Ako se bogatstvo meri kvantitetom, glasam za siromaštvo

Autor/ica 👤Dr Sc. Husnija Bitić 9.11.2017. u 14:42

Povezani članci

Zasedanje Savezne narodne skupštine 27. oktobara 1958. – foto Wikipedia

Ako se kvantitetom meri vrednost, sada smo bogatiji, imamo sedam država umesto jedne države, ali ja bih uvek glasao za “siromaštvo“ – za SFRJ. Kvantitet ne donosi sreću nego kvalitet.

Nekada smo imali jednog predsednika vlade, imali smo dvadesatak ministarstava i dva savezna Sekretarjata. Danas u sedam patuljastih država imamo 151 ministra, stotine njihovih zamenika i bezbroj drugih džabalebaroša.

Lista Koha Ditore (Dan-Vrijeme), obaveštava svoje čitaoce na Kosovu da će, nova vlada Kosova ima 58 zamenika ministara i da će to koštati poreznike Kosova 110.000.000 eura u godišnjem nivou. Pre neki dan takođe iz kosovske štampe smo saznali da će nova vlada, koju će predvoditi gospodin Haradinaj, imati 21 ministarstva i 147 savetnika (samo premijer ima njih 16), što će možda samo na plate administracije, telefonskih troškova i goriva za službena vozila potrošiti četvtrtinu kosovskog budžeta.

Kosovo nije najmanja država na Balkanu ali da je najsiromašnija, tu smo više nego sigurni. U državi gde je preko 40% stanovništva bez stalnog zaposlenja, gde je životni standard u najnižim granama, gde 30% stanovništva živi u siromaštvo, sa svega 1,42 eura, “zadovaljava“ svoje dnevne životne potrebe odnosno za mese (podaci iz štampe u 2015), a imati toliko glomaznu vladu, najblaže može se reći, to nije normalno. Kažemo nije noralno za normalno vreme i za one koji normalno rasuđuje, međutim ako analiziramo kako i pod kojim uslovima je izabrana nova vlada videt ćemo da se drugačije i nije moglo.

Početkom leta su održani generalni izbori. Ugovor kojeg je zaključila predizborna koaliciji izmeu PDK, AAK i Nisma, pod nazivom PAN, je predvideo da premijer bude Ramush Haradinaj (AAK), bez obzira ko koliko poslaničkih mesta dobija. Ova koalicija je usvojila svega 39 poslanička mesta. Sa 0,325% osvojenih glasova i ne može se očekivti stabilna i poštena vlada.

Skupština Kosova broji 120 poslanika, ali 10 mandata pripadaju srpskoj manjini, dok 10 drugih imaju druge manjine. Ova koalicija je morala da čini velike ustupke, cenkaranja i trgovine samo da bi nekako mogla da se dočepa vlasti. PAN i kada bi pridobio sve poslanike manjina okupljao bi 59 mandata, a za formiranja vade treba im bar 61.

Tri meseca su trajala dogovaranja, obećanja i potkupljivanja, tako da mandatar je bio prinuđen da sastavi vladu od 21 ministarstva da bi zadovoljio sve partnere s kojima će zajedno vladati. To što je politička partije iz koje se bira premijer dobila svega 0,091% nije bitno ko će se baviti sada biračima, važno je sada kako zadržavati vlast u narednih četiri. Iz ove trgovine za sastav vlade, najslabije prolazi AAK, partija iz koje dolazi premijer, sa svega dva mistarstva. Lista srpska dobija tri, dok AKR, partija koja je osvojila 0,025%, svega tri poslanička mandata najviše profitirala. Dobija četiri ministarstva, sedam zamenika ministara i prvog potpredsednika vlade. To je razlog zašto je proizašla toliko glomazna vlada jedne od najsiromašnijih države na Balkanu. Treba kolač podeliti na ravne časti, i tako je i urađeno.

Pisao sam pre neki dan da, gospodin Haradinaj i u slučaju da ostane bez ijednog ministra, on podneti ostavku neće. On hoće da bude premijer po svaku cenu, hoće čovek da vide njegovi meštani da je mnogo postigao. Zbog toga pre neki dan primio u svoj kabinet, majku, sestre i snahu. Ovaj je veliki događaj objavljen u kosovskoj štampi i televiziji.

Nisam siguran da je gospodin Haradinaj pročitao iz istorije vladanje Louis XIV, kralja sunca, ili za Jean-Bédel Bokassa, koji kada je došao na vlast, promenio ime u Salah Edin Ahmed Bokasa, promenio i naziv države. Centralnoafrička Republika postala Centralnoafričko carstvo, za dan krunisanja pozvao 5000 zvanica, naručio kočije sa belim konjima, onako kako se krunisao Napolon Bonaparta, ali da je u stanju da učini sve, samo da bude premijer u to više niko ne sumnja.

U bivšoj nam dragoj SFRJ imali smo vladu sa dvadesetak ministarstava, toliko zamenika, dva savezna Sekretarijata i njihovih zamenika. Danas na istim prostorima imamo sledeće vlade: Srbije19 ministarstava; Slovenije 16; Hrvatske 19; BiH 32 (16 Federacija + 16 Republika Srpska); Crne Gore 19; Makedonije 25 i Kosova 21; ukupno 151 ministarvo. U Londonu, Parisu, Rimu, Berlinu, Amsterdamu, Briselu i Vašingtonu imali smo po jednog ambasadora, danas, 7 + 7 + 7 + 7 + 7 + 7 = 49 i još na desetine konzula i pomoćnog osoblja, sve to na grbači jadnih poreznika, koji iz dana u dan postaju sve siromašniji.

jugoslavija

Foto: wikimedia

Novopečenim političarima su puna usta demokracije i boljeg života, ali za sebe i mali kruga oko njih, koji iz dana u dan postaju sve bogatiji. Nekadašnju društvenu imovinu koja je znojem sticana godinama raskrčmili su za tili čas, a narod ćuti kao riba. Ako se neko usudi da kritikuje sadašnjost, nalijepe mu etiketu komunjara, nevernika, bezbožnika, antidemokrata i neprijateljem zapadne demokratije.

Ne čudimo se kada kritikuju komunistički sistem oni koji se otvoreno nisu slagali sa tadašnjim vladanjem, ali kako razumeti bivše komuniste, one koji su najviše koristi imali, a sada su postali najveći kritičari, ili bolje reći kritizeri. Jedan od velikih protivnika komunizma u tadašnjoj Čehoslovačkoj, Vaclav Havel, u svojeje vreme rekao: mrzim komunizam ali više mrzim anti komuniste. Apsolutno je bio u pravu, ove kameleone i treba mrziti, mrzim ih i ja. Nekadašnji komunisti su postali najveći antikoministi, ali u stvarnosti oni nikada nisu bili pravi komunisti. Nisu bili iskreni ni kada su nosili crvene knjižice, nisu ni sada sa “demokratskim“!!! Ja bih rekao, lažljivac ostaje lažljivac celog života. Vuk dlaku menja ali naviku nikako.

Ako se kvantitetom meri vrednost, sada smo bogatiji, imamo sedam država umesto jedne države, ali ja bih uvek glasao za “siromaštvo“ – za SFRJ. Kvantitet ne donosi sreću nego kvalitet.