“Za sve naše nedaće Tito je kriv, čak i za Francusku buržoasku revoluciju snosi deo krivice“

Povezani članci

• Sred pušaka, bajoneta
• Kad Lagumdžijin drug Mićo brani Srpsku…
• Bilježnica Robija K.: Rasa i noć
• Glup i gluplji
• Hrvatski trolist
• Oprosti nam, Fatima

Tito je kriv za Sremski front, Tito je kriv za epopeju na Sutjesci, za Igmanski marš. Tito je kriv za stradanje Hrvata u Bleiburgu, Tito je kriv za masakar Albanaca u Baru. Tito je kriv za iseljavanje Srba sa Kosova, za kolektivizaciju, komasaciju, aradnociju, agrarnu reformu. Tito je kriv, Tito je kriv, kriv, kriv…

To su samo neke od optužbi koje se upućuju na Titovu adresu diljem teritorije bivše i drage nam SFRJ – Titov Jugoslavije. Hoću i ja da se pridružim puku optuživača, zašto ja da budem izuzetak, pa nastavljam:

Tito je “kriv“ za industrijalizaciju zemlje. Tito je “kriv“ za odvajanje Jugoslavije iz Socijalističkom bloka (iz Staljinovih kandži). Tito je “kriv“ za izgradnju moderne vojske, policije, državnog aparata. Tito je “kriv“ za razvoj samoupravaljanja (najveći stepen dostignuća radničkih prava). Tito je “kriv“ za bratstvo i jedinsitvo među osamnaest nacija i nacionalnosti u SFRJ. Tito je “kriv“ za izgradnju škola, obdaništa, fabrika, fakulteta, hidrocentrala, elektrana na ugalj, atomskih centrala, bolnica, autoputeva, pruga, radničkih odmarališta, Tito je “kriv“ što je jedna ratom opustošena zemlja, jedna agrarna-ruralna država dostigla stepen srednje razvijenih savremenih država sa jednim modernim društvenim uređenjem. Tito je “kriv“ što je poražen fašizam, što smo putovali širom sveta bez viza i bilo kakvog ograničenja. Tito je “kriv“ što nismo imali javnih kuhinja. Tito je “kriv“ što je postigao visoko poštovanje u svetu, to što su na njegovu sahranu prisustvovali najviši državni predstavnici 109 zemalja, odnosno 127 državnih delegacija…

Ah koliko je “kriv“ taj Tito! On je “kriv“ što su “demokratske vlasti širom bivše Jugoslavije, uporopastili privredne gigante: Litostroj, Hromos, RIZ, Rudi Čajavec, TAM, FAP, Crvenu Zastavu Kragujevac (250.000 vozila godišnja proizvodnja), Vlado Bagat, Borova, Zmaj, EI, Genex, Energoprojekt, Azotaru, MIN… Za sve on je “kriv“!

Neću se čuditi ako uskoro počne  i vreme da se računa po Titu, tj. pre Tita i posle Tita, kao p.n.e i p.n.e – pre nove ere i posle nove ere. Sve negativnosti za vreme Tita, a pozitivnosti pre Tita i posle Tita!

Toliko sa mojim optužbama dragi čitaoci, imam ja obzir, neću da vas zamaram više, inače spisak mojih optužbi bio bi mnogo duži.

O mrtvima sve najbolje

Postoji još od vremena Rimljana jedna izreka: o mrtvima sve najbolje, ali ko još čita latinsko pismo i izreke, živimo u doba optužbi komunizmu i sve što podseća ljude na to vreme. Čak i nekadašnji ugledni komunisti, postali su najveći antikomunisti, prave tužibabe. Sada su postali najvernosniji vernici, Pojavljuju se u prvim klupama crkava u vreme molitve ili mise, odnosno prvim safovima u džamijama, tu cik iza imama-hodže. Pravi kameleoni.

U nastavku tekst koji je objavljen 12/08/2018.g. u listu Kurir, a preuzet iz Politike, objavljen dana ranije.

Foto: Profimedia

Političke igre

TITO JE POKLONIO ALBANCIMA 670 SRPSKIH NASELJA: Evo kako je duplirao teritoriju

Politika 11.08.2018. 18:29h  

Broz je 1946. proširio južnu srpsku pokrajinu nauštrb centralne Srbije. Na postojećih 15 opština dao im je još 15, i tako duplirao veličinu KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je, govoreći o problemu Kosova, kazao da ni Kopaonik nije pod našom upravom pošto 180 metara od Pančićevog vrha patrolira Kfor.

foto: Marina Lopičić

– Ljudi u Beogradu, recimo, ne znaju da mi nemamo Kopaonik pod svojom upravom, tamo svakog dana nedaleko od Pančićevog vrha možete videti Kforove patrole – rekao je Vučić.

Evo kako je do toga došlo. Josip Broz Tito je 1946. proširio granice južne srpske pokrajine nauštrb centralne Srbije. 

Duplirana teritorija

Južna srpska pokrajina je do tada obuhvatala samo 15 opština, Tito im je pridodao još 15 i tako duplirao veličinu Kosova.

Tako, umesto da Srbija brani 5.196 kvadratnih kilometara, koliko je nekad iznosila površina Kosova, danas se bori za 10.908 kvadratnih kilometara, koliko iznosi površina južne pokrajine posle ove Titove odluke.

