Kad Amerikanci glasaju kao Balkanci

Povezani članci

• Desetine ljudi poginule u snažnom zemljotresu u Ekvadoru
• Štete od poplava u Njemačkoj dostižu 26 milijardi eura
• SAD: Počela istraga zbog nasilja u Šarlotsvilu
• Počela isporuka teškog naoružanja sirijskim pobunjenicima
• Obama proglasio stanje katastrofe u Sjevernoj Karolini
• Ankara: Uhapšene 22 osobe zbog napada

Gotovo polovina birača glasat će iz straha da rivali ne trijumfuju, što je poznato na Balkanu, a neobično za SAD

Piše: Boško Jakšić- Al Jazeera

Republikanska elita duguje sebi objašnjenje zašto se kasno setila da zaustavi Donalda Trumpa u pohodu za stranačku predsedničku nominaciju, a od kako je postalo gotovo izvesno da će se njujorški milijarder boriti za ulazak u Belu kuću, Amerikanci i svet sve više analiziraju šta bi to za njih značilo.

“Zaista je zastrašujuće da je 7,8 miliona Amerikanaca spremno da glasa za Trumpa”, pisao je liberalni britanski nedeljnik New Statesman krajem marta, u vreme kada su u trci za nominaciju još bili senator iz Teksasa Ted Cruz i guverner Ohaja John Kasich.

“Ali, kada čujete kako se Trump hvali svojom popularnošću ili vidite izveštaje o njegovim pobedama, vredno je podsetiti se da on trenutno ima podršku samo 10 procenata američkih birača”.

Trump je u međuvremenu iza sebe ostavio čak 16 republikanskih kandidata i de facto obezbedio nominaciju. Iako je, kako tvrde istraživanja javnog mnenja, u konačnom obračunu Trump najbolja vest za Hillary Clinton kojoj predviđaju nominaciju demokrata i manje-više ubedljivu pobedu na izborima 8. novembra, ništa nije rešeno, a birači često znaju da iznenade pollstere.

Trump je svojim oštrim jezikom i konzervativnim predlozima uspeo da se izbori za strasnu podršku mahom belog, muškog biračkog tela koje je, nezadovoljno ekonomskim nazadovanjem, izgubilo poverenje u establišment. Njegovi pozivi na zabranu ulaska muslimanima u SAD, na primoravanje Meksika da plati gradnju pograničnog “velikog lepog zida” i njegovo obećanje da će ponovo pregovarati međunarodne trgovinske sporazume su, pomalo neočekivano, doneli iznenađujuću podršku, ali pitanje je da li će biti dovoljna.

Kontinuitet Obamine politike

Nasuprot njemu, bivša državna sekretarka Hillary Clinton uporište je našla među onima koji očekuju kontinuitet politika Baracka Obame.

Iskusna je, mada se u godini političkih pobuna iskustvo broji kao negativna karakteristika. Pre nego što uđe u završni klinč, moraće još da se bori za glasove tradicionalnih demokrata koji su razočarani stepenom progresa ostvarenog u dva Obamina mandata.

Afera sa korišćenjem privatnog email servera dok je bila šef diplomatije, koju istražuje FBI, mogla bi da joj naškodi. Clintonova je dugo na sceni, a birači traže promenu. Startna prednost da bi ispisala istoriju kao prva žena u Beloj kući se topi, a veliko je pitanje da li su Amerikanci spremni da rizikuju ponavljanje porodičnih psihodrama Clintonovih s početka 1990-ih godina.

Kako će se onda Amerikanci opredeljivati? Šta će ih motivisati? Za SAD neobično, nama u regionu poznato, gotovo polovina birača koji podržavaju Trumpa ili Clinton mahom će se opredeliti za “negativno glasanje”: pokušaće da drugu stranu blokiraju u pobedi – što je potvrda dubokih ideoloških podela i straha da rivali ne trijumfuju.

Prema nedavnom istraživanju Reuters/Ipsos, čak 47 odsto Trumpovih pristalica kaže da ga prvenstveno podržavaju da bi sprečili da Clintonova pobedi, dok ga manji procenat (43) hvali zbog njegove političke pozicije. Slično raspoloženje vlada i među demokratama: oko 46 odsto podržava Clintonovu jer ne žele Trumpa za predsednika, dok je 40 procenata motivisano njenom političkom pozicijom.Mišljenje birača može da se promeni tokom narednih meseci, ali opšta je ocena da će se negativna atmosfera zadržati.

