Bilježnica Robija K.: Pitanje smrti

Autor/ica 👤Viktor Ivančić 24.1.2018. u 14:11

Povezani članci

Moj dida sa Šolte je bijo kod nas doma u Splitu. Dida je ujutro sidijo u kužini i gledao je u čikaru sa kavom. Moja mama je stavila na stol kogomu i čikaru za sebe. Dida je piljio u polumisec od pjene i čekao je da mu se kava oladi. Mama je njega pitala: „Šta si se ti tako zamislija? Jel sve okej?“ Dida je rekao: „Sve okej… Samo u zadnje vrime previše razmišljan o smrti!“ Mama je rekla: „Ajme, čako, pa ne smiš tako!“ Dida je rekao: „Zašto ne smin? Meni se čini da mi je to dobro!“ Mama je pitala: „Zašto bi ti to bilo dobro?“ Dida je rekao: „Zato šta je nikako ne mogu skužit! Ja san, ćerce, većinu stvari u životu svatija, al smrt nikako ne mogu dokučit! Šta više o njoj mislin, sve mi je dalja!“ Onda je dida nagnijo se prema mami i rekao je: „A dobro je šta mi je smrt sve dalja, jel tako?“

Moja mama je vrtila sa glavom i rekla je: „Čako, čako, nekad si, majkemi, ka malo dite…“ Onda je moj tata ugibao u kužinu. Tata je pitao: „Zašto je fosilac ka malo dite?“ Mama je tati sipnila kavu iz kogome u čikaru i rekla je: „Govori da u zadnje vrime previše razmišlja o smrti!“ Tata je pitao: „Pa otkad to mala dica razmišljaju o smrti?“ Dida je rekao: „Nemoš svih mirit po sebi, zete! Ti si od malih nogu pokaziva daš teško razmišljat o bilo čemu!“ Tata je nakeserijo se i rekao je: „Moj pokojni ćaća je uvik govorija da triba manje mislit, a više radit!“ Dida je rekao: „E znan, zato i je pokojan!“ Tata je zakočijo čikaru isprid ćunke i piljio je sa nekužitisom. Dida je rekao: „A ja lipo svako jutro uz kavicu barenko po ure razmišljan o smrti! Nekad i uru! Onda skužin da mi je neskužljiva! Šta više o njoj mislin, sve mi je dalja! I miran sam! Ne triba mi bolja terapija!“

Mama i tata su vrtili sa glavama i utiho su se smijuckali. Dida je i dalje gledao u čikaru. Tata je njemu rekao: „Znači, dok god ti radi glava, ti si na sigurnom!“ Dida je rekao: „Tako je, zete! Ja mislin da ću od danas počet i posli večere razmišljat o smrti, barenko po ure! Bolje se osigurat!“ Tata je rekao: „Meni je to fenomenalno kako tebe u tin godinama još drži entuzijazam!“ Dida je pitao: „Kakvi entuzijazam?“ Tata je rekao: „Pa ono, mislin, još te drži volja, imaš neke životne planove, neostvarene želje i te stvari!“ Dida je rekao: „Ne radi se tu o volji i planovima, zete! Ja san sve želje u životu ispunija!“ Onda je on srknijo guc kave i rekao je: „Jedino šta bi još tija je da se prije smrti vratim u domovinu! Da umren na rodnoj grudi!“ Mama i tata su zapiljili se u dida sa zinutim ustima. Onda je mama rekla: „Koja ti je to sad spika, čako? Pari da si gastarbajter!“ Tata je rekao: „E, jebate! Reka bi čovik da dirinčiš na bauštelu u Njemačkoj! A cili život se nisi maka sa svog otoka!“ Dida je rekao: „Ja san ti se, zete, rodija u Jugoslaviji! Za mene bi bilo stravično da me pokopaju u Hrvackoj!“ Onda je on nagnijo se prema tati i rekao je: „Nema ti, dragi moj, ništa gore nego umrit u tuđini!“

