Prava radnika pod kontinuiranim udarom više od 25 godina

Povezani članci

• Pozdrav iz Kazahstana
• Domoljubno uriniranje
• Zločin bez kazne
• Vrijeme svinjokolje u dvorištu na Pantovčaku
• MAGARCI SA VELIKIM M
• Marinko Čulić: Šaka ničega

U organizaciji Levog samita Srbije održan je prvomajski protest u Beogradu

Protest je organizovan kako bi se istakla potreba borbe za prava radnica i radnika koja su pod kontinuiranim udarom u Srbiji već više od 25 godina. Ovo je naročito vidljivo u poslednjim slučajevima kršenja radnih prava u privatnim kompanijama koje posluju u Srbiji. 

Na Trgu Republike u Beogradu okupilo se nekoliko stotina ljudi. Uz obeležja Levog samita Srbije prisutni su nosili brojne transparente sa parolama upućenim protiv mera štednje, privatizacije, kapitalizma, fašizma i patrijarhata. Protestni skup je počeo pesmom „Padaj silo i nepravdo“ nakon čega su sledili govori. Lidija Vasiljević je ispred Levog samita Srbije pozdravila okupljene, skrenula pažnju na ugrožena radna prava u Srbiji. Ona je ujedno uputila poruku solidarnosti sestrinskim levim organizacijama u Makedoniji koje trpe represiju od vlasti u toj državi. Olga Dimitrijević, dramaturškinja, se osvrnula na jučerašnje proteste parlamentarne opozicije i okarakterisala ih kao prirodni savez građanske ideologije i desnice. Dimitrijević je naglasila da skup Levog samita Srbije predstavlja zajedničku borbu svih pojedinačnih progresivnih grupa (radničkih i manjinskih, driskriminisanih). Marija Perković, aktivistkinja, pozvala je na klasnu solidarnost radnica i radnika.

Protestna šetnja se kretala od Trga Republike ka Trgu Slavija, odnosno grobnom mestu Dimitrija Tucovića. Okupljeni su zastali kod spomenika obešenim komunistima na Terazijama gde su otpevali pesmu „Ay Carmela“.

U svom prvomajskom proglasu Levi samit Srbije ističe da je demokratija svedena na izbore, a postojeće partije manje ili više vode istu politiku, zbog čega je prvomajski protest pre svega zahtev za promene političkog sistema kojima će biti omogućeno efikasno i direktno učestvovanje svih u donošenju političkih odluka.

Po rečima organizatora radništvo se nalazi u katastrofalnoj situaciji. Rast nezaposlenosti i nesigurnosti rada, opšte osiromašenje, rasprodaja nekadašnje javne imovine, urušavanje zdravstva, školstva i socijalne zaštite, rezultat je volje političkih i ekonomskih elita, a ne volje najvećeg dela stanovništva – poručuju organizatori skupa.