ENG
Svetlana Broz: Dodik, i njemu slični, zaboravljaju kako je završio Čaušesku
Autor/ica 👤Veseljko Koprivica
Izdvajamo
- Tito je svoje pozitivno mesto u svetskoj istoriji davno zauzeo uz Čerčila i Ruzvelta, što mu niko ne može nikada oduzeti, a to što naslednici kvislinga i drugih fašista pokušavaju da reinterpretiraju istoriju proglašavajući Tita zločincem, njihov je problem nemoći da se suoče sa fašizmom sopstvenih predaka. Ja taj problem nemam! Takvi su rehabititovali Mihailovića, a pokušavaju da rehabilituju i Pavelića. Sve to, naravno, izaziva osećaj zgađenosti, a istovremeno učvršćuje i ponos što sam ćerka Žarka Broz i unuka baš Josipa Broza Tita!
Povezani članci
Takav utisak mora biti dominantan kada mediji uvek radije „tragaju za mirisom sveže krvi“ nego za dobrotom i plemenitošću. A zapravo ima puno primera ljudi koji ostaju ljudi i u neljudskim vremenima. Ti ljudi su ogledalo u kojem ni političari ni zločinci ni prekršitelji zakona ne žele da vide svoje nakazno lice, i zato bi najradije da ga razbiju. Vrlo često takvi ljudi bivaju izopšteni i iz svojih malih, primitivnih sredina koje ne mogu da podnesu da je neko bio čestit i čovek dok je većina njih bilo nečestito i ponašalo se neljudski. Ali, to je cena koju najbolji među nama plaćaju bez primisli kajanja.
Kako biste ukratko opisali aktuelno stanje u BiH?
Aktuelno stanje je zapravo hronično (već dvadeset godina) stanje kontrolisanog haosa u kojem ništa u državi ne funkcioniše, jer su se tako dogovorili oni koji su u ratu bili istinski ratni prijatelji iako su se svetu predstavljali kao neprijatelji, a i danas, nažalost, vladaju našim prostorima. Dakle, nihil novum sub sole (ništa novo pod suncem).
U Hrvatskoj eskalira ustaštvo, u Srbiji četništvo, u BiH svi nacionalizmi… Čemu to vodi?
Sve to vodi potpunom sunovratu u fašističku ideologiju, koji je do sada uvek završavao po istoj matrici: totalnom osiromašenju najvećeg dela stanovništva, koji je uvek srljao za svojim „velikim vođama“, čak i u najveće zločine genocida. Obzirom na tri hiper razvijena nacionalizma u BiH interesuje me ko će sada prvi početi?! Želim da verujem da najveće žrtve iz prošlog rata neće ponovo biti žrtve, iako im svetski trendovi ne duvaju u jedra. Njima je potrebna ogromna mudrost i u političkom i u verskom smislu, uz uzvišenu moralnost koja ih neće od žrtava pretvarati u zločince, ali ja, nažalost, ne vidim za sada aktivne pojedince koji bi bili reprezenti tolike i takve mudrosti.
Ne vidim ni interes, a nekmoli političku volju političara izvan regije Zapadnog Balkana, pa niti u EU koji bi pomogli da se fašizmi na našim prostorima sa glavne javne političke pozornice uklone na margine društva, gde i pripadaju. Unutrašnje snage za to ne postoje ni u političkim ni u nevladinim organizacijama. Uostalom, nije ni vama u Crnoj Gori mnogo lakše. A nije ni drugim zemljama u regiji…
Dodik najavljuje da će Republika Srpska tražiti da joj se vrate ,,sve 83 nadležnosti, koje su prebačene na nivo BiH”, iz Hrvatske demokratske zajednice BiH hoće osnivanje trećeg entiteta. Da li je blizu kraj multietničke BiH i je li opet u njoj moguć rat?
I Dodik i HDZ odavno žele i rade na disoluciji BiH i pripajanju „svojih teritorija“ Srbiji tj. Hrvatskoj. To nije ništa novo, pitanje je u kojoj meri narod to želi i koliko ih strane sile podržavaju. Mislim da za novi rat ne bi imali podršku ni „svog“ dela naroda, a kroz međunarodnu zajednicu (ma šta to značilo, ako uopšte išta znači) bi se i mogli provući, jer u njoj ne vidim ozbiljne političare sa vizijom, nego gomilu činovnika koji sve lošije vrše dnevnu funkciju, bez ikakve sposobnosti da zamisle sutrašnju situaciju, a nekmoli da je kreiraju. Pragmatičari su na Jalti pre sedamdeset godina podelili Balkan, a naši političari svojom glupošću i gramzivošću samo potvrđuju nedostatak ikakve vizije.