Onda je moja mama zakolutačila sa očima. Plus je mrmorila: „Gospe moja, opet će krenit sa pilanom…“ Onda je moj tata nakeserijo se prema didi i rekao je: „A čuj, fosilac, ja bi ti rado kupija voznu kartu da se vratiš doma! Al ne znan tačno koji avijon ili vlak ovih dana vozi za Jugoslaviju, he-he-he… Možda ide neka podmornica?“ Dida je rekao: „Ništa se ti ne brigaj, zete! Nema boljeg putovanja od čekanja!“ Tata je rekao: „E bogami ćeš se dobro načekat…“ Dida je rekao: „Izdržaću ja! Izdrža san dosad, pa ću još malo! Nisan lud umrit pri vrimena, pa da me pokopaju u stranoj zemlji! Miljama daleko od rodne grude!“ Onda sam ja uletijo u kužinu i pitao sam: „Zašto će dida pokopat?“ Mama je meni rekla: „Nizašta, magarče! Šta lupaš gluposti!“ Ja sam pitao: „O čemu ste pričali?“ Tata je porumenkijo i rekao je: „Ma ništa, bezveze! Malo uz kavicu razgovaramo o smrti!“ Ja sam cijuknijo: „Ali će dida umrit?“ Mama je rekla: „Neće, sine! Šta ti pada na pamet!“ Tata je rekao: „Kakve su ti to sumanute ideje!“ Onda je dida zavrtijo sa glavom i rekao je: „Kako to razgovarate sa ditetom, ka da je debil!“ Onda je on pogledao u mene i rekao je: „Naravski da ću umrit, unukiću, kad mi dođe vrime! Samo tvoji glupi roditelji mogu virovat da će Hrvacka bit vječna!“

Onda je tata nasmješkao se prema didi i rekao je: „Viš u kojen si se ti problemu naša, fosilac! Sa jedne strane bi tija da Hrvacka traje šta kraće, da moš umrit u Jugoslaviji, a sa druge bi ti bilo drago živit šta duže! To je teški nesporazum, jebemu mater!“ Mama se keserila: „He-he, zajebano je kad čovik oće i stisnit i prdnit…“ Dida je prvo malo dumao i češkao se po čelu. Onda je on nagnijo se prema meni i rekao je: „Robi, ako se kojin nesretnim slučajen desi da ja umren pri vrimena, lipo ćeš me dat kremirat i prosut mi pepel u more! Da otplovin u pizdu materinu odavde! Jel dogovoreno?“

Onda je dida srknijo guc kave i dodao je: „A sve san ti to napisa i u oporuki!“ Ja sam pitao: „Šta je to oporuka?“ Dida je rekao: „To je jedan papir di piše da kad dida umre, sve šta dida ima ostaje tebi!“ Mama i tata su iskobečili oči. Dida je srknijo još guc kave i rekao je: „To ti je sa potpisom i pečatom pohranjeno kod advokata Kaliterne! Vidićeš, osin kuće, vinograda i kajića na Šolti, ima i nešto keša!“ Mama je pitala: „Kojeg keša?“ Tata je pitao: „Di ga držiš?“ Dida je rekao: „Šta sad ima veze! Sve piše u oporuki!“ Tu je u kužini uletila tišinčina. Veliki su srkućali kavu i šutili su. Plus su mama i tata imali nafunjene face. Ja sam drinkao kakao. Onda je mama didi rekla: „Znači, koliko san ja skužila, ćer si priskočija?“ Dida je rekao: „Zašto bi te priskočija?“ Mama je rekla: „Pa sad si reka da si napisa oporuku di sve ostavljaš unuku, uključujući keš, a ćeri ništa!“ Dida je rekao: „Ostavija bi ja tebi, ćerce, al svi znamo da će Robiju novci više tribat!“ Mama je pitala: „Zašta će mu tribat?“ Dida je rekao: „Pa šta ja znan, za razne stvari…“ Mama je pitala: „Naprimjer za koje stvari?“ Dida je rekao: „Naprimjer da kupi veću grobnicu za pokojne roditelje!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net