Trend da se rivali opisuju kao “opasnost po nacionalno blagostanje” traje decenijama ukopavajući glasače duž demarkacione linije američke politike.

Bombastični pozivi Trumpa

Trump deluje kao fenomen našeg vremena. Umešnom manipulacijom društvenim mrežama, otvorenom antipatijom prema političkim elitama i vitriolskom retorikom svojstvenom savremenim desnim populistima, uspeo je da se nametne značajnom broju Amerikanaca suočenih sa sumornom realnošću ekonomskog nazadovanja i laganog osiromašenja srednje klase. Njegov bombastični poziv “vratite nam našu zemlju” prolazi.

Oni koji bolje poznaju američku istoriju u svemu tome ne nalaze ništa novo. Podsećaju na vremena 1850-ih kada su unutrašnje podele, pocepane političke stranke i ekonomske nedaće omogućile uspon oportunista i demagoga koji su, poput Trumpa, uspešno eksploatisali osećanja nesigurnosti i straha.

U to vreme, kada je Amerika lagano ulazila u globalnu ekonomiju, mnogi su smatrali da su žrtve novog svetskog poretka. Nove industrije ubrzano su menjale gradove a desetine hiljada ljudi su verovale da im njihova država oduzima nadnice i način života. I tada je bilo mnogo političara koji su na tome gradili karijere.

Trump danas Ameriku podseća da je populistički nacionalizam posle dužeg perioda uspavanosti blizak njenoj politici. Ništa neobično da se povremeno vraćaju retorika i pristupi od pre gotovo dva veka. Da se tadašnji strah od apokalipse građanskog rata danas vraća u formi omiljenih Trumpovih strahova od izbeglica, terorizma ili nazadovanja koje, pokazuje se uspešno, prodaje svojim pristalicama.

Ponovo se čuju pokliči da Amerika mora da postane “njihova Velika Amerika”.

Trump, mora se priznati, majstorski kombinuje anti-elitistički populizam sa paranojama. On instinktivno zna kako da mobiliše emocije koje su duboko ukorenjene u američkoj političkoj kulturi.

Trump se drži strategije koja mu je već donela podršku miliona birača. On je tokom čitave kampanje napadao Obamu i Clintonovu pokušavajući da na taj način okupi republikance. Pošto je uvideo je da mu popularnost raste kada direktno atakuje na rivale iz Demokratske stranke, za očekivati je da će se još direktnije obrušavati na predsednika i njegovu bivšu državnu sekretarku.

Borba postaje sve više lična. Njujorški milijarder kritikuje Clintonovu tvrdeći da je zajedno sa mužem Billom primila veliki novac za Fondaciju Clinton koju on naziva “prevarom”. Vezuje je i za neke odluke koje je Bill Clinton donosio kao predsednik, poput sporazuma NAFTA o slobodnoj trgovini između SAD, Kanade i Meksika.

Trump sve vreme Clintonovu prikazuje kao političarku koja nije ništa drugo do produžena ruka Obamine politike, ali i kao osobu koja se ne razume u ekonomiju – što će nesumnjivo biti glavna tema izbora. “Ako pogledate šta namerava da uradi, ona će oko posla biti toliko loša da će zarade radnika ići nadole”, pokušava Trump da animira birače i promeni trend koji pokazuje da Clintonova ima ima 61 odsto šansi da se useli u Belu kuću za razliku od njegovih 40 procenata.

Bez jedinstva među republikancima

Iako ohrabren poslednjim brojkama koje pokazuju da Clintonova ide nadole, a on raste, da bi uspeo Trump bi morao da ima jedinstvene republikance iza sebe. Za sada ih nema. I dalje je suočen sa otporom prominentnih republikanaca koji su još u šoku od nezadrživog naleta političke novopridošlice bez dana radnog staža na Capitol Hillu.

Posebno su nepoverljivi prema onome što nazivaju napuštanjem republikanske linije na teme kao što su Trumpovi ofanzivni komentari oko žena, imigranata ili trgovini.