Broz je Kosovu pripojio opštine: Vitina, Gnjilane, Gora, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Kamenica, Kosovska Mitrovica, Novo Brdo, Istok, Peć, Prizren, Lešak, Podujevo, Leposavić i Štrpce, a koje su do tada pripadale staroj Srbiji. Time je Kosovu praktično pripojeno i pola Kopaonika – Lešak, Vračevo, Jarinje, Belo Brdo i još na desetine naselja, sela i zaselaka koji su odvajkada bili deo Srbije.

Na taj način, Kosovo je od postojećih 708 naselja od Tita “na poklon” dobilo još 670 naselja, što je bilo 10,23 odsto teritorije centralne Srbije.

Poklanjanje zemlje

Zašto su komunisti to uradili nema jedinstvenog stava. Dok jedni tvrde da su tim projektom želeli da povećaju broj Srba na Kosmetu, drugi navode da je u pitanju klasično poklanjanje teritorije Srbije Albancima.

– Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je tom politikom tzv. teritorijalnog menadžmenta u stvari pokušana “pacifikacija neprijatelja, odnosno Albanaca” na Kosovu.

foto: Fonet, Media Centar

Projekat pripajanja opština iz centralne Srbije, gde je živelo većinski srpsko stanovništvo, vođeno je idejom da se poveća broj Srba na Kosmetu. To je bio pokušaj da se promeni demografska slika na KiM u korist Srba.

Istoričar Kosta Nikolić navodi da su komunisti u periodu od 1958. do 1963. pripojili AP Kosovo i opštine Lešak, Leposavić i Zubin Potok.
– Sve to je rađeno pod plaštom navodnog bratstva i jedinstva, a u stvari je to bilo davanje državne teritorije Srbije drugima. Neozbiljno! Nisu oni razmišljali nikad o srpskim interesima, već kako da smanje Srbiju.

Dileme
Uloga Stambolića i Krcuna

Otcepljenje dela Raškog okruga i njegovo pripajanje KiM pripisuje se Petru Stamboliću. Zvanično obrazloženje za pripajanje srezova Leposavić i Lešak 1959. bilo je da taj deo gravitira ka Mitrovici zbog rudnika.

Stvarni razlog, navodno, bilo je obezbeđivanje dovoljno glasova za izbor Stambolića među delegate Savezne skupštine. Stambolić je tvrdio da je to uradio Slobodan Penezić Krcun “da bi povećao broj Srba u pokrajini”, koja to još nije bila.

———————————————————————————————————————————————————————-

Optužbi mnogo, dokaza nigde!

 Izvori su rekla-kazala. Znam iz pouzdanih izvora, čuo sam, tako se priča, iz tajnih dosiea i mnogo drugih budalaština, jednom rečju, laži i paralaži.

Istina je sasvim drugačija, ona nije sakrivena, može svako ko se interesuje lako da nađe verodostojnu dokumentaciju o osnivanju i utvrđivanju granica AKMO, kanije SAPK, Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo.

Odluka o tome, da  Kosovo i Metohija ulaze u sastav Republike Srbije i Federalne Demokratske Jugoslavije je doneta u CK KPJ na zasedanju 16-17 februar 1945.g.  tj. partijska odluka. Od 08 do 10 jula 1945.g. u Prizrenu je održana Skupština AKMO gde je odlučeno da Kosovo i Metohija budu u sastavu Srbije, a u okviru Jugoslavije kao Autonomna oblast (niži stepen autonomije). Ovu odluku je potvrdio AVNOJ-a u avgustu iste godine.

Nadležnost AKMO je utvrđena na teritorijma srezova na kojima je imala uticaj Oblasni komitet Kosova i Metohije KPJ. Predsenik komisije je bio Crnogorac iz Peći, Krsto Popivoda. Granice su kasnije, 1956. godine pomerene na severu. Zubin Potok, Leposavić i Lešak pripojeni Kosovu. Zvanično objašnjenje tadašnjih vlasti jeste da, u tom delu zemlje stanovništvo gravitira ka Kosovskoj Mitrovici kao ekonomskom i administrativnom centru, pa je bolje za građane da budu povezani sa K. Mitrovicom nego Raškom.

Što se tiče povratka kolonista na Kosovo, sadašnje priče i kuknjava nemaju veze sa istinom. Zvanični stav Komunističke partije je bio da, kolonistima kojima je bila davana u vlasništvo obradiva površina-zemljište iz državnog vlasnišva (posle Balkanskih ratova napušteno zemljište izbeglih turskih aga i begova postalo državno kao i utrine), da se ponovo daje njima ako žele da se vrate i da žive gde su bili i do okupacije države 1941.g. Na posedima koji su oduzeti od drugih vlasnika, nije dozvoljen povratak. Tako da, preko 15 hektara oduzetog zemljišta od siromašnih albanaski seljaka nije ponovo dato kolonistima.

U moje selo nisu mogli da se vrate 7 kolonističkih porodica, jer su njihove kuće i obradivo zemljište bili oduzeti na silu od seljana i davani kolonistima 1935. godine. Mome dedu su oduzete tri parcele kvalitetnog zemljišta, kvalieta prve klase u 1935. u korist došljaka kolonista. Novi “vlasnik“ je doveo porodicu 1937. g. tako da je moj deda dve godine obrađivao zemljište novog “suseda“ na polici. On je sejao, žnjeo, vršio žito koje su podelili na ravne časti, ali je mome dedu pripala plus slama u celini.

Postoji uredna službena dokumentacija o tome, Službeni listovi, Službeni glasnici, partijske odluke pa i doktorske disertacije rađene na ovu temu, ali dežurne Titove tužioce, to ne zanima, za njih dokumenti nisu važni, važno je šta čaršija traži.