ENG
Pola planete nema slobodne medije: Napadi, pretnje i cenzura
Autor/ica 👤tačno.net
Povezani članci
Medijske slobode u 2015. bile su ugrožene više nego u poslednjih 12 godina. Organizacija Freedom House objavila je izveštaj o slobodi medija u kome se navodi da je generalni utisak to što su politički, kriminalni i teroristički pritisci pojedine medije ili ućutkali ili ih privoleli na saradnju.
Stepen slobode medija analiziran je u 199 zemalja. Prema podacima Freedom House, u ovom trenutku svega 13 odsto svetske populacije uživa slobodu medija, a to znači: beskompromisno izveštavanje o političkim temama, zagarantovanu sigurnost novinarima, minimalni upliv državnih institucija u medijske kuće i odolevanje zakonskim i ekonomskim pritiscima.
Četrdeset jedan procenat svetske populacije ima delimično slobodne medije, dok 46 odsto živi u uslovima gde mediji nisu slobodni.
Među zemljama u kojima je zabeležena najveća ugroženost slobode medija su: Makedonija, Srbija, Bangladeš, Turska, Burundi, Francuska, Jemen, Egipat i Zimbabve. Makedonija je prvi put ušla u neslobodne zemlje.
Deset najgore kotiranih su: Belorusija, Krim, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Iran, Severna Koreja, Sirija, Turkmenistan i Uzbekistan.
Balkan u grupi “delimično slobodnih“
Ni situacija u zemljama zapadnog Balkana nije mnogo bolja. Posebno, naime, zabrinjava činjenica da, po ovom izveštaju, mediji u regionu spadaju u kategoriju “delimično slobodnih“, i to bez izuzetaka. U toj “delimično slobodni“ grupi su, dakle, i Crna Gora (80), i Hrvatska (84), te Srbija (87), Kosovo (96), Bosna i Hercegovina (104) i Makedonija (136). Brojevi u zagradama odnose se na njihovu poziciju na listi 199 zemalja.
U Srbiji su mnogi novinari pretrpeli fizičke napade, a autocenzura u medijskom sektoru je sve dominantnija. Napadi i pretnje smrću novinarima u Makedoniji i Bosni i Hercegovini takođe su razlog za zabrinutost, baš kao i brojni slučajevi uznemiravanja reportera koji izveštavaju o korupciji u vrhu vlasti, navodi se u izveštaju Freedom of the Press.
Od svih balkanskih zemalja, u najgoroj situaciji je Makedonija gdje je nakon objavljivanja transkripta prisluškivanih razgovora vodećih političara, kao i ukazivanja na sprege korupcije između državnih zvaničnika i vlasnika medija, povećan broj pretnji i napada na novinare.
U Srbiji je dominatna neprijateljska retorika vlade Aleksandra Vučića nad medijima koji se bave istraživačkim novinarstvom. Cenzura novinara i medijskih kuća je vidljiva, a kritičko i nezavisno izveštavanje ugroženo, ocenjuje se u izveštaju.
Evroazija: “Ili ste sa nama ili protiv nas“
“Ugrožavanje medijskih sloboda je najprimetnije u zemljama Bliskog istoka i Turskoj, gde vlade i militantne grupe pritiskaju novinare i medijske kuće da zauzmu stranu, stvarajući ’ili ste sa nama ili ste protiv nas’ klimu. Oni koji se ne povinuju postaju ugroženi“, kaže Dženifer Danham (Jennifer Dunham), direktorka istraživanja za Freedom House.
Hadidža Ismailova, novinarka RSE iz Azerbejdžana, zatvorena zbog svog izveštavanja
Vlasti u Azerbejdžanu, Rusiji i Turkmenistanu su već uništile mnoge disidentske platforme i sporovode sistematsku kontrolu nad informacijama koje idu u javnost.
Istraživač Elen Aghekjan (Elen Aghekyan) napominje da “represivni režimi u Evroaziji koriste cenzuru i propagandu kako bi kontrolisali informacije koje stižu do publike“. Novinare koji se toj praksi protive ti isti režimi pritiskaju i proganjaju, dodaje ona.
Sve to doprinelo je da Evroazija spada u medijski najneslobodnije regione u svetu.
Kontrola državnih medija
Medijske slobode, međutim, nisu opale samo u represivnim društvima, već i u Evropi, ukazuje Dženifer Danham.
“Novinari u Evropi suočeni su ne samo sa pretnjama terorista već i sa nadzorom od strane državnih institucija i zakonima koji ugrožavaju njihov rad i sigurnost“, kaže Danham i ističe da je “primetno da politički lideri u Poljskoj, Srbiji i drugim zemljama sprovode snažnu kontrolu nad državnim medijima“, navodi.
U prilog tome Danham navodi kako je jedan od prvih poteza desno orijentisane vlade u Poljskoj bio donošenje zakona po kome može da angažuje i otpušta menadžment državnih medijskih kuća.
Sara Repuči (Sarah Repucci), direktorka Freedom of the Press, kaže da “momentalni potez da utiče na nezavisnost javnog servisa ukazuje na odlučnost poljske vlade da utiša kritike i diriguje tok političkog diskursa“.
Ovakvi postupci poljske vlade podsećaju na praksu koju je uspostavio mađarski premijer Viktor Orban, navodi se u izveštaju Freedom House, i ukazuje da je uspostavljanje čvrste kontrole nad državnim medijima u Mađarskoj bilo posebno evidentno prilikom izveštavanja o izbegličkoj krizi u 2015. godini.
Zakonsko ograničavanje slobode “u ime bezbednosti“
Štampanje lista Charlie Hebdo, januar 2015.Ubistvo osam karikaturista i urednika pariskog satiričnog magazina “Charlie Hebdo“ u januaru 2015. ukazalo je na to da, čak i u slobodnim zemljama, novinari moraju da kalkulišu kako će preneti poruku, ne bi li izbegli odmazdu za svoj rad.
Zvaničnici u Francuskoj, Španiji i Velikoj Britaniji su u prošloj godini otud predložili restriktivne zakone i to – u ime bezbednosti. Ovakvi zakonu su usvojeni u Francuskoj i Španiji, dok je u Britaniji predlog još uvek na čekanju.
“Zabrinjavajuće je da se izražavanje podrške ubijenima u Charlie Hebdo pretvorilo u promovisanje mera koje ograničavaju slobodu medija, a sve to u ime bezbednosti“, kaže Repuči.
Dobra vest u ovoj priči je da su mnogi novinari i blogeri širom sveta pružili otpor pritiscima. Uprkos tome što su takvom odlukom doveli u pitanje ličnu bezbednost, odlučni su u nameri da istraju.
Tako su novinari u Meksiku, Brazilu i Kolumbiji pokazali da odolevaju pretnjama organizovanih kriminalnih grupa. Pojedini reporteri u Kini su zanemarili državnu direktivu i objavljivali politički osetljive informacije, dok sirijski novinari medijskog kolektiva Raqqa Is Being Slaughtered Silently (“Raka je zaklana u tišini”) dokumentuju kršenje ljudskih prava od strane militantnih grupa takozvane Islamske države.
Autor/ica 👤tačno.net