Kako BiH može postati moderna država, država u kojoj će ravnopravno i bezbjedno živjeti svi njeni građani?
Ne može ni jedna od zemalja regije postati moderna država sve dok ne iskoreni nepismenost kao osnov neizmernog primitivizma koji omogućuje svaku vrstu neravnopravnosti. Sve dok imamo milione onih koji žive u regiji Zapadnog Balkana a ne razumeju značenje pojma građanin (čak i studenti na mnogim univerzitetima u regiji su mi objašnjavali da je građanin stanovnik grada nasuprot seljaku – stanovniku sela!!!) Slavko Perović je u pravu kada kaže da „su to stanovnici, a ne građani“. Samo odgovorni građani mogu birati odgovorne političare koji će kreirati modernu državu. Ceo Balkan je jako daleko od toga.
Kako se na BiH reflektuje “hladni rat” između Hrvatske i Srbije?
Te glupe i kontraproduktivne odnose nedoraslih politikanata koji se predstavljaju kao političari u obe zemlje, stavljaju u funkciju svojih fašističkih snova o destrukciji BiH politikanti u delovima BiH i tako samo truju narod. Zapravo ga plaše i huškaju, jer svi vladaju pomoću iste matrice – strahovima, ne shvatajući da će im se ti strahovi jednog dana obiti o glavu. Dodik, i njemu slični, zaboravljaju kako je završio Čaušesku.
I svijet na ivici haosa…
Svet je odavno u haosu. Još 5. oktobra 2001., kada su SAD napale Afganistan kao „osvetu“ za napad na Twin Towers u Njujorku, rekla sam da je tada počeo Treći svetski rat. Ništa me do danas nije demantovalo. On se samo odvija negde nižim, a na drugim mestima višim intenzitetom. Ne poprima razmere nuklearnog rata samo zato što bogovi ratova žele profit, a ne totalno uništenje planete.
Jedna od Vaših knjiga naslovljena je „Imam petlju” i svojevrstan je priručnik o građanskoj hrabrosti. Koliko su danas građani u BiH, a i u regionu, a posebno mlade generacije, spremni da se suprotstave nasilju i nepravdi?
Mladi u čitavoj regiji umesto spremnosti da se suprotstave svakome ko zloupotrebljava moć kršeći zakone i vršeći nasilje nad ljudskim pravima iskazuju samo spremnost da odu iz svoje zemlje u neku „obećanu“, gde ih ništa ne čeka, ali oni to ne znaju. Po njima je lakše otići nego se boriti, čemu ih uče i roditelji i učitelji i društvo. Dakle, u njihovim udžebicima nigde nema pojma građanske hrabrosti, jer političari diktiraju programe, a plaše se obrazovanih mladih ljudi koji će znati da im se suprotstave. I tako i danas važi Krležina: „U toru je toplo, ali smrdi.“
Objavili ste i knjigu Dobri ljudi u vremenu zla – zbirku autentičnih svjedočenja pripadnika tri najveće nacionalne grupe sa prostora BiH o primjerima dobrote koju su doživjeli od pripadnika druge nacionalne grupe za vrijeme rata od 92. do 95. godine. Stiče se utisak da se i dalje sporadično piše i govori o dobrim ljudima i da je mnogo više onih spremnih za razna zlodjela?
Takav utisak mora biti dominantan kada mediji uvek radije „tragaju za mirisom sveže krvi“ nego za dobrotom i plemenitošću. A zapravo ima puno primera ljudi koji ostaju ljudi i u neljudskim vremenima. Ti ljudi su ogledalo u kojem ni političari ni zločinci ni prekršitelji zakona ne žele da vide svoje nakazno lice, i zato bi najradije da ga razbiju. Vrlo često takvi ljudi bivaju izopšteni i iz svojih malih, primitivnih sredina koje ne mogu da podnesu da je neko bio čestit i čovek dok je većina njih bilo nečestito i ponašalo se neljudski. Ali, to je cena koju najbolji među nama plaćaju bez primisli kajanja.
Koliko se političke elite u BiH voljne da suočavaju sa nedavnom prošlošću?
