Virtuland “Beograd na vodi”

Povezani članci

• GALEB I TITO
• Kulturanova
• Nušić Triptih
• Mitrović prodaje udio u Pinku Sorosevu SBB-u
• Svetislav Basara: Podela
• Srbija digla optužnicu i protiv Vesne Bosanac

Već ste čuli da je Beograd na vodi projekat koji je divan i koji će tamo gde je bilo ruglo izgraditi divne zgrade itd. Međutim, ekonomski i pravno ovaj projekat je sasvim specifičan. Tačnije, pitanje je da li ovakav ugovor postoji igde u svetu. Evo nekih razmišljanja o njegovim mogućim osobinama:

Piše: Vladimir Milutinović, dvogled.rs

1. Profit stvoren ni iz čega

Naime, Društvo „Beograd na vodi“ (DBV) uzelo je u zakup, bez plaćanja, 98 hektara u centru Beograda. Budući profit deli između strateškog parnera (SP) i Republike Srbije (RS) u odnosu 68%-32%.
Društvo ima pravo da vrši transakcije sa trećim licima, da im prodaje zemlju, daje u dalji zakup itd.
Recimo, da Društvo izda jednu parcelu nekom trećem licu za gradnju hotela za iznos od 10 miliona eura. Ako zanemarimo pravne troškove posla, ovaj profit deli se u srazmeri, grubo, 7 miliona za Strateškog partnera (SP), a 3 miliona za Republiku Srbiju (RS).

Sad se postavlja pitanje: na osnovu čega je SP ostvario profit od 7 miliona eura?

Ovde bi moglo da se kaže da je to na osnovu toga što je obećao da će uložiti 150 mil eura u gradnju na prostoru BgdH2O. Međutim, ovih 150 miliona doneće vlastiti profit kada zgrade budu izgrađene, a kvadrati prodati.
Isto je i sa argumentom kredita od 280 mil eura. Krediti nisu nešto što sebi sa strane mora da pribavlja profit. Profit u davanju kredita je kamata.
Drugim rečima, onih 7 miliona evra je profit izvučen ni iz čega.
SP ima pravo da u prvih 20 godina na ovaj način izda, a kasnije i proda, svih 98 hektara.

2. Profit nije garantovana stvar

Dobro, neko će reći pa to je to. SP će izvući profit ni iz čega, ali će biti profita i za RS – odnos profita je 68%-32%.

Međutim, to nije tako jednostavno.

– Najpre, profita u ekonomskim poslovima uopšte ne mora biti. Recimo da se kvadrati prodaju godinama, kao u Belvilu, profit uopšte ne mora da se pojavi.
– Drugo, ako se profit pojavi, on se deli u pomenutom odnosu 68%-32%.
Međutim, srpska strana je uzela kredit od 280 mil eura za poslove vezane za BgdH2O. Ako je ukupna kamata 1.33 (ovo je nagađanje, ne zna se kolika će biti kamata) suma koja treba da se vrati SP je 372 miliona eura. Ako to treba da se vrati iz 32% profita projekta, taj profit najpre mora da bude oko 1.16 milijardi eura.

U tom trenutku u budućnosti, dakle, SP će već od BGDH2O profitirati 1.16 milijardi eura, a RS još neće profitirati ni 1 euro.

Ovih 1.16 mlrd eura nije prihod od koga bi trebalo oduzeti uloženo. To je ČIST profit koji treba dostići da bi RS zaradila jedan euro.
To znači da odnos 68%-32% ne prikazuje realno stanje. Do iznosa od 1.16 milijardi eura profita odnos je 100%-0%, tek kasnije taj odnos postaje odnos 68%-32%.
SP može da profitira čak iako, dugo vremena, RS ne profitira ništa.
– Zanimljivo je i ovo: ako je tačno da je ukupna vrednost projekta, koji će možda biti izgrađen za 30 godina, a verovatno neće ni za 30, 3,5 milijardi eura, onda je možda moguće dokazati da, ako MOGUĆI profit na projektu vrednom 3.5 mlrd eura nije veći od 1.16 milijardi eura, onda je praktično nemoguće da RS na njemu nešto zaradi iz profita.

