Srpskim socijalistima bliži Milošević od Internacionale

Povezani članci

• General sa Jugoslavijom u srcu
• POD LUPOM: Otvorenost podataka u oblasti izbora je nedovoljna
• Koncesijske manipulativne mogućnosti
• Obilježavanje godišnjice zatvaranje logora Heliodrom 19. marta
• Izbori prve nedelje u maju svake 4 godine
• Agresija na Ukrajinu probudila je bol Bosne i Hercegovine

Dačić je 2008, godinu nakon smrti Miloševića, rekao da će SPS u kratkom roku doći do Socijalističke internacionale (Foto: Dačić na memorijalu Miloševiću 2007.)

Početni entuzijazam za ulazak Socijalističke partije Srbije (SPS) u Socijalističku internacionalu iz 2008. godine, kada je ova partija aplicirala za članstvo i ušla sa Demokratskom strankom u Vladu Srbije, očito je odavno splasnuo, kako kod evropskih partnera, tako i kod samih socijalista. Socijalisti danas kažu da im je prioritet Partija evropskih socijalista, koja okuplja socijalističke partije u Evropskom parlamentu.

Lider SPS-a Ivica Dačić je 2008. godine izrazio očekivanje da će ova partija u kratkom roku preći tri etape članstva – status posmatrača, pridruženog i punopravnog člana. Deset godina kasnije SPS nije stigao ni do prve etape u Socijalističkoj internacionali.

“Svojevremeno kada nas je interesovalo da nam dostave uslove, pod pretpostavkom da uslovi i kriterijumi važe podjednako za sve, nama je stavljeno do znanja da se očekuje od SPS-a da se odrekne nasleđa Slobodana Miloševića”, kaže Nataša Gaćeša, internacionalna sekretarka SPS-a.

Ona dodaje da u međuvremenu Socijalistička internacionala nije ni blizu toliko interesantna međunarodna organizacija koja okuplja partije levice.

“I naš prioritet je Partija evropskih socijalista i sve što se dešava na državnom nivou sa priključivanjem Srbije EU. Mi ostajemo otvoreni za saradnju sa Socijalističkom internacionalom, mi njih ne ucenjujemo ni na koji način. A to što oni nalaze za shodno da bilo kojoj partiji, koja dnevno brani interese građana i građanki u Evropi, postavljaju specijalne kriterijume to više govori o njima nego o Socijalističkoj partiji Srbije”, kaže Gaćeša.

Za razliku od Dačićevih socijalista, Socijaldemokratska partija Srbije (SDP Srbije), na čijem čelu je Rasim Ljajić, vicepremijer i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije, primljena je krajem juna u Socijalističku internacionalu u svojstvu člana posmatrača i to samo 18 meseci nakon aplikacije.

“Osamnaest meseci deluje da je vrlo brzo nakon apliciranja međutim, pre toga je jedan ozbiljan i izuzetno dug rad prethodio da bi mi uopšte došli kao stranka u tu poziciju”, kaže Vojin Vučićević, internacionalni sekretar SDP Srbije.

Za čelnike Socijalističke internacionale prijem SDP Srbije, kako je tada rekao generalni sekretar Luis Ajala, je potvrda jasnog ideološkog opredeljenja i svega onoga što je SDP Srbije učinila na polju jačanja demokratije, društvene solidarnosti, socijalnog dijaloga i poštovanja ljudskih prava.

“Ovo je jedno priznanje nama i našem internacionalnom radu, a i ostale stranke koje pokušavaju da uđu u razne međunarodne organizacije znaju koliko je teško doći do takvog statusa i koliki je značaj da budete deo jedne takve velike međunarodne porodice”, navodi Vučićević.

U ovoj najmlađoj članici SI ne žele da komentarišu zahtev SPS-a, inače svog koalicionog partnera, koji se nalazi na čekanju već deset godina.

Kada su aplicirali, lider socijalista Ivica Dačić govorio je da realnu pretpostavku da će odluka biti pozitivna daje to što su zahtev socijalista podržali predsednik SI, lider grčkog PASOK-a Jorgos Papandreu, nemačka Socijaldemokratska partija, španska Radnička socijalistička partija i niz drugih najvećih srodnih partija u Evropi. Šta se u međuvremenu dogodilo – na taj upit RSE nije dobio odgovor od čelnika Socijalističke internacionale koji se, kako nam je rečeno, nalaze na godišnjem odmoru.

Na kongresu SI u Atini, početkom jula te 2008. godine kada je SPS aplicirao, tadašnji predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić govorio je da “današnji SPS i SPS budućnosti dele iste vrednosti koje ujedinjuju sve članice Socijalističke internacionale”. Tadić je rekao i da “prošlost ne mora da određuje i budućnost jer, u suprotnom, nikada ne bi bilo prostora za prevazilaženje nesuglasica i za pomirenje”. Pojedini analitičari su tada to zalaganje Borisa Tadića videli kao deo dogovora između njega i Dačića o formiranju vlade Srbije, ali i kao rezultat nešto kasnije potpisane Deklaracije o pomirenju demokrata i socijalista. Vlada u Beogradu formirana je neposredno nakon tog Kongresa SI, odnosno 7. jula 2008. godine.

Danas socijalisti upravo u demokratama, koji su se pridružili Internacionali pomenute 2008. godine, vide prepreku za svoje članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji. Nataša Gaćeša je svojevremeno rekla da pozivi na sastanke Socijalističke internacionale ne stižu otkako je SPS ušao u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom 2012. godine otkazujući dotadašnju saradnju Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci.