I za političke elite u BiH, kao i u regiji, suočavanje sa prošlošću moralo bi početi suočavanjem sa zločinima iz devedesetih godina prošlog veka, koje su organizovali, u njima učestvovali ili ih podržavali. Ne treba zaboraviti ni narodnu: „Ćutanje je odobravanje“. Dakle, bilo bi to suočavanje sa nečim što im uopšte ne odgovara i što dve i po decenije čak bezobzirono negiraju, po principu bolje je i lagati nego se suočiti sa odgovornošću. A tu istu prošlost istovremeno zloupotrebljavaju zastrašujući svoje glasače parolama poput: „Glasajte za nas ili ćete biti istrebljeni“, ili, kao i u Crnoj Gori, „peru svoje krvave biografije“ bezočnom zloupotrebom čak i policije, tužilaštva i pravosuđa, čiji uposlenici, naravno, pate od potpunog nedostatka građanske hrabrosti. Čestiti, retki pojedinci, poput Slobodana Pejovića u Crnoj Gori ili efendije Asmira Fatkića u BiH, spremni u ime istine da se suprotstave većini poslušnika, prolaze kroz pakao višedecenijskih progona, ali uzdignute glave!
Za ostavštinu Vašeg djeda predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita nasljednici, među kojima ste i Vi, pokrenuli su ostavinski postupak još 1983. godine. Dokle je stigao taj process?
Interesantno je da se prvih godina od pokretanja ostavinske rasprave u vreme SFRJ radilo o ideologiziranoj borbi za „očuvanje lika i dela“ kroz donošenje čak i zakona o upravljanju Titovom zaostavštinom! Dakle, tadašnji političari su uticali na donošenje zakona koji sve što je Tito imao oduzima naslednicima i daje na upravljanje državi. Taj je zakon Ustavni sud stavio van zakona 2002. U međuvremenu je ta država političkom voljom i ratničkim pohodima po njoj uništena, a jedna od njenih pravnih naslednica Srbija, uspela je da u poslednjih četvrt veka Titovo političko nasleđe strovali u ponor, proglasi ga „jednim od dvadeset najvećih ratnih zločinaca Dvadesetog veka“ istovremeno rehabilitujući Dražu Mihajlovića… Muzej 25. maja preimenovan je nekoliko puta, pre mesec dana poslednji put, valjda da bi se lakše zametnuli tragovi gde se nalazi preko 200.000 predmeta koji su bili u Titovom vlasništvu. Mnogi su predmeti nestali, tj. ukradeni, za mnoge se ne može utvrditi gde se nalaze… A sud u Beogradu pred kojim se vodi ostavinska rasprava već trideset drugu godinu ne omogućava naslednicima elementarna prava i donosi s vremena na vreme prvostepene presude koje se kose sa zakonom, pa ih posle nekoliko godina viši sud vrati na prvostepeno razmatranje i tako u nedogled. Dakle, pravosudni organi u službi političara u Srbiji, koji ne poštuju Titov politički legat, pa čak ni njegov legat antifašističkog vojskovođe iz Drugog svetskog rata, čine sve što je protiv zakona da bi oteli njegovu ličnu imovinu od naslednika. Tu više nema ideologije, to je čista pljačka!
Svojevremeno ste izjavili da je Tomislav Nikolić “kao šerif” ušao u Titov sef i nije dao spisak stvari koje se tamo nalaze. Uz to beogradski režim rehbilituje Dražu Mihailovića, a Tito se naziva zločincem. Kako sve to doživljavate?
Taj spisak (komisije Predsednika Srbije čije je osnivanje potpisao lično Tomislav Nikolić) se ni posle tri godine od tog upada u Titov lični sef, bez prisustva suda i naslednika, kojima to Kabinet Tomislava Nikolića pismenim aktom nije dozvolio, nigde nije pojavio niti je dostavljen naslednicima. Zar to nije kao na divljem zapadu?
Tito je svoje pozitivno mesto u svetskoj istoriji davno zauzeo uz Čerčila i Ruzvelta, što mu niko ne može nikada oduzeti, a to što naslednici kvislinga i drugih fašista pokušavaju da reinterpretiraju istoriju proglašavajući Tita zločincem, njihov je problem nemoći da se suoče sa fašizmom sopstvenih predaka. Ja taj problem nemam! Takvi su rehabititovali Mihailovića, a pokušavaju da rehabilituju i Pavelića.
Sve to, naravno, izaziva osećaj zgađenosti, a istovremeno učvršćuje i ponos što sam ćerka Žarka Broz i unuka baš Josipa Broza Tita!
Autor/ica 👤Veseljko Koprivica
