Haris Bešić (Naša stranka): Mostarci trebaju pred Evropskim sudom tražiti pravo glasa

Povezani članci

• Nastavljaju se izbori za gradonačelnika Mostara: Kordić, Guzin, Baralija ili neko četvrti
• Svečano zatvoren FLUM 2023. „Zlatni svitac“ odlazi u Francusku
• Mostarski vrtuljak ili dok nam se ne zamanta ili dok ne osvanemo ‘negdje daleko’
• Demografsko pražnjenje je najvidljviji rezultat „brige“ za nacionalne interese
• Otvoreno pismo institucijama BiH koje će odlučivati o zahtjevu Turske da joj se izruče njeni građani
• Večer posvećena Predragu Luciću u Mostaru

Haris Bešić iz Naše stranke Mostar ukazuje da, kao što je u slučajevima Pilav, Zornić, Sejdić i Finci pred Evropskim sudom za ljudska prava utvrđeno da je podnosiocima tužbi uskraćeno pravo da se kandiduju na izborima, građanima i građankama Mostara već osam godina uskraćeno pravo da glasaju i odlučuju o svojim predstavnicima na nivou lokalne samouprave.

„Zapuštena su nam igrališta, sportski kolektivi propadaju, gradske linije ne prelaze Neretvu, a finansijama upravljaju dva čovjeka u gradu, čiji su mandati davno istekli. I nije uopšte to njihova krivica, već nas koji dopuštamo da ova agonija traje osam godina. Prodaju nam da je jedini nacionalni interes kontrola građevinskog zemljišta, a upravo oni koji najglasnije brane interese jedne ili druge strane, najviše su ojadili Mostar“,  kazao je Bešić.

„Ako do jula ne bude dogovora, mi ćemo prvi izaći na ulicu i dijeliti tužbe Mostarcima. Hajmo na Ustavni sud pa da vidimo šta oni koji su presudili da je Statut neustavan, misle o ustavnosti sistema koji nam ne dopušta da biramo i budemo birani. Ako oni ne budu imali hrabrosti, hajmo onda na Evropski sud za ljudska prava, da vidimo da li Evropa misli da je održivo i normalno da u 21. stoljeću vlast bude izabrana 2008. bez ograničenja trajanja mandata“, zaključio je Bešić.

Ukoliko dogovora između političkih aktera o Mostaru ne bude, Naša stranka je najavila da će pripremiti jedinstvenu formu za podnošenje tužbe zbog kršenja Protokola Evropske konvencije za ljudska prava, kojom se „strane ugovornice obavezuju da u primjerenim vremenskim razmacima odršavaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uvjetima koji osiguravaju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tijela“.