3. Povezana lica sa SP mogu raditi skoro sve poslove

– Ok, dakle, možemo reći da je moguće da na projektu BgdH2O strateški partner zaradi 1.16 milijardi, a nužno da RS ne zaradi ni euro.
Ali, SP ipak mora da uloži 150 miliona eura i da da kredite.
Kredite ćemo sada ostaviti po strani, pošto ih je moguće uzeti od nekog drugog. Videli smo i šta može dobiti SP.
Šta Srbija može dobiti od činjenice da, ipak, po ugovoru SP mora da uloži 150 miliona eura?
U ugovoru nije sasvim jasna ta strana. S jedne strane sve USLUGE prodaje, marketinga, projektovanja i izgradnje ISKLJUČIVO rade povezana lica sa SP. Ipak, kaže se da vrednost ovih usluga ne treba da premaši 3% vrednosti projekta. Svejedno, iako je verovatno da će preduzeća iz Srbije uraditi nešto od poslova projekta, osobito na uređenju javnih površina, verovatno je da će ogroman deo, ako ne sve od ovih projektovanih 150 miliona, ostati kod povezanih lica sa SP.
Već znamo da SP, na svoje „zadovoljstvo“ ne plaća bilo kakve naknade ili doprinose Srbiji, a Srbija ulaže svojih 130 miliona eura u infrastrukturu.
Drugim rečima, ako i nešto sredstava bude otišlo domaćoj privredi, to će biti sva korist od ovog posla koja proizilazi iz samog posla, a ne iz infrastrukture koja će ostati, a koja je plaćena kreditom na teret budžeta, pošto je ova infrastruktura mogla prosto biti izgrađena iz kredita uzetog od bilo koga van ovakvog aranžmana.

4. Privatno je različito od javnog – cena kvadrata

– Dobro, ako i deo sredstava od 300 milion eura (ulaganje SP i kredit za DBV) ode domaćim preduzećima, da li tolika sredstva garantuju da će ipak biti i malo profita?
Verovatno da, mada će taj profit skoro sigurno biti mnogo manji od potrebnih 1.16 mlrd eura, potrebniih da RS zaradi 1 euro.
Međutim, SP može pošto nije obavezan da dostigne ovaj nivo, smanjivati profit DBV na druge načine.
Naime, cena kvadrata nije nešto grantovano i poznato. DBV može nekom povezanom licu sa SP prodati kvadrate jeftino, da bi ih kasnije to povezano lice prodalo po realnoj ceni.
Na taj način profita za DBV nema, ali za SP ima i to ponovo u odnosu 100% – 0%.
Stavku ugovora koja ovo sprečava nisam pronašao, a sumnjam i da je ona moguća.

5. Privatno je različito od javnog – tenderi, marekting, korupcija.

– Ok, ako je skoro sigurno da će SP iz ovog posla profitirati, a da RS neće, da li je to jedini gubitak za RS i ima li kolateralnih dobitaka za političare iz RS?
– Pa, ovim ugovorom RS je jednom SP dala mogućnost, bez tendera i bez naknade, da raspolaže sa 98 hektara zemljišta.
To znači da je praktično ni zbog čega igubljena mogućnost da za delove tog zemljišta u budućnosti budu raspisivani tenderi.
– Osim toga, pošto se sada radi o većinski privatnom preduzeću, gubi se i mogućnost javne kontrole njegovog poslovanja pod izgovorom čuvanja poslovne tajne.
– Ima još dobitaka. Kao što je već sada jasno: ovaj privatni SP, kome se smeše stotine miliona čistog neraspodeljenog dobitka, može da deo tih sredstava, potpuno bez JAVNE kontrole, koristi za potrebe svojih partnera iz političke klase Srbije.
– Na primer, može da ova sredstva koristi za potkupljivanje i uslovljavanje medija u RS preko reklama za Beograd na vodi, čime bi potpuno u privatnu sferu bila prenešena jedna od bitnijih poluga političke manipulacije.

Sve u svemu, u centru Beograda, stvoreno je nešto kao NEOLIBERALNO OSTRVO, pravi mali LIBERLAND. Ono skoro nikakve veze nema sa Srbijom, a može da utiče na nju.

Možda zaista i jeste najbolji argument za taj BW Liberland, da bi u suprotnom tu bilo ništa, a sada će ipak kapnuti koji dinar za domaća preduzeća.

Doduše, taj dinar će biti plaćen sa 372 miliona evra kredita, i X miliona evra profita koj će otići SP, a mogao je možda biti uplaćen u budžet preko naknada za građevinsko zemljište i konverziju.

Tamo gde je bilo ništa biće ipak još nešto: OGROMNA VIRTUELNA KULISA koja će služiti za naredne političke kampanje.

VIRTULEND, kao i svaki LIBERLAND.