Šta je štenećak i koliko je opasan po pse?

Povezani članci

• Studija: Psi mogu biti ljubomorni kao i ljudi
• 7 neobičnih činjenica o psima koje mnogi ne znaju
• Odrekao se novca kako bi spasio pse koji bi završili na jelovniku u restoranu
• Ubij zakolji da ker ne postoji
• Dokazi o nelegalnim azilima u Zenici, inspekcija se ipak pokrenula?
• Nastavljeni zločini nad životinjama: Upucan još jedan napušteni pas

Foto: joshblake

Za štenećak se zna više od dva veka, jer je krajem XVIII stigao iz Azije. Virus koji izaziva štenećak je jako otporan u spoljašnjoj sredini, o čemu svedoči podatak da može da preživi godinama. Iako oboleli pas ne može da zarazi čoveka, štenećak se ubraja u najopasnija i najteža oboljenja koja napadaju pse. Od štenećaka oboljevaju štenci, ali i odrasli psi. Čak se i kod starijih pasa mogu javiti oblici ove bolesti, koji se razlikuju od oblika prisutnih kod štenaca.
Štenećak je kontagiozno, virusno i veoma teško  multisistemsko oboljenje pasa koje se manifestuje dvofaznom groznicom, imunosupresijom, upalnim promenama na sluznicima očiju, respiratornog i digestivnog trakta, kao i promenama na nervnom tkivu i koži.  Uzročnik je izolovan i kod velikih divljih mačaka kao što su lav, tigar i leopard ali kod mačaka ovaj virus ne izaziva infekcije.

Štenećak se prvi put spominje u Španiji 1791 godine, a smatra se da je u Španiju unesen iz Perua.

Simptomi Inkubacija bolesti traje 3 do 6 dana ali ponekad i nešto duže, a razvoj kliničkih simptoma bolesti zavisi od virulencije uzročnika, otporosti životinje, starosti itd. U zavisnosti od ovih faktora oblici bolesti mogu biti različiti: subklinički, blagi, akutni (crevni, plućni, kožni, nervni), hronični i atipični oblik. Simptomi se mogu javiti i u poodmakloj fazi bolesti! Ako primetite da vaš ljubimac ima veoma visoku temperaturu, da gubi apetit, neveseo je, oseća se iscrpljeno – odmah preduzmite nešto, jer je velika verovatnoća da je oboleo upravo od štenećaka! Kao što možete primetiti, štenećak daje simptome koji su slični znacima gripa ili prehlade, zato nemojte rizikovati, već se odmah uputite ka veterinaru!  Krajnici vašeg ljubimca će oteći, što će mu otežati gutanje i izazivati nadražaje na povraćanje. Javlja se prvo iscedak iz nosa, a zatim i iz očiju! Pojavljuju se i ostali simptomi oboljenja organa za disanje u vidu kašlja, bronhitisa, upale pluća. Često ga prati proliv, koji može dovesti i do ozbiljne dehidratacije. Neretke su promene i na koži abdomena, u vidu čireva. Uzročnik se unosi u organizam udisanjem virusa, širi se putem krvi i može napasti i centralni nervni sistem.

Zato, kada je štenećak u pitanju, primeti ćete da vaš oboleli pas nekontrolisano trza mišićima, ima napade žvakanja u prazno, nekoordinisane pokrete.

Štenećak može dovesti i do slepila!

Dijagnostika i lečenje
Štenećak se javlja u više formi, što i te kako može otežati dijagnozu na zaraženom ljubimcu. Laboratorijska dijagnoza nije uobičajena kod štenećaka. Dijagnoza bolesti postavlja se na osnovu anamneze (nevakcinisane životinje), epizootioloških podataka (bolest se češće javlja zimi) i kliničke slike patomorfoloških promena. Primenjuje se i patohistološka analiza inkluzija u epitelnim ćelijama respiratornog, digestivnog i urinarnog trakta i u ćelijama mozga (ganglijske ćelije, glija ćelije, astrociti) u skoro 70% slučajeva. Zaraza se ne širi samo direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, već se vaš ljubimac može zaraziti i samim boravkom na mestu, gde je prethodno bila bolesna životinja.
Na početku bolesti (prva 2 do 3 dana) terapija se može sprovoditi hiperimunim serumom. Kada se pojave simptomi bolesti terapija ne garantuje uspeh. Da bi se sprečile sekundarne bakterijske infekcije koje su česte kod štenećaka daju se antibiotici širokog spektra. Za podizanje opšte otpornosti organizma i zbog anoreksije daju se vitamini B kompleksa, vitamin C, A i D. Ishrana životinje je takođe od značaja u terapiji bolesti i podrazumeva davanje hrane sa dosta belančevina i ugljenih hidrata, a malo masti. Kod nervnog oblika bolesti potrebno je davati fenobarbiton, a ako terapija ne spreči konvulzije prekida se terapija i vrši se eutanazija. Kod proliva i povraćanja potrebna je nadoknada tečnosti i elektrolita. Lečenje je dugotrajno i relativno uspešno osim u slučajevima sa teškim nervnim simptomima bolesti.

Preventiva
Na sreću današnjih kućnih ljubimaca, redovna vakcinacija sprečava da životinje obole od štenećaka, ali i od još tri veoma opasne zarazne bolesti – leptospiroze, parvoviroze i zaraznog hepatitisa. Vakcina je efikasna jedino ako ispoštujete proceduru, koja podrazumeva vakcinu, revakcinu i buster vakcinu u prvoj godini života, a zatim ponovno vakcinisanje svake naredne godine. Složićete se da je zaštita od četiri veoma opasne, pa čak i fatalne bolesti, od kojih ljubimci mogu da obole u bilo kojoj dobi, dobra garancija za kvalitetan i dug život vašeg psa.

petface.net