Republikanski predsednik Predstavničkog doma Paul Rayan je među onima koji sumnjaju u Trumpa. Bivši guverner Floride Jeb Bush, koji je neuspešno učestvovao u trci za nominaciju republikanaca, saopštio je da neće glasati za Trumpa koga naziva “nekonzistentnim konzervativcem”. Senator Lindsey Graham iz Južne Karoline i Mitt Romney, koji je imao nominaciju republikanaca 2012, takođe su se pridružili podužoj listi onih koji odbijaju podršku Trumpu.

Logično je da sva ispitivanja ukazuju da će demokrate imati homogenije biračko telo od republikanaca koji su se ozbiljno podelili tokom kampanje za nominaciju pa se Trumpovi stranački protivnici preispituju da li uopšte da mu daju podršku. Njegove nekonzistentne izjave oko abortusa ili gej prava, na primer, unose elemente konfuzije kod konzervativaca i sa levog i sa desnog krila.

“On će morati da se okruži ljudima koji razumeju ta pitanja, i moraće da ih sluša”, kaže za agenciju AP Tony Perkins, predsednik konzervativnog Saveta za istraživanje porodice.

Što ne znači da Trump nema podršku nekih iz prvih republikanskih ešalona kao što su guverner Teksasa Rick Perry, bivši potpredsednik SAD Dick Cheney, guvernera Nebraske Pete Rickettsa ili predsednik stranke Reince Priebus. Njegovi savetnici veruju da će se na kraju partija ipak okupiti jer se pokazuje da je Trump uspeo da ojača republikance privlačeći nove pristalice.

Trumpov novac za kampanju

Politička podrška nije dovoljna, a fokus se usmerava prema “završnom obračunu”. Trump, koji je do sada mahom koristio sopstveni novac, pokreće kampanju da za završnicu trke prikupi čak milijardu dolara.

Istovremeno, poslednji čovek koji je ostao u republikanskoj trci sada pokušava da privuče što više birača, ali pitanje je da li će njegova ofanziva šarma posle meseci tokom kojih je mnoge od njih vređao doneti rezultat koji očekuje. “I love Hispanics!”, poručio je ovih dana, ali njegovi raniji zapaljivi komentari o imigraciji nagnali su Latino zajednicu da ga pozovu da odustane od retorike kojom je diskreditovao razne manjinske grupe.

Najveći problem republikanaca je što ozbiljno podeljena stranka ne dobija američke predsedničke izbore. Izvesnost da će Trump uskoro i zvanično obezbediti nominaciju samo nagoveštava da će republikanci izbeći haos na svojoj konvenciji u julu i košmarni scenario cepanja.

Clintonova, koja se u kampanji takođe sve više usredsređuje na Trumpa, u međuvremenu je dobila podršku iz Bele kuće. Obamina poruka bila je veoma jasna: ulazak u Ovalnu sobu “nije rijaliti šou”, poručio je predsednik, nedvosmisleno gađajući estradnu figuru njujorškog tajkuna nekretninama i njegovu TV prošlost. “Ovo nije zabava. Ovo je trka za predsednika Sjedinjenih Država”.

Kako postaje sve jasnije ko će učestvovati u završnom duelu, u debatu se uključio i državni sekretar John Kerry kritikujući Trumpa zbog njegovih izolacionističkih ideja koje simboliše ideja izgradnje zida prema Meksiku.  “Nikada nećemo biti na vrhu ukoliko prihvatimo savete bučnih trgovaca i karnevalskih telala koji smatraju da najmoćnija država na svetu može da ostane velika okrećući se sebi i krijući se iza zidova”.

Šta će na to reći Trump? Koliko će mu u pripremama za finalni duel sa Hillary Clinton pomoći to što će, kao zvanični kandidat, uskoro početi da dobija regularne brifinge CIA-e o nekim od najosetljivijih obaveštajnih pitanja Sjedinjenih Država?

Ovo bi mogla da bude bizarna godina. Kladionice su davale 5,000:1 da Leicester City osvoji englesko prvenstvo, a uspeli su. Zašto i Trump ne bi posle osam godina vladavine demokrata postao 45. predsednik SAD?

Da bi uspeo, Trump bi u narednih šest meseci morao da ubedi većinu Amerikanaca, ne samo republikanaca već i nezavisnih i demokrata, da je on pravi čovek za najmoćniju funkciju na svetu. Što je zasad ipak na granici čuda.