SEDAMNAEST GODINA ŽIVOTA NA KAMATU

Povezani članci

• Beogradska parada ponosa – Od ljubavi do mržnje
• Predrag Kojović: Prihvatanje i suočavanje sa činjenicama su preduslovi za pomirenje
• Ugodan dan za bombardovanje
• Ал Каида- моћна финансијска институција?
• Festival MAGLENIJADA #4 Požega
• Zdravstveni savjet Naše stranke: Solidarnost i odgovornost – jedini put u borbi protiv epidemije

 Foto: Fabrizio Rinaldi/Flickr

Prošlo je punih 17 godina od brutalnog napada, kojeg sam preživeo 16. marta 2000. godine a napadači su i dalje neotkriveni. Da li je to nesposobnost istražnih organa, ili nedostak volje za otkrivanje, možemo samo nagađati, no ja već 17 godina živim na kamatu. Kažem na kamatu, jer sam bio klinički  mrtav, doktor koji me operisao rekao mojoj deci, budite spremni i na najgore.

Odmh po izlasku iz bolnice došla su dvojica inspektora kod mene u stan, uzeli moju izjavu, ali podvođeni izjavom Nataše Kandić, da se pojedini advokati bave malverzacijama, a jedan od njih i pretio advokatu Bitiću, istraga je krenula pravcu advokatske branše. Ja sam im rekao, da u tom pravcu istraga neće urodiditi plodom. Advokati nisu kadri da izvrše ovakav napad. Ne mogu direktno okriviti nikoga ali već duže vreme primam preteća pisma i telefonske pozive gde mi se ukaže da „zatvorim usta“ ne pričam mnogo, ne napadam vlast. Čak sam im rekao da u tim telefonskim pretnjima, sagovorenici imaju detaljne podatke o meni. Znaju kada sam se doselio u Beograd, imena mojih roditelja, moje dece i supruge, gde sam se školovao, položio pravosudni ispit…

Posle 3 meseca inspektori su me ponovo posetili, rekli su da, što se advokata tiče, oni su zatvorili fajlu, jer sasvim su sigurni da napadi ne potiču od njih. Pokazali su nekoliko slika mojoj supruzi, može li ona da prepozna nekog od četvorice napadača. Ona nije mogla prepoznati nikoga jer su oni po kročenju u stan stavili maske.

Komšije koji su došle u stan, posle Sanijinog poziva, kasnije su mi rekli, da su ispred vrata zatekli čoveka, koji sa toki voki razgovarao sa nekim, da nema potrebe da dođe ni policija ni hitna pomoć, jer se radi o neozbiljnom incidentu između supružnika, čak je pokušao da ne dozvoli onima da uđu u stanu.

 *   *   *

B L I C,  Subota, 18/03/2000.g.

Četvorica maskiranih napadača preksinoć upala u stan beogradskog advokata i teško pretukla njega i njegovu suprugu

BITIĆI U ŽIVOTNOJ OPASNOSTI

Husnija Bitić posle operacije ne oseća noge i levo oko, i stalno se trese. Sanija Bitić u šok-sobi

Beograd – ‘Četvorica maskiranih napadača pretukla su preksinoć advokata Husniju Bitić i njegovu suprugu Saniju u njihovom stanu u Zemunu, saopštila je Nataša Kndić, direktor Fonda za humanitarno pravo.

Advokatu Bitiću su polomljene kosti glave, a ima i nekoliko povreda po celom telu i nalazi se na intenzivnoj nezi Urgentnog centra, gde je operisan. Bitićijevi sin Enver i kćerka Ema su juče  na kratko videli oca i tada im je Branko Đurović načelnik Urgentnog centra, rekao da je njegovo stanje stabilno, ali da mu je život i dalje u opasnosti, jer su povrede izuzetno teške. Bitić ne oseća obe noge i levo oko, i stalno se trese. Njegova supruga je zadobila posekotine po glavi i telu i takođe je u šok-sobi.

Prema onome što su komšije ispričale Enveru i Emi, napadači su na vrata stana porodice Bitić pozvonili oko 21 sat i na pitanje: “Ko je?”, odgovorili: “Komšije“. Bitićeva supruga je otvorila, ne znajući da je interfon u njihovoj zgradi toga dana bio pokvaren.

Čim su ušli, napadači su Saniju uhvatili za glavu i nekoliko puta udarili u vrata. Kada je ošamućena pala na pod, navukli su maske na glavu i prešli u drugu sobu, gde su pretukli Husniju Bitić. Da se ne bi čula zapomaganja, napadači su Bitićeve prekrili ćebadima i jastucima, a krvavih tragova ima po zidu, zavesama, podu i vratima.

Bitićeva supruga pre odlaska u bolnicu ispričala je komšijama kako joj dok je jaukala i pozivala u pomoć, jedan od napadača na albanskom rekao da ućuti. Posle dvadesetak minuta zlostavljanja, četvorica napadača su otišla, a Bitićeva supruga se dovukla do vrata stana i pozvala susede u pomoć. Komšije su Bitića pronašli pored radijatora, zatrpanog ćebadima i vezanog plastičnim konopcem. Operaciju koja je završena u 1 sat po ponoći, izveo je nečelnik Urgentnog centra Branko Đurović, koji je prijateljima Bitića rekao da mu je „lobanja potisnuta na dole“ i da je povreda naneta „teškim predmetom, verovatno drškom pištolja“.

Mislimo da je ovaj napad povezan sa prevarama, kojim neki advokati, poreklom sa Kosova, koji sada brane Albance u Srbiji, uzimaju novac, od porodica svojih klijenata da bi ih oslobodili – kaže Nataša Kandić. Ona dodaje da joj se Bitić pre nekoliko dana žalio kako mu je jedan Srbin sa Kosova, takođe advokat, pretio da ne priča javno o takvim malverzacijama.

Prema rečima Nataše Kandić, advokati unapred znaju koji će optuženi Albanac biti oslobođen, pa prave sporazum sa njihovom porodicom, tvrdeći da ih samo novac može osloboditi.

Zaštrašivanje advokata

Beograd – ’Povodom napada na advokata Husniju Bitići njegovu suprugu, advokat Branislav Tapušković, juče je izjavio da taj slučaj otvara pitanje zaštrašivanja čitavog advokatskog staleža da se upusti u slobodan rad.

Tapušković, predesdnik Komisije za odnose sa javnošću Advokatske komore Srbije, na konferencciji za novinare je rekao da neće biti advokata koji se sada neće zapitati da li može da obavlja svoj posao, jer „ono što se dogodilo Bitiću liči na upozorenje pazi šta radiš“.

’Posle pritiska na medije i uskraćivanje prava na slobodno informisanje, sada se atakuje i na prava čoveka na odbranu’ rekao je Tapušković, dodajući kako se boji da će se i ovaj događaj voditi kao nerazjašnjen slučaj.

Tapušković je napomenuo da napad na Bitićeve dobija na značaju, jer je sada beogradskim advokatima otežano da brane okrivljene na Kosovu. Advokat Vladimir Šešlija, predesdnik Advokatske komore Beograd, rekao je da su OEBS’a tražene garancije bezbednosti za beogradske advokate, ali da je situacija sada postala veoma delikatna.   K.K.

’Procvetao je posao sa navodnom naplatom oslobobađanja. Koliko mi znamo, advokati traže 10.000 do 15.000 maraka, i pošto u srpskim zatvorima ima mnogo Albanaca protiv kojih nema dokaza, ta praksa je veoma raširena ’ kaće Nataša Kmndić. Z. DOJIĆ