Masakri nad nedužnim građanima

Povezani članci

• Evropa pred izazovima (ne)tolerancije i (ne)sigurnosti
• Japan: Evakuacija pola miliona ljudi zbog tajfuna
• Generalni štrajk u cijeloj Belgiji
• Trump: Nisam siguran da Izrael želi mir s Palestincima
• Povlačenje: Papa želi živjeti u izolaciji
• Sud u Egiptu skinuo Hamas sa liste terorista

Foto: N1

LONDON, PARIZ, NICA, MANCHESTER, LONDON

Istina je da dobar vernik bez obzira kojoj religiji pripada, ne čini zlo nikome, a pogotovo nedužnim ljudima. Ja bih rekao da, se suočavamo sa novom vrstom kriminala, imamo posla sa pre svega fanaticima i ljudima ispranih mozgova, bolesnih ljudi, koji ne mogu naći sebi mesto u društvu, u kojem žive, pa jedini način da skrenu pažnju na sebe, izbarali su teror i nakaradni put.

London bridge, je jedan od 31 mostova koji spaja obale reke Temza (Thames). Sadašnji most je svečano pušten u saobraćaj u 1973., kao moderan most, izgrađen od čelika i betona, kada je zamenjen kameni most iz XIX veka, koji je takođe zamenio 600-godišnjeg starog mosta, a koji je prethodio nizu drvenih mostova izgrađenih još za vreme Rimljana.

                                                 London bridge iz 1632.godine

Od vajkada mostovi su spajali obale, omogućavali ljudima lakšu komunikaciju, prelaz sa jednu na drugu stranu,  mada iz istorije znamo da mostovi služili i za obmanivanje neprijatalja za vreme ratnih operacija. Mostovi su se gradili ali namerno su i ru eni. Most na Neretvi u II. svetskom ratu je namerno rušen, da bi zavarao neprijatelja, a to rušenje promenilo je ishod bitke. Potom na istome mestu podignut drugi. Most se ruši u ratu i da ne bi koristio neprijatelju, jeste to je teška odluka. Rušiti most za arhitekta je kao da nekome ubiješ dete, ali ponekada se mora i to uraditi. Da škodiš neprijatelju a istovremeno to znači i sebi korist doneti, mora se takva dela činiti. Nažalost imamo slučejave rušenje mostova bez ikakve koristi, ruši se most da bi se brisali tragovi istorije,  kao što je slučaj kamenog mosta na Neretvi u Mostaru, početkom rata o Bosni i Hercegovini devetdesetih godina prošlog veka.

   Srušeni Stari most u Mostaru 09/11/1993.       Ponovo otvoren opened 23 jula 2004.

Nažlost u sadašnje vreme mostovi služe i za ubijanje nedužnih ljudi. Za nepuna tri meseca dva puta su učinjeni pravi masakri, na dva londonska mosta. Dvadeset trećeg marta na Westminster i trećeg juna u London bridge, u Londonu, gde su ubijeni nedužni građani. Jedina njihova krivica je to, što su se našli u tom trenutku na tome mestu. Na Westminster bridge je bilo 5 mrtvih ipreko 40 povređenih. Na London bridge 7 mrtvih i preko 50 povređenih od kojih, njih 21 u kritičnom stanju. Pre dva dana policija je izvukla iz reke još jednu žrtvu sa ovog mosta, koja je identifikovana kao državljanin Australjie. Nisu bile žrtve samo englezi, teroristima nije cilj da se ubiju građani određene države, njima je jedini cilj činiti zlodela, izazvati strah, pometnju, nered među građanima.

