Povezani članci

• Buden za N1: Nova generacija nema što izgubiti osim okova
• Banket od bankrota
• Jelena Milić: Reket u srcu
• Danas završni dan obilježavanja rođendana eMTeeM – a
• POLITIKA BUMERANGA
• Početak suđenja Dušanu Lončaru, komandantu JNA optuženom za zločin u Lovasu

Foto: gettyimages

Pa kako to, pitaće se neko, da posle toliko godina (skoro tri decenije) ratova, progona, ekonomske propasti i svekoliko-ostalih užasa tranzicije i privikavanja na mirnodopske uslove života, još uvek na Balkanu tako dobro prolaze hard core naci-bardovi i šovinisti radikalno-tvrde linije koji bi koliko sutra ponovo, bez trunke savesti i kajanja – naprotiv, prolivali tuđu krv za svoje ciljeve?                           

Humana preseljenja… Teritorijalna razgraničenja… Razmene teritorija… Granične projekcije… Aman zaman više ljudi, dokle? Sve ove navedene stavke nisu bile ništa drugo nego eufemizmi za ratove, progone, ubijanje, rušenje i paljenje imovine diljem naše bivše Jugoslavije. I dok su se balkanski bogovi rata dogovarali oko razmena i preseljenja ili dogovarali nove projekcije granica, a njihovi „ljudi na terenu“ izvodili svoje krvave „radove“, dotle su građani ex Juge bili prisiljeni da, zbog planova i ciljeva ratnih profitera i ostale bande, napuštaju svoje kuće i da beže srećni jer su spasili žive glave. Veliku većinu ovih isprepadanih i zbunjenih ljudi činili su građani koji nisu imali pojma da su zamenjeni i humano preseljeni na druge teritorije gde će biti nacionalano homogeniji i kao narod kompaktniji jer na tim razmenjenim teritorijama neće biti onih „drugih“ da ih ugrožavaju i kvare njihove snove o sopstvenom i nacionalno-čistom carstvu. I tako su šenlučili razni balkanski majstori smrti dok nisu našli  pravu projekciju za koje su potrošili mnogo restoransko-kafanskih salveta, gde  su crtali te projekt-granice – i koje su skupo plaćane krvlju i svekolikom nesrećom građana te toliko-prokazane-tamnice naroda tzv. Jugoslavije. I naravno, posle nekoliko godina ratnog razaranja i prevelike međusobne mržnje nekada bratskih naroda, dogovorene su granice i uspostavljene teritorije koje su, nakon “čišćenja” od nepoželjnih nacionalnih elemenata, naseljene građanima koji su takođe od nekuda proterani ili ih je pak “ubedilo” da će im život biti mnogo lepši i bolji ukoliko za komšiju više ne budu imali “zle Srbe”, “ustašoidne Hrvate” ili “fundamentalističke Muslimane”. Neki od tih projekt-majstora nisu više među živima, a neki, bogami, i danas su živi i aktivni, a i ne odustaju od svojih planova novih podela i razmena; neki su i odgovarali zbog svojih planova, i njihovih izvođača radova  na terenu,  pred Haškim sudom pa su i osuđeni na kazne zatvora po haškim “kazamatima” ili pak diljem Evrope; neki su se i izvukli i nemaju problem  sa tim da i dalje šire svoje veliko-nacionalne ideje koje su, opet, uvek povezane sa određenim teritorijalnim pretenzijama; neki od njih su držali ili pak drže tribine i druže se sa svojim istomišljenicima pa razmenjuju mišljenja i različita iskustva iz svoje bogate karijere; neki su svoje nacional-šovinističke agende uvrstile u političke programe i tako grade karijere političara koji čuvaju tekovine nacionalnog “oslobođenja” od – onih- što su nas- oduvek -ugrožavali, a koliko vidim ne ide im loše – što su ubeđeniji i vispreniji u svojim idejama/projekcijama to su i zapaženiji i bolje prepoznati od svojih budućih glasača i simpatizera.

Pa kako to, pitaće se neko, da posle toliko godina (skoro tri decenije) ratova, progona, ekonomske propasti i svekoliko-ostalih užasa tranzicije i privikavanja na mirnodopske uslove života, još uvek na Balkanu tako dobro prolaze hard core naci –bardovi i šovinisti radikalno-tvrde linije koji bi koliko sutra ponovo, bez trunke savesti i kajanja – naprotiv, prolivali tuđu krv za svoje ciljeve? E pa, naivni i neupućeni građanine, koji postavljaš ovakvo ili slično pitanje, moraš znati da je ovde, na Balkanu, još uvek prisutna ratna psihoza koja se planski raspaljuje i utišava prema planovima vlasti, bilo da se radi o Hrvatskoj, Srbiji, BiH i sl. Dakle, ako vlasti odgovara da se podiže ratna tenzija i širi retorika mržnje prema “vekovnim i osvedočenim” neprijateljima onda ona započinje svoju već dobro pripremljenu i razrađenu šemu gde se histerično optužuju oni drugi, zna se već koji, za neprijateljsko delovanje ili  pokušaj rušenja ustavnog poretka ili kako već to vlast okarakteriše, a onda se to distribuira putem nacionalnih medija koji, poput truba jerihonskih, histerično počnu da obznanjuju građanima tajne planove ili pak konkretne akcije neprijateljskih elemenata koji se, opet, češće nazivaju svojim “pravim” imenom: Srbi, Hrvati, Muslimani itd. Nemaju nikakav problem, a niti im prete neke sankcije ukoliko poličari i glasnogovornici nacional-šovinizma svoje uvek budne neprijatelje nazivaju ustašama, četnicima i sl. jer to su, u stvari, “pravi”  nazivi koji oslikavaju karakter, potrebe i aspiracije onih drugih što žive samo za to da nas mrze, olajavaju, čine zlo i sve što mogu kako bi nas ocrnili i doveli u podređen položaj. I već je postalo pravilo da kada god se potegne neka nezgodna tema o lošoj društveno-ekonomsko situaciji, na primer, najedanput vlast menja ploču ili okreće ćurak naopako i započinje ofanzivu protiv “mrskih Srba” ili, sa druge strane “dokazanih ustaša” a o Šiptarima i da ne pričamo…

Nadam se da će ove poslednje i sve češće spominjane projekcije/korekcije granica između Kosova  i Srbije, u pregovorima između srpske i albanske strane, ostati samo to – projekcije i da zbog tih korekcija neće ponovo doći do sukoba i “humanih preseljenja”. Ne moraju ti sukobi da se dese odmah, ali u bliskoj ili daljoj budućnosti mogu neki nacional-dušebrižnici da se ponovo sete istorijske “nepravde i nesreće” koju je doživeo njegov narod, pa da ponovo otpočnu kampanju za mobilizaciju branitelja nacionalnih interesa i tako prizovu novu nesreću. Daj bože da se obe strane dogovore, pa ako treba i putem razmena teritorija, ali neka se dobro zamisle da li je i koliko je to u interesu očuvanja mira i stabilnosti u ovom prenemirnom regionu… O tome trebaju da misli i međunarodni faktori koji imaju uticaja i mogućnosti da utiču na konačan dogovor srpsko-albanskih pregovarača. Sve je bolje od “zamrznutog” konflikta ili, daleko bilo, novih balkanskih ratova…