Jovana Majstorović, internacionalna sekretarka Demokratske stranke (DS), koju je Tadić odavno napustio i formirao svoju partiju, kaže međutim da demokrate nisu jedina brana prijemu socijalista već čitav niz socijaldemokratskih partija koje ih znaju iz 90-godina a danas budno prate njihovo političko delovanje i retoriku.

“Razlozi zbog kojih je prijem Socijalističke partije Srbije u Socijalističku internacionalu bio neprihvatljiv, kako za Internacionalu tako i za Demokratsku stranku, su mnogobrojni a prisutni su i danas upravo zbog činjenice da nije načinjen pozitivan pomak. Naprotiv, sve češće se pominje ili potencira Slobodan Milošević i period 90-ih u pozitivnom kontekstu”, navodi Majstorović.

Još prilikom apliciranja SPS je naišao na oštro protivljenje socijaldemokratskih partija iz regiona. Mediji su preneli da je predsednik SDP BiH Zlatko Lagumdžija napustio Kongres SI u Atini 2008. godine u znak protesta zbog dolaska lidera SPS-a Ivice Dačića. Kakav je danas stav ovih partija?

“Ja se ne bih zadržavao na povijesti, ja bih rađe gledao u sadašnjost i u budućnost”, rekao nam je Domagoj Hajduković, međunarodni sekretar Socijaldemokratske partije Hrvatske, doduše iznoseći svoje mišljenje jer kaže da stranačka tela nisu zauzela stav o ovom pitanju.

On napominje da članice SI neguju i podržavaju u svom političkom radu određene zajedničke vrednosti poput ljudskih prava, dostojanstva pojedinca i slično.

“Što se tiče hrvatske perspektive, na zahtjev nemamo ništa protiv i moći ćemo raspravljati o eventualnoj podršci ulasku SPS-a u SI onoga trena kada dokažu da te vrijednosti zaista i zastupaju. Dakle, ne samo na deklaratornoj razini, već i na onoj delatnoj, provodeći te politike i te vrijednosti ugrađujući ih u svoje politike u srpskoj unutarnjoj politici”, navodi Hajduković.

Na pitanje zašto je zahtev SPS-a deset godina na čekanju Hajduković kratko kaže da to ne može da komentariše.

“To bi trebao raditi neko iz SI, no očito imam istomišljenike u SI i očito tu postoji neki problem”, zaključuje Hajduković.

Iako je lider SPS-a Ivica Dačić još 2009. godine za nedeljnik NIN rekao da se “na međunarodnom planu umnogome promenila slika o stranci” izgleda da to nije dovoljno. Socijalisti već godinama ponavljaju da se ne odriču Slobodana Miloševića.

“Ne znam zašto bi se bilo ko igrao, uslovno rečeno, boga”, kaže Nataša Gaćeša na pitanje zašto socijalisti zahtev za odricanjem od Miloševićevog nasleđa vide kao ucenu.

“Nema niko pravo o istoriji da sudi na taj način da ucenjuje dnevne, nedeljne, mesečne ili godišnje aktivnosti bilo koje partije. Svaka partija (levice, desnice, centra) ima po nešto u svojoj istoriji što je za istoričare, a punopravni su članovi Socijalističke internacionale. Jasno je da postoji neka produžena ruka koja upravlja time i čije su interesi presudni”, ocenjuje Gaćeša.

Po neko od socijalista će reći da se ne slaže baš sa svime što je on radio, uglavnom se zaklanjajući iza stava da će sud o Miloševiću dati vreme i istoričari. Potpredsednica SPS-a i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, u nedavnoj izjavi dnevnom listu Blic, konstatovala je da se “stvari već sada relativizuju”.

Već neko vreme prisutno je relativizovanje nedavne prošlosti čime se anuliraju dometi Petog oktobra kada je srušen Miloševićev režim. I u tome, reklo bi se, od socijalista više prednjače funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke, čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Šta bi onda značilo članstvo SPS-a u Socijalističkoj internacionali?

“Na jednom simboličkog nivou to bi bila jedna od najnižih tačaka Socijalističke internacionale”, mišljenja je Stefan Aleksić, antropolog i novinar portala Mašina.

“Devedesetih godina Socijalistička partija Srbije je bila vladajuća partija u Srbiji i bila je jedna od partija koje su bile glavni politički igrač u trenutku kada su se na Balkanu vodili ratovi. I to je jedno ozbiljno problematično nasleđe s kojim SPS nikad nije želeo da izađe na kraj. Oni se i dan danas pozivaju na Miloševića i tako dalje i tako dalje”, navodi Aleksić.

Socijalistička internacionala je svetska organizacija socijaldemokratskih, socijalističkih i radničkih partija koja trenutno okuplja 140 političkih partija i organizacija sa svih kontinenata. Stefan Aleksić ocenjuje da je ova organizacija sve manje socijalistička. Za sam SPS, kao potencijalnog kandidata za SI, kaže da u Vladi Srbije sprovodi veoma neoliberalne reforme.

“U toj SI trenutno postoji veliki broj veoma problematičnih stranaka za koje se nikada ne bi moglo reći da su socijalističke niti da potiču niti da proizvode, makar i okvirno, politike leve orijentacije. Tako da od njenog naziva možda možemo da ostavimo ovo Internacionala jer to jeste jedno internacionalno udruženje stranaka određene političke provinijencije međutim, sve manje i manje je socijalizma u toj Socijalističkoj Internacionali. Toliko da se sad već nalazi gotovo isključivo u nekim tragovima i natruhama”, ocenjuje Aleksić.

Na čelu SI od 2006. godine je bivši premijer Grčke Jorgos Papandreu.

RSE