                                    London  bridge do 1973.g.                                     London Bridge posle 1973.g

Od kada postoji svet, postoje i kriminal i kriminalci, zli ljudi koji ne prezaju od ničega, samo do dođu do neke koristi za sebe. Tuče i ubistava, krađe i pljačke uvek je bilo, ali ovi sadašnji kriminalci-ubice,  nemaju veze sa materijalnom dobiti. Čak više ove ubice u najvećim broju slučajeva i sebi oduzimaju život, odnose u smrt i žrtve i sebe zajedno. Protiv ovakvih izroda teško se boriti, a treba se boriti . Neko bi možda rekao, da se ponovo uvede smrtna kazna. Smrtna kazna bi možda imala neke efekte kod nekih drugih vrsta kriminala i kod druge vrste kriminalaca, ali onaj koji ne poštedi ni svoj sopstveni život neće se uplašiti ni od bilo kakve kazne.

Ova vrsta terorizma, nažalost uzela je maha, ne samo u Ujedinjenu Krajevstvu već u celoj Evropi pa i šire. Sedemog jula 2005., u Londonu i to koordinirano, istovremeno na četiri mesta u centru grada, u tri stanice podzemne železnice, odnosno kako englezi nazivaju tube (tjube) ili underground, život je izgubilo 50 građana i na stotine povređenih.  23 maja ove godine na koncertu u Manchesteru, Engleska, ubijeno je 22 osobe i nekoliko desetina povređenih. U Parizu novembra 2015., poginulih 129 i stotinama povređenih. U Nici, takođe u Francuskoj, 14 jula 2016. ubijeno 84 ljudi koji su se nalazili na šetalištu u večernjim satima. U  sva tri ova slučaja, Nica, Westminster i London bridge, u Londonu, za masovna ubistva korišćena su motorna vozila, koja su upravljena, direktno na grupu ljudi. U Nici je upotrebljen kamion tegljač, dok u Londonu kombi vozilo. Međutim, na London bridge, posle pregaženja kombijem na trotorau, trojica zlikovaca su nastavilji svoj krvavi pir po okolnim kafanama i barovima, dugačkim kamama od 12 cm, da ubodu i preseku grkljane onima koji su se zatekli. Ubistva je prekinula policija koja je brzo stigla na mesto zločina, koja je neke od zločinaca ubila na licu mesta.

        Krug, označava vreme i mesto napada

U svim ovim ubistvima, akteri-ubice/ samoubice su identifikovani kao lica sa Bliskog i Srednjeg Istoka, ili poreklom sa tih područja a odrasli, odnosno rođeni negde u Evropu. Kao Evropljani koji su promenili svoja verska ubeđenja, konvertirani u islamskoj religiju. Bilo bi nedopušteno i neoprostiva greška kada bi neko okrivio religiju ili religijska učenja, za ova zlodela. Neposredno posle maskra u 2005. godini, tadašnji gradončelnik Londona, gospodin, Ken Livingstone, pred nekoliko hiljada demonstranata je rekao: “Ne treba kriviti religiju, ne kriviti islam, kao što nikome nije palo na pamet da krivi hrišćanstvo, posle masakra u Srebrenici, kada je ubijeno preko7.000 ljudi. Kriminalci imaju ime i prezime.” Istina je to, dobar vernik bez obzira kojoj religiji pripada, ne čini zlo nikome, a pogotovo nedužnim ljudima. Ja bih rekao da, se suočavamo sa novom vrstom kriminala, imamo posla sa pre svega fanaticima i ljudima ispranih mozgova, bolesnih ljudi, koji ne mogu naći sebi mesto u društvu, u kojem žive, pa jedini način da skrenu pažnju na sebe, izbarali su teror i nakaradni put.  Kao što je bio i slučaj, Germanwings Airbus A320, na letu Barcelona – Düsseldorf, kada je 24. marta 2015., pilot namerno odveo u smrt 150 putnika, a kako se ispostavilo, on je nekoliko dana pre ovog slučaja, rekao svojoj verenici: “Učinit ću nešto veliko, ima da se priča o menei!!!” Nažalost cilj je postigao, usmerio avion, umesto piste za sletanje u Düsseldorf, parvo u ambis, na francuskim planinama, zaustavivši stotine života za tili čas.