ENG
Slobodan Dukić: Ima li ognja u avionu
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
Povezani članci
foto: ekspres.net
Kao u vreme srednjovekovnih monarhija u Srbiji vlast duva u prkno mantijašima.
Avionu slomiću ti krila! urlao je Svevišnji, dok su se anđeli razbežali po vasioni čuvajući sopstvene vitalne letačke delove. Generalni direktor neba i zemlje izgubio je na svom božanskom radaru tzv. Blagodatni oganj. Tek jedno od navodnih čuda božijih kojim šibicari u mantijama zaluđuju pastvu pokopavajući je u živo blato besmisla. Desilo se da je, o bogo moj, sveti plamen preuzet sa groba Hristovog putovao u krilatici iz Jerusalima za Beograd, u mekom međunožju popa, a onda je žiška zgasnula kao da je oduvala nebeska oluja.
Stjuardesa J.M. na letu Air Serbia JU 817 od Jerusalima do Beograda bila je svedok tog blasfemičnog čina, povrede ugleda Srpske pravoslavne crkve, čuvara svete vatre. Ovog puta ta visoka čast pripala je gradjaninu N.N. obučenom u crne aljine, kome u SPC kliču episkop Jovan, ma šta to zvanje značilo. Elem, domaćica aviona nije mogla da veruje svojim očima. Blagodatni oganj to božje čudo ne gori. Trljala je oči u neverici, jer je, barem, dvadeset puta prolazila pored sedišta onog božjeg ugodnika. Nevernici, naravno, nije palo na pamet, da čiku sa bradom pita šta to bi sa žiškom. Prvo, nije to bilo u opisu njenog posla. Drugo, bilo ju je sramota da proveri svoje očinje sprave, kad je putnik predstavljao opunomoćenika božje sile. U bunilu, vraćala je film sa početka. Čim su se vrata aviona zatvorila, čuvar plamena se pretvorio u bogohulnika. Nagnuo se i dunuo u oganj. Fffffffff…. jasno se čulo kako funkcioniše njegov plućni kapacitet, dok se mantija nadimala kao da će uzleteti u nebo.
Za domaćicu metalne ptice tu nije bio kraj “čudesima”. Čuvar plamena, službenik prevarantske marketinške agencije SPC, pošto se prekrstio da okaje greh s početka leta, tek što je kapetan utulio signal za obavezno vezivanje, izvadio je iz mantije običan upaljač. Nagnuo se nad fenjerče i upalio plamen. Doduše, kresivo ga malo zajebavalo, pa nije moglo da upali iz prve. E sad kako je on prošvercovao upaljač mimo zajebanih izraelskih sigurnosnih provera, to zna samo bog otac. Ostalo su zabeležile TV kamere. Trik majstor izlazi iz krilatice, prate ga predstavnici vlade, saučesnici najvećih svetskih lažaca, a ispred njih sija tzv. božji oganj. Zemljani padaju ničice i ljube ruku prevarantu u crnom.
Ta igra sa vatrom, koja se fol pali sama od sebe, zemljom Srbijom, na dan pravoslavnog praznika Uskrsa, kad se po predanju Hristos, opet, fol digao iz mrtvih krenula je od prošle godine. Smišljena, pa da. Da iz džepa verujućeg naroda izvuče što više zvečećeg i šuštavog novca. Istorija laži o blagodatnoj vatri – nekakvom svetom duhu koji tako silazi na zemlju seže do Srednjeg veka. Čekali su tu vatru Krstaši, nečasni Latini, ali nebo je ostajalo gluvo na njihove molitve. Onda je čika sa belom bradom, sedeći na oblaku, rekao da su samo pravoslavni dostojni te cirkusijade.
Lane su iluzionisti u bogomolji zvanoj Sveti Sava, na dočeku trik vatre skupili lepu paricu. Šezdesetih hiljada evra podelili su između sebe. Neko nije bio zadovoljan podelom, pa je šapnuo Patrijaršiji. A bogu božije? grmeo je na lovatore, kao Sveti Ilija, Irinej, vrhovni vođa pravoslavnog plemena. Da li su lovu vratili ne zna se. Ali se zna da su raseljeni po seoskim crkvenim prčvarnicama, gde pare ne padaju sa neba. Zemaljska vlast okreće glavu od ovakvih lopova. Kao u vreme srednjovekovnih monarhija u Srbiji vlast duva u prkno mantijašima.
Bogougodni popovi-lopovi okićeni zlatom, krunisanih glava, na svom majskom savetovanju ćutali su o skandalu iz aviona na liniji Jerusalim – Beograd. Bolje, da je tako, jer bi da je stvar pošla po zlu, ona stjuardesa očevidac prevare, završila bi kao veštica spaljena na ognju lomače. Ćute i prosvetari. Umesto da đacima izvedu opit, u kom se korišćenjem rastvora belog fosfora lako pali sveća, oni dečicu zaogrću mrakom praznoverja i agituju da se poveća fond časova veronauke.
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
