Ustavna žalba u predmetu Trnje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku: Opstrukcija suđenja za ratne zločine bez reakcije suda

Povezani članci

• ILIĆ PREDSTAVNIK SRBIJE U LISABONU
• MUZEJ – SUBJEKT DRUŠTVA
• Svi junaci nikom ponikoše i genocid složno porekoše
• Srđa Popović: Simović je bio jasan – Nebojša Čović je naručilac Đinđićevog ubistva
• Zašto je predsednik SANU na meti kritika zbog stava o Kosovu?
• Nikola Kovačević: Da li znamo ko smo mi?

foto: N1

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je u utorak, 28. novembra 2017. godine ustavnu žalbu u ime žrtava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trnje, koji se vodi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Suđenje u ovom predmetu su od početka pratile opstrukcije od strane optuženih, koje su prolazile nekažnjeno, a za četiri godine od podizanja optužnice održano je svega devet dana suđenja. FHP smatra da ovaj predmet predstavlja paradigmu suđenja za ratne zločine u Srbiji – svi optuženi se brane sa slobode; suđenja se zakazuju u višemesečnim razmacima; strategija odbrane, usmerena na konstantno odlaganje suđenja, toleriše se; a ono malo žrtava koje prate suđenja u veri da mogu videti pravdu ignorisano je i poniženo.

FHP je u maju 2008. godine podneo krivičnu prijavu protiv 11 pripadnika 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije zbog sumnje da su počinili zločin u Trnju. Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je pet godina kasnije, u novembru 2013. godine, podiglo optužnicu protiv bivših pripadnika ove brigade – Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline – kojom ih tereti da su 25. marta 1999. godine u selu Trnje (opština Suva Reka, Kosovo) učestvovali u ubistvu najmanje 27 albanskih civila, među kojima 12 žena i četvoro dece.

Suđenje u ovom postupku počelo je 24. februara 2015. godine, 15 meseci nakon podizanja optužnice, a sudsko veće je za dve i po godine zakazalo 22 pretresa, od čega je održano svega devet, odnosno dan suđenja na svaka tri meseca. Razlog stalnih odlaganja je, između ostalog, navodna sprečenost optuženih da se iz zdravstvenih razloga pojave u sudnici. Oni, naime, od vojnih medicinskih ustanova – Kozlina od Vojno-medicinske akademije u Beogradu, a Gavrilović od Vojne bolnice u Nišu – dobijaju potvrde da su navodno hospitalizovani na dan zakazanog pretresa ili neposredno pre. Da su takvi postupci sumnjivi primetila je i sama predsednica sudskog veća, koja je na glavnom pretresu 25. februara 2016. godine konstatovala da se „vrlo često dešava da on [okrivljeni Pavle Gavrilović] bude hospitalizovan, da bude u bolnici dva dana ili tri dana pred pretres i da se njegovo lečenje završava posle otkazanog pretresa“. Istu stvar radio je i optuženi Kozlina, pa je u aprilu 2016. godine TRZ zbog „očiglednog izbegavanja pristupa na glavni pretres“ od suda tražilo da odredi pritvor za Rajka Kozlinu. Međutim, sudsko veće je na istom glavnom pretresu odbilo predlog TRZ-a kao preuranjen.

Oštećeni su zato 7. septembra 2017. godine podneli zahtev za ubrzanje postupka Predsedniku Višeg suda u Beogradu. Viši sud je 27. septembra odbio zahtev oštećenih kao neosnovan, uz obrazloženje da razlozi zbog kojih postupak traje duže od uobičajenog leže u obustavi rada suda tokom štrajka advokata, velikom broju svedoka, ograničenom broju sudnica, nepostupanju drugih državnih organa i TRZ-a po dopisima i zahtevima suda kao i, što posebno zabrinjava, navodno opravdanim izostancima optuženih koji su „potkreplјeni adekvatnom medicinskom dokumentacijom“.

Oštećeni su u žalbi ukazali da razlozi na koje se pozvao prvostepeni sud nisu opravdani, niti utemeljeni u činjenicama, kao i da je glavni uzročnik neopravdanog odlaganja sâm sud koji ne koristi zakonska sredstva da bi se postupak nesmetano vodio. Apelacioni sud u Beogradu je 27. oktobra 2017. godine, međutim, odbio žalbu, saglasivši se u celini sa obrazloženjem prvostepenog suda. Žalbeni navodi oštećenih nisu dobili nikakvo obrazloženje, tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi zbog čega je zahtev za ubrzanje postupka ocenjen kao neosnovan. Zato je FHP podneo žalbu Ustavnom sudu u ime žrtava, ukazujući da im je, ovakvim postupanjem sudova, ne samo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, već i pravo na obrazloženu odluku (što je sastavni deo prava na pravično suđenje) i pravo na delotvorno pravno sredstvo.

Mada paradigmatičan, primer suđenja u predmetu Trnje predstavlja jednu od najevidentnijih sistematskih opstrukcija suđenja za ratne zločine. FHP stoga upozorava da neobrazložena i neargumentovana odluka Apelacionog suda u ovom predmetu zapravo predstavlja blanko amnestiju za sva dalja sabotiranja suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Proces suđenja za ratne zločine u poslednjih nekoliko godina je u zabrinjavajućem zastoju. FHP podseća na alarmantan nalaz iz svog poslednjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, po kojem je tokom 2016. godine održano svega 56 dana suđenja u svim tekućim predmetima za ratne zločine (ukupno 18 predmeta), dok je pre nekoliko godina toliko sudskih dana održavano unutar samo jednog predmeta; da se ročišta u okviru pojedinačnih prvostepenih postupaka zakazuju u razmaku od 47 dana; da su suđenja za ratne zločine na Kosovu faktički u blokadi, te da više od tri godine nije podignuta optužnica za zločine na Kosovu; kao i da su jedine optužnice koje TRZ podiže one koje su ustupljene od pravosuđa Bosne i Hercegovine. Takav trend je ostao nepromenjen i u 2